Расправа о амандманима на предложене законе, међу којима су измене Закона о уџбеницима

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је једночасовну паузу у раду после које ће посланици наставити расправу о амандманима на предложене законе.

Посланици расправљају о предложеним изменама Закона о уџбеницима, што је 35. тачка дневног реда од укупно 58.

Они треба између осталог да разматрају амандмане и на предлоге закона о науци и истраживањима као и управљању отпадом. Када буду завршили расправу о амандманима, посланици ће се изјаснити о свих 58 тачака дневног реда, а међу њима је и избор Повереника за заштиту равноправности.

У Скупштини Србије у току је расправа о амандманима на предложене измене Закона о уџбеницима, а министар просвете Дејан Вук Станковић истакао је да је интенција овог закона да створи простор за развијање патриотске врлине.

"А што се тиче националне безбедности, она је схваћена у најширем могућим контексту. Ако човек нема свест о идентитету, ако нема свест о томе да је држава највиши облик националне слободе, онда се поставља питање да ли је у турбулентним временима спреман њу да брани. И вама је јасно да у трусном подручју као што је ово, у коме нису завршене геополитичке игре, увек постоји ризик за националну безбедност шта год да радили и којом год друштвеном активношћу се бавили, укључујући и образовање", рекао је Станковић одговарајући на критике посланика Зелено-левог фронта Ђорђа Павићевића да се овим законом политизује образовање.

Додао је да је циљ да се створи патриотска врлина, ако је то могуће, без наметања било коме једнобразности у погледу схватања шта је патриотска врлина, а да се истовремено развије и друштвена одговорност.

"То је негде као подтекст и предтекст овог закона. Дакле, не желимо да будемо до краја вредностно неутрални, не желимо да нам систем буде, када је реч о идентитету потпуно несензитиван, због тога имате и свест о идентитету доминантног народа, али и свест и о идентитетима других народа. И утолико је закон сажео национално и демократско с једне стране, зато што је обухватио и већинско и мањинско становништво. И ми смо се водили том равнотежом између демократије и мултикултуралности у овом друштву", нагласио је он.

На примедбе Павићевића шеф Посланичке групе Миленко Јованов рекао је да предлог нема никакве везе са било каквом политизацијом образовања.

"Дакле, ово нема апсолутно никакве везе са политизацијом образовања, али пошто каже, не зна како изгледа политизација образовања. Па изгледа тако што представници политичких странака и народни посланици блокирају факултете у жељи да тиме ангажују студенте у своју политичку корист. Политизација образовања је када родитељи заједно са наставницима или професорима из политичких странака или политички опредељени блокирају школе. Политизација образовања је то када ректори универзитета онемогућавају рад универзитета у Србији зато што желе да остварају своје политичке амбиције", рекао је Јованов.

Седница Скупштине Србије је настављена постављањем посланичких питања, а нека од њих су се односила на НИС, службену употребу језика мањина и однос према Русији.

Посланик Ми снага народа Бранко Лукић поставио је питање председници Народне скупштине и министру спољних послова у вези са спољном политиком Србије, наводећи да је у Србији крајем новембра одржан четврти парламентарни самит Међународне кримске платформе, након кога је усвојена заједничка изјава којом се потврђује непоколебљива подршка суверенитету и територијалном интегритету Украјине, али да ни ове, ни прошле године након тог самита, није саопштено да ли се Србија придружила завршним изјавама које, између осталог, садрже оштре осуде Русије.

Лукић је министра Марка Ђурића питао са којим се изјавама Европске уније које се тичу Русије Србија ретроактивно усагласила и да ли те изјаве могу негативно да утичу на односе Србије са Руском федерацијом.

Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ тврдио је да, према резултатима последњег пописа становништва у Србији из 2022. године, Бошњаци у Општини Прибој чине 17,20 одсто укупног броја становника и да су испуњени услови да у општини Прибој босански језик буде уведен у службену употребу, али да, према његовим наводима, локална власт у Прибоју то одбија да уради.

Посланик Србија центар Слободан Петровић питао је који су конкретни извори гаса планирани од 1. јануара 2026. године, односно одакле ће гас долазити, у којим количинама, по којој цени и на основу ког уговора.

Петровић је питао и колико је времена потребно да се Србија пребаци на течни гас и колика је цена тог преласка, инфраструктуре, складишта, транспорта, као и колико траје такав процес?

Он је питао и да ли је тачно да је, како је навео, НИС у дуговима већим од 540 милиона евра и да "НИС-у прети стечај кад банке активирају наплату дуговања".

На дневном реду седнице је 58 тачака, међу којима и предлог буџета за 2026. годину.

После посланичких питања, Скупштина је наставила расправу о амандманима на предложене законе.

Посланици Скупштине Србије наставили су рад, а седницу су почели постављањем посланичких питања, након чега ће прећи на расправу по амандманима на Предлог закона о органској производњи. Предлог закона о органској производњи је 27. од укупно 58 тачака дневног реда.

Посланици су претходно завршили разматрање амандмана на предлог буџета за 2026. годину, на више пореских закона, закона из области енергетике, на измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, на измене Закона о Војсци Србије, на Предлог закона о војном образовању, Предлог закона о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника, на Предлог закона о званичној статистици, Предлога закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа, факторингу, органској производњи.

На дневном реду седнице је 58 тачака, а посланици су 27. новембра завршили обједињену расправу о свим тачкама дневног реда и потом почели расправу о амандманима.