Танасковић: Аграрни буџет никад већи, половина свих опредељених субвенција иде на пољопривреду

Делегација Републике Србије, предвођена председником Републике, вечерас путује у Кину. Поред важних састанака, тамо ће бити потписани и бројни међудржавни споразуми, између осталог и у области пољопривреде.

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић, која вечерас такође путује у Кину, каже за РТС да се нада да ће на столу бити конкретних договора и споразума када је реч о пољопривреди и подсећа да су у јулу већ усаглашени сертификати за извоз меда и хране за кућне љубимце.

"Доказ колико је велико интересовање кинеског тржишта за наш мед је то што пчелари већ увелико спремају папирологију за извоз. Први камиони крећу и ја се надам да ћемо отворити још један пут до кинеског тржишта и да ће воће бити у питању", истиче министарка Танасковић.

Наводи да се паралелно спремају јабука, пилетина, сува шљива и истиче да ће бити задовољна шта год од тога буде на столу.

"Довољно је да кажем да се ти сертификати у просеку усклађују већ шест година са Кином и то није нимало лак посао. Кинеско тржиште је веома захтевно", наглашава Танасковићева.

"На крају 2023. неће остати ниједан реп и неће бити старих дугова"

Буџет за пољопривреду за 2024. годину предвиђа 105 милијарди динара. Министарка Танасковић истиче да ће тај новац покрити све планиране субвенције и подстицаје.

"Јесте буџет 2023. након ребаланса 114,4 милијарде, али морам да напоменем да је 105 милијарди за 2024. по први пут уназад сигурно више од 20 година буџет те године. На крају 2023. неће остати ниједан реп и неће бити неисплаћених старих дугова. Зато је буџет 2023. толико велик, зато што је покривао и 2022. и чак део 2021. године", објашњава Танасковићева.

Позива све пољопривреднике који допуњују своје захтеве да то ураде што пре и истиче да је Министарство спремно и да има новац да све измири до краја године.

Министарка наглашава да је 105 милијарди "никад већи буџет" ако се зна да је намењен само једној години, без икаквих "репова".

"Он чини шест одсто свих пореских прихода. Оно што је још битнији податак јесте да он чини 48 одсто свих субвенција Републике Србије. Половина свих субвенција одређених буџетом иде на пољопривреду", наглашава Танасковићева.

Поред повећања субвенција која су већ договорена ове године и исплаћивана у трећем и четвртом кварталу, Терзићева најављује да ће од првог јануара 2024. бити повећан и износ за овце и овнове и козе и јарчеве са 7.000 на 10.000 динара.

"Такође, у буџету за 2024. су повећана давања за коке и повећани су износи за пчеларе са 800 на 1.000 динара по кошници. Тако да смо комплетно сточарство заокружили. Заокружили смо и што се тиче ратарства у смислу да ће 18.000 динара бити исплаћено, с тим да ћемо правити пројекције да идемо можда током године и на још неки додатак", истиче Танасковићева.

"Треба да изгурамо ову 2023. и зато су се сва давања повећала"

Министарка Танасковић каже да је 2023. била јако тешка година за пољопривреду, али да није година која треба да буде репер.

"Све су цене у Европи пале. Нису пале цене српских производа него су пале комплетно цене у Европи. Треба да изгурамо ову 2023. и зато су се сва давања повећала, зато је све што смо урадили ишло у правцу да сачувамо нашу примарну пољопривредну производњу", наглашава Танасковићева.

Мења се и Закон о подстицајима, који је већ је у скупштинској процедури, а министарка Танасковић каже да је основна новина то што је до сада финансирано до 20 хектара, а од 2024. ће се финансирати до 100 хектара.

"И то је помоћ ратарима, пре свега. Поред тога, уведена је рефакција 50 динара по литру горива. Смањили смо рок за жалбе са 15 на осам дана, како би брже добијали новац. Гледали смо да идемо у корак с тим да наши пољопривредни произвођачи имају транспарентан и велики буџет, предвидив за њих", истиче Танасковићева.

Каже да се нада да ће већ 2024. године сви пољопривредници у Србији осетити шта је то њихова држава урадила за њих.

"Паљењем стрњишта уништава се плодно земљиште"

Министарка је у суботу са представницима Сектора за ванредне ситуације била у ванредној контроли Сремског округа због паљења стрњишта. Готово 10.000 пожара било је због тога на отвореном.

Танасковићева каже да је идеја те акције, која ће бити спроведена у целој Србији, да се подигне свест о томе колико су ти пожари опасни.

"Јуче, док је трајала акција, имали смо случај да је човек запалио своју њиву, пожар се проширио на сено и на кућу. Он је повређен, има преко 70 година. То су ствари које се свакодневно дешавају баш нашим пољопривредницима. Да не причамо о томе какво еколошко загађење изазивају. На крају крајева, уништавају своје плодно земљиште", истиче Танасковићева.

Каже да пољопривредници, уместо да је пале, могу да оду до прве стручне службе и добију савет шта да ураде са стрњиком.