четвртак, 09.05.2024, 08:20 -> 10:12
Жиофре: Желимо да проширимо ЕУ и Србија је укључена у процес интеграције
Амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре тврди да ће процес проширења ЕУ бити у фокусу нофоформиране ЕК након јунских избора за европски парламент. Политика интеграције подразумева и Србију, каже Жиофре и наглашава да би на том путу званични Београд требало да спроведе реформе у областима владавини права и правосуђа, али и да нормализује односе са Приштином. Идеја је да имамо реформе за новац ЕУ, истиче шеф делегације ЕУ у Србији.
Шеф делегације и амбасадор Европске уније (ЕУ) у Србији Емануелe Жиофре каже за РТС – поводом обележавања 9. маја и Дана победе над фашизмом 1945. године, који се слави и као Дан Европе – да су земље на Старом континенту од Шуманове деклрације одлучиле да промене парадигму и створе систем који почива на сарадњи.
"Прерасли смо у Унију са 27 чланица и демократију у којој постоје слобода и отворене границе. Сарадња је још важнија у тренутку када поново имамо рат на европском тлу, па је и потреба да радимо заједно већа", истиче Жиофре.
Наводи да су рат у Украјини и сукоб у Гази највећи изазови са којима се ЕУ суочава, због чега је промењена и перцепције политике проширења.
"Геополитичка ситуација се променила и верујемо да постоји потреба да се нове земље интегришу у Унију. То је у геостратешком интересу ЕУ", наглашава саговорник.
Србија на путу за ЕУ – докле се стигло
Амбасадор ЕУ наводи да се у обзир политике проширења узимају Украјина, Грузија и Молдавија као нови кандидати, али и балканске земље, међу којима је и Србија.
Након јунских избора за Европски парламент (ЕП), Жиофре очекује да ће се новоформирана Европска комисија (ЕК) фокусирати на процес проширења.
"Верујемо да је стратешки циљ који је Србија изабрала за себе, а то је да постане чланица ЕУ, важна за грађане и требало би да идемо напред и убрзамо реформе", указује Жиофре.
Објашњава и да су кључна питања основа, попут реформи у областима владавине права, борбе против корупције, организованог криминала, независности правосуђа, плурализма у медијима, и односима Београда и Приштине.
План раста – новац ЕУ за реформе земаља кандидата
Жиофре наглашава и да је Европа заједничка кућа, те да су земље Западног Балкана у плану раста за период од 2024. до 2027. године, а који се односи, пре свега, на економију и прерасподелу око шест милијарди евра средстава.
"План раста и развоја је одговор на потребу да се убрза проширење, да дамо инјекцију процесу који већ дуго траје. Идеја је да имамо реформе за новац. Србија је у процесу израде реформске агенде, а циљ је да се повећа конкурентност привреде као и социоекономски раст", наводи Жиофре.
Истиче да је план раста заснован на четири стуба – интерграцију Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ, међусобна регионална интеграција, дистрибуција новца и спровођење реформи.
Србија између Кине и ЕУ
Амбасадор ЕУ у Србији истиче да је Унија највећи спољнотрговински партнер Србије, коментаришући посету кинеског председника Сија Ђинпинга.
"ЕУ остаје главни спољнотрговински партнер Србије и 65 одсто српске трговинске размене је са ЕУ, на другом месту је ЦЕФТА, па онда Кина, која је и важан економски трговински партнер ЕУ", каже Жиофре.
Такође, наглашава и да је званични Пекинг и конкурент ЕУ, те системски ривал, због политичког система.
"Србија је на путу да постане земља чланица ЕУ и свакако желимо да појачемо наше економске односе и заједничке вредности", закључује шеф делегације Европске уније Емануеле Жиофре у разговору за РТС.
