Врата ЕУ отворена, пролазак зависи од кандидата

Након што је Европска комисија дала оцену о напретку у евроинтеграцијама земаља кандидата, даље кораке диктирају државе чланице.

"То је сада нешто што је политичка сфера, земље чланице које ту седе и када одлучују о томе, то раде искључиво са својих билатералних позиција водећи рачуна о интересима својих земаља, и то јесте нешто што је успоравало и овај процес у претходне три године", навела је координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић.

Страхиња Суботић из Центра за европску политику наводи да је, од почетка рата у Украјини, јасно да спољна политика игра велику улогу.

"Штавише, поглавље 31 које се бави спољном политиком је добило статус блокирајућег, поред поглавља које се односи на дијалог Београда и Приштине, и поглавља која се односе на владавину права", истиче Суботић.

Додаје да су у том погледу шансе да Србија отвори Кластер 3 веће, далеко веће сада него што је то био случај пре годину дана.

"Пре годину дана нико није причао о томе осим Мађарске. Ја бих рекао да се доста тога променило када је француски председник Емануел Макрон, први од тих држава оснивача ЕУ, рекао да Србија заслужује да се отвори Кластер 3", додаје Суботић.

Одлазећа админстрација у Бриселу очекује да се до краја мандата нове, Унија прошири. То је као приоритетну тему навела и председница Комисије. Да ли ће изјаве да испрате конкретни кораци, видеће се пре краја године.

Додатни подстицај у региону

Бојана Селаковић истиче да су они по први пут током ове године видели у региону неку врсту додатних подстицаја, па је тако Црна Гора добила мерила за затварање поглавља 23 и 24, што је важно не само за Црну Гору, већ и за све у региону, јер поручује да тај процес има крај.

У Бриселу наводе да процес проширења није нужно повезан само са променљивом геополитичком ситуацијом, већ да је то питање интереса Европске уније. Ипак, не изостају ограде, тешко је дефинисати рокове.

"Рокови су увек били дискутабилни и уколико се прекрши правило може изазвати контраефекат у тим државама кандидатима. С друге стране, видели смо да је случај Западног Балкана мало компликованији од других држава које су претходно приступале и да се овде нека обећања не поштују", наводи Суботић.

План раста за Западни Балкан је подстицај за земље региона и сигнал Брисела од шест милијарди евра, трећина су бесповратна средства.