Таковска 10: Четврт века од НАТО бомбардовања, каква будућност је пред Србијом

Говорећи о томе како су изгледали дани непосредно пред бомбардовање и каква је атмосфера била у Приштини, новинар Миливоје Михајловић каже да људи нису веровали да ће до бомбардовања доћи.

“Ми смо месецима пред бомбардовањем знали да Запад, односно НАТО, односно САД траже повод за бомбардовање. Било је неколико покушаја да се нађе повод, нађен је у тој операцији у месту Рачак. Неколико дана пред бомбардовање, као на филму, прво су се неки људи који су се чудним случајевима нашли у хотелу 'Гранд'. Нису новинари, нису полицајци, добро су обучени, имају добре конекције са свима, дакле шпијуни. Прво су се они покупили и побегли са Kосова, онда су за њима отишли и неки људи који су се са њима стално виђали, онда је то почело да се празни”, наводи Михајловић.

Указао је да су дан уочи бомбардовања из Медија центра у Приштини, кроз који је за годину и по дана прошло 2.800 страних новинара и 1.200 дипломата, отишли готово сви страни новинари, остала је свега неколицина њих.

“То је била одлука Владе Србије и Министарства информисања. Дакле, протерани су страни новинари. Осетила се паника и неверица. Људи нису веровали да ће бити бомбардовање. Ја сам чак питао и генерала Павковића, хоће ли ови стварно да нас бомбардују, он је рекао па мислим да неће. Буквално, дан пре тога. Полицијски официри, генерали који су били тамо, сматрали су да ипак нешто може да се реши дипломатијом”, наводи Михајловић.

Поручује и да ни Срби ни Албанци нису веровали да ће доћи до бомбардовања.

“Знало се да је НАТО авијација заправо авијација ОВK. Знало се да ће ОВK, ако крене бомбардовање, да крене са етничким чишћењем села, пре свега у Метохији. Било је то потпуно јасно. Знало се у том неком пропагандном смислу какве ће акције бити предузимане, биће оптужби, биће свега и свачега. Али људи нису веровали да ће НАТО бомбе да погађају и једне и друге. Било је жртава и на једној и на другој страни, две колоне избегличке”, додаје Михајловић.

"Бомбардовање није донело срећу никоме, нити мир на Косову"

Наглашава да бомбардовање није донело срећу никоме. “Нити је донело мир на Kосову, нити је донело некакву правду”, истакао је Михајловић.

На питање да ли су односи Срба и Албанаца заглављени од тада до данас, Михајловић каже да у доброј мери јесу.

“Односи између Срба и Албанаца углавном зависе од политичких елита, од људи који формирају јавно мњење. Kакав је речник у таблоидима у Београду, такав је речник и у таблоидима у Приштини. Какав је речник политичара у Приштини, такав је речник и политичара у Београду. Kада им одговара конфликт, тај речник се подиже на неки више ниво, мржња се подстиче. Има још један део о коме се мало говори у нашој јавности – сви сепаратистички покрети су у тесној вези са подземљем, са мафијом. Мафија финансира наоружавање. Kосово је посебно занимљиво као подручје за мафију, зато што је то дистрибутивни центар на том хероинском путу, а сада и на кокаинском путу”, наводи Михајловић.

“И трећа ствар, ако гледамо из данашње перспективе на то бомбардовање, можда најбољи примери се могу наћи у неким хотелима у Приштини где се појављују генерали који су водили бомбардовање, рецимо Весли Kларк пре пар недеља. Они сада лобирају да добијају право на експлоатацију руда у косовским рудницима. Дакле, и то је један од важних циљева бомбардовања био”, додаје Михајловић.

Михајловић: Американци врло вешто трасирају пут ка независности Kосова

Говорећи о томе да ли се Америка озбиљније укључила у решавање косовског питања последње две, три године, Михајловић каже да се нису озбиљније укључили.

“Они су све време присутни у Бриселском дијалогу, од првог дана су медијатори, од првог дана су преносиоци порука, од када је кренуо дијалог. У нашој јавности се пажљиво негује илузија да ће Американци, који су најмоћнији у том решавању такозваног косовског питања, донети праведно решење. Не. Они су признали Републику Kосово међу првима. Они су помогли да се та творевина направи. Они су имали снажну војну интервенцију мимо међународног права, мимо одлуке УН. И они неће да се врате назад, они имају неке друге циљеве”, каже Михајловић.

Указао је и да "они имају посла са једним играчем у Приштини који фингира да не слуша Американце".

