Додатна питања Европске комисије

Влади Србије је из Брисела стигло укупно 629 додатних питања у вези са Упитником Европске комисије. Комисија је махом затражила додатне информације у вези са питањима на које је Србија доставила одговоре 31. јануара, али има и нових питања. Додатна питања односе се на већину поглавља из Упитника, преноси портал ЕурАктив Србија.

Европска комисија, која би у октобру требало да да мишљење о спремности Србије за статус кандидата, тражила је додатне податке о финансирању политичких странака.

Према Акционом плану Владе Србије за стицање статуса кандидата, закон који би регулисао ту област, требало би да буде донет до краја марта.

Европска комисија затражила је податак о томе који проценат буџета се одваја за политичке странке, према којој методологији Агенција за борбу против корупције проверава извештаје, колико људи на томе ради и да ли су обучени и које су последице у случају недостављања извештаја или кршења прописа на други начин.

Тражене су и информације о ограничењима и прописима у вези са донацијама политичким партијама.

Једно од додатних питања односи се на порез на имовину који наплаћују локалне самоуправе - како се процењује вредност имовине и колико је ефикасна наплата.

Гломазна администрација

У додатним питањима садржана је опаска да постоји велики број владиних тела - министарстава, административних власти у министарствима, инспектората и посебних организација.

Европска комисија је запитала да ли је за оснивање тих тела потребна одлука Скупштине Србије, а затражена је и информација о броју државних чиновника и осталих запослених у јавном сектору.

Стручњаке Европске комисије занимало је да ли се заштитник права грађана бави административним жалбама на судове - рокове и понашање судија.

У вези са сузбијањем корупције тражене су информације о конкретним резултатима и плановима - роковима у стратегији за борбу против корупције, као и о конкретним мерама које министарства правде и унутрашњих послова предузимају, осим обука и успостављања експертских група.

Тражени су и подаци о функционисању Агенције за борбу против корупције - о стручности и професионалном искуству особља и чланова Агенције, о томе шта се догађало пошто је Агенција утврдила да постоји сукоб интереса и о сарадњи Агенције са узбуњивачима и заштити коју им пружа.

Европска комисија је затражила и план за завршетак приватизације, као и податке о добити или губитку државних предузећа у периоду од 2000. до 2009. године.

Питање о "Телекому Србије" је у одељку о конкуренцији, а Комисију је занимало какав је ток продаје дела тог предузећа.

Корупција у јавним набавкама?

У области јавних набавки, Србија је добила ново питање о томе да ли постоје прописи о борби против корупције у домену јавних набавки.

Тражена је и информација да ли Србија планира да, у светлу потенцијалног добијања статуса кандидата, укине преференцијални статус домаће привреде у јавним набавкама.

Тражен је и план на основу којег власти планирају да до 2013. године ускладе са ЕУ давање државне помоћи.

Европска комисија је тражила и информације о томе да ли у Србији постоје прописи о ограничењу такозване "кратке продаје" хартија од вредности, коју често примењују шпекулатори на тржишту и за који се верује да је допринела финансијској кризи у свету.

У области електронских комуникација Србији је постављено ново питање о предузетим корацима да цене буду засноване на трошковима, као и планови за побољшање ситуације у том домену.

Канцеларија Владе Србије за европске интеграције саопштила је да ће одговори бити прослеђени Бриселу до ускршњих празника, односно до 24. априла.