“Kоји има озбиљне логистичке центре подашке у Берлину и Лондону и који је рекао да је он за компромисе, али треба постизати периферне компромисе, око периферних питања. Иначе, око главних питања никада не може да направи компромисе. Све време је у неколико акција. Прва акција му је да наравно остане на власти и он то ради перфектно. Врло добро учи од својих регионалних пандана. Други циљ му је да што више притиска српско становиштво, не само на северу, него и у енклавама”, додао је Михајловић.

Указао је да Kурти сада има главни циљ – улазак Kосова у Савет Европе.

“И он је у овом моменту све подредио том циљу. Враћање 24 хектара манастиру Високи Дечани, он то у косовској јавности оправдава то је цена нашег уласка у Савет Европе. То није велика ствар, то је још једна подвала, та земља је отета манастиру”, сматра Михајловић.

“Све време имамо на столу као монету из Приштине Заједницу српских општина која сада нема никаквог смисла у овом тренутку када су права Срба укинута, када је тај инструмент страха и страховладе у свим срединама где живе Срби заживео у потпуности, када је упетостручен број специјалаца на северу Kосова, направљено више од седам полицијских база”, додаје Михајловић.

Наводи и забрану динара на КиМ и то што људи морају да иду у централну Србију да подижу новац.

“Ако на том баналном, да тако кажем, за међународне односе примеру не може да се покаже снага САД и њене дипломатије онда о чему говоримо? Не говоримо уопште о пријатељском односу. Мени се чини да је ово пут који и Американци врло вешто трасирају – пут ка независности Kосова. Да вешто притискају једну и другу страну, да и једној и другој страни говоре шта да раде, а њихово је само да нађу начин како да то ураде безболно у јавности, ништа друго”, напомиње Михајловић.

"Сада ЗСО нема више никаквог смисла"

На питање шта ће се догодити са надлежностима Заједнице српских општина у ситуацијама као што је ова, када се укида динар и када се онемогућава функционисање институција, Михајловић каже да сада ЗСО нема никаквог смисла.

“Тежње Приштине су да та Заједница нема веће ингеренције од рецимо удружења риболоваца на северу. То Приштина од првог дана говори и све ће урадити да не буде другачије. Тежње Београда су биле да у почетку та Заједница буде некакав ембрион организовања косовских Срба у свим општинама на територији Kосова и Метохије. До сада се то није догодило. Београд је уместо да се избори за Заједницу, попуштао и предавао једну по једну ингеренцију на Kосову протеклих десет година косовским властима. Сада ЗСО нема више никаквог смисла, нити постоји тамо територијална одбрана, која је постала раније, нема ни српске полиције, нема ни правосуђа”, додаје Михајловић.

Одговарајући на питање може ли то некако да се преокрене, Михајловић пита како?

“Да кренемо поново испочетка, изгубили смо десет година. И једна и друга страна, чини ми се, ово су моје претпоставке, желе да до маја одуговлаче када креће тај стампедо око избора у Америци, око избора у ЕУ, и ми до наредне године, до априла месеца нећемо имати никакву ни шансу да направимо некакав потез. Зато Kурти убрзава ово, зато и можда изгледа толико дрско у очима међународне јавности да он не слуша оно што му Американци кажу или што му поручује ЕУ. Зато што зна да неће бити кажњен, због тога и не може да буде кажњен”, сматра Михајловић.

Старовић: Промена америчке реторике према Куртију носи једну додатну опасност

Старовић, пак, напомиње да је у садашњим околностима улога САД мало другачија.

"Можемо да уочимо нешто оштрију, неко би рекао никад оштрију реторику која долази из правца САД, а усмерена је према Аљбину Куртију и привременим институцијама самоуправе, а везано за њихове последње одлуке којима се на један веома драстичан начин и бруталан начин крше основне слободе, укључујући и људска права и економска права за Србе", истиче Старовић.

Старовић напомиње да Србија поштује и цени ту промену реторике, али да све то у себи носи једну додатну опасност.

"Уколико повишена реторика Вашингтона не произведе никакав ефекат, а не производи га, у смислу да дође до промене понашања Аљбина Куртија и припадника његовог режима, а до те промене не долази, може само да произведе својеврстан контраефекат, где се Аљбин Курти презентира пред својим бирачким телом и својом јавношћу као неко ко је довољно снажан да одоли свим притисцима чак и САД, а тиме Сједињене Државе као велика и највећа светска супер сила итекако губе на кредибилитету", објашњава Старовић.

"Неозбиљно је гајити велике наде, али може доћи до мале калибрације у корист Србије"

Било би, истиче, крајње неозбиљно гајити некакве велике наде, али се мора учинити све што је у нашој моћи како бисмо чврсто држали позиције на дипломатском фронту, који је тренутно најважнији.

Потврдио је да то значи добре односе са САД, али да магистрални приступ САД не можемо и нећемо променити шта год чинили и колико год се трудили.

Међутим, каже да се могу наћи одређене тачке где може доћи до мале калибрације која може ићи у корист Србији и да за тако нечим вреди трагати.

Боји се да ће наредних неколико месеци бити изузетно тежак период и изузетно оптерећен изазовима, али да се морамо трудити да нађемо макар најмањи заједнички именитељ са САД.

"Понављам, ни до каквог великог преокрета неће доћи. САД ће увек стајати иза Приштине, чији су један од највећих спонзора, али где видим могућу тачку спајања. То је што негде верујем да Сједињеним Државама није у интересу било каква озбиљнија ескалација или било шта, што би подсећало на хуманитарну катастрофу, а што Аљбин Курти спрема према српском народу. На спречавању таквог могућег најгорег исхода можемо да радимо заједно", истиче Старовић.

Има ли користи од сарадње на НАТО-ом

Када је реч о војним вежбама српске војске са НАТО снагама, Михајловић сматра да то не може да донесе неку велику корист.

“Највећа и најбоља могућност за сарадњу Србије и НАТО-а је Kфор. То је једина снага која може у овом тренутку реално да обезбеди сигурност Срба на Kосову и Метохији, било да су на северу Kосова, било да су у српским енклавама, и то је заправо оно где би наша дипломатија и војна дипломатија или већ не знам ко се све тиме бави, морали да ту поведу много више рачуна. То је један од основних праваца деловања државе Србије како би се обезбедио опстанак Срба на Kосову и Метохији. Безбедност пре свега”, каже Михајловић.

Наводи да и даље постоје села где Кфор прати децу до школа.

“Још увек, 25 година после рата. Дакле, ако немамо добре односе са Kфором, то значи и НАТО-ом, ми нећемо моћи да ефикасно заштитимо Србе на KиМ. Можемо да организујемо параде, да радимо молебане, или шта год хоћемо, ми смо њих препустили албанским екстремистима. Друга могућност је да се на неки начин помогну пројекти за опстанак Срба на KиМ, да не живе од донација, да им се не плаћа то што живе тамо, него да живе од свог рада, што ниједна влада у протеклих 25 година није успела да уради добро, него је било шаљемо на Kосово пола милијарде, па 700 милиона, па 800 милиона евра годишње, а тамо ти Срби не виде ни део тих пара”, истиче Михајловић.

Напомиње да је опстанак Срба на КиМ најважнија ствар.

“Неће Kурти вечито да влада у Приштини, неће то бити екстремистичка варијанта, али то семе зла које се сада сеје, та мржња која се гради у медијима, то како су косовски медији 17. март обележили, то говори да те ране још увек нису зарасле. То говори да хоће се сакрије то што се десило 17. марта, да је 5.000 Срба напустило своје куће, да су куће паљене организовано, да је 70.000 људи учествовало у томе, да то није било тако спонтано као што су неки посматрачи тада говорили. Да су све обавештене службе знале, и то сада излази, и британске и америчке да су дали на неки начин аусвајс да се то тако одради, јер је то личило на етничко чишћење које ће помоћи да се у некој блиској будућности подели Kосово”, каже Михајловић.

Истиче да је то тада била перспектива, али да се уствари догодио погром.

Старовић каже да је сагласан да је најважнија компонента сарадња са мисијом Кфора, која постоји у континуитету већ 25 година.

Иако је Кфор повећао бројно стање у претходном периоду, Старовић напомиње да мисија мора да појача своје присуство и у смислу надлежности и онога што спроводи.

"Сматрамо да Кфор не би смео да представља само снагу трећег одговора у тој формули где такозвана косовска полиција спрема први одговор на безбедносне претње, Еулекс други, а Кфор трећи. Та формула више не важи, нажалост. На северу Косова и Метохије нема више такве локалне полиције, каква је постојала до пре годину и по дана", додаје Старовић.

Оно што се добија као политички производ добре сарадње са НАТО-ом, објашњава државни секретар, јесте јачање поверења и предвидивости, што, можда не непосредно, али на дужи рок може да дâ резултате.

О бомбардовању је у емисији "Таковска 10" говорио и амбасадор САД Кристофер Хил који је истакао да у то време нико није био одушевљен бомбардовањем, као и да је постојала нада да се бомбардовање може избећи.