Дачић: Ревизија тужбе не би била у интересу односа БиХ и Србије

"Тужба је већ била, донета је пресуда, нема никаквих нових детаља", рекао је Дачић на конференцији за новинаре, додавши да се око тога сада води велика полемика у БиХ.

Ако ће тако да се ради, каже Дачић, онда ће он сваки дан само да чита шта је ко рекао и да смишља како ће да тужи Хрватску и БиХ за ратну одштету јер су 1914. напале Србију.

"Јесу ли икад платили ратну оштету за то? Да ли је икад НДХ платила ратну одштету за оно што је учинила Србима? Да ли је БиХ била под Аустрогураском и под НДХ", упитао је Дачић и додао да је Србија 1918. платила одштету савезницима за ослобађање Хрватске и Словеније.

Свака земља, како је рекао, која је ослобођена није ослобођена за џабе, него је морала да плати савезницма.

"Ми смо платили за њих. Да ли је то икад неко смео да спомене у бившој Југославији", упитао је Дачић.

"Неприхватљива рехабилитација усташтва"

Србија је за дијалог са Хрватском али Хрватска не треба да очекује да ће у Србији аплаудирати подизању споменика Алојзију Степинцу и рехабилитовању уставша, поручио је шеф српске дипломатије.

Дачић је истакао да је немогуће посматрати Павелића и Степинца као хероје мира.

"Ако је то услов да водимо дијалог са Хрватском, никога за то неће наћи у Србији", рекао је Дачић.

Наводећи да су наша врата отворена и да желимо разговор са Хрватском, министар спољних послова истиче да сви треба да се усредсредимо на заједништво, али да нас рехабилитација повезана са злочинцима и геноцидом сигурно не може водити ка томе.

"Степинац анђео мира? Немојте, молим вас. То је увреда за све који су страдали у НДХ", рекао је Дачић и додао да Хрватска може да "подиже и споменике Хитлеру, Химлеру, Гебелсу..., али нека Србију не терају да томе аплаудира".

Дачић истиче да је Србија пружила руку и наводи да не жели да полемише са хрватским званичницима, те да је обавеза Србије да реагује на рехабилитацију усташтва у Хрватској што је, додаје, и обавеза Хрватске као чланице ЕУ.

Наводи да се противи рехабилитацији ратних злочинаца и сарадника окупатора у Србији, али још више рехабилитацији НДХ, истичући да је данас постало нормално рехабилитовати НДХ и злочине против Срба и Јевреја, а проглашавати за ратно хушкање када се неко томе успротиви.

"Нисам чуо од њих осуду злочина против Срба, као што је Србија хапсила и кажњавала све који су починили злочине", додаје шеф српске дипломатије.

Дачић је навео и да ће сутра у Новом Саду заседати комисија која се бави улогом Степинца.

"Харадинај може и да буде пуштен, али за нас ће остати ратни злочинац"

Говорећи о случају Рамуша Харадинаја, шеф српске дипломатије је навео да Харадинај може и да буде пуштен, али да је ратни злочинац.

"Рамушу Харадинају не суди се као политичару, већ га Србија тужи зато што је починио ратни злочин и убио цивилно становништво", изјавио је Дачић.

Навео је да многи из одбране Харадинаја покушавају да представе да је случај против њега политички што, како је нагласио, није тачно.

Приче о томе да Србија злоупотребљава чланство у Интерполу министар спољних послова је назвао смешним.

Рамуша Харадинаја, лидера бивше ОВК, Србија сумњичи за ратне злочине против цивилног становништва на КиМ 1998. и 1999. године.

Харадинај је ухапшен 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење о чему ће одлуку саопштити апелациони суд у Колмару 2. марта.

"Неприхватљиво је формирање војске Косова"

Поводом изјаве косовског председника Хашима Тачија "да хитно треба да се донесе одлука о формирању оружаних снага Косова", шеф српске дипломатије је истакао да је то неприхватљиво.

"Војска Косова је апсолутно супротна Резолуцији УН 1244. Једине оружане снаге на КиМ могу да буду Кфор, никакве друге", рекао је Дачић.

Навео је да постоје земље које су билатерално признале Косово и које подржавају такве захтеве.

"Ми смо то јасно ставили до знања свима, укључујући НАТО и ЕУ да је за нас то неприхватљиво. У случају да се формирају оружане снаге Косова, тада ступа на снагу механизам да они не могу да долазе на територију где већинско становништво чине Срби, без сагласности Кфора", рекао је министар.

Срби, каже, сигурно неће гласати за формирање косовске војске, наводећи да би то био фактор даље нестабилности.

"Полиција и војска треба да одражавају структуру становништва. Ако постоје полицијске снаге на Косову, где су полицијске снаге где су Срби учествовали? Колико има Срба који су у специјалним снагама", упитао је Дачић одговарајући на питање о изјави Тачија да треба учинити последњи напор да се представници Српске листе убеде да подрже формирање војске Косова.

"Очекујемо отварање нових поглавља"

Дачић је рекао да још није потврђен датум одржавања међувладине конференције, али да Србија очекује да крајем фебруара отвори још нека нова поглавља у преговорима о чланству у ЕУ.

Дачић каже да се као датум међувладине конференције помињао 27. фебруар, али да се још чека потврда, наводећи да је сигурно да ће бити отворено поглавље 26, а да се ради и на отварању још два поглавља - 20 и 29.

Говорећи о предстојећим дипломатским активностима, Дачић је најавио да ће се састати са европским комесаром Јоханесом Јаном, у оквиру 53. Минхенске безбедносне конференције, која ће бити одржана од 17. до 19. фебруара.

На тој конференцији, како је навео, очекује се учешће више од 30 шефова држава и влада, високих званичника међународних организација, као и око 80 министара спољних послова и одбране.

Дачић је рекао да ће сутра у званичну посету Србију доћи министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц и министар спољних послова Конга, у уторак и шеф дипломатије Норвешке.

Најавио је да ће 21. фебруара Србију посетити министар спољних послова Естоније и навео да је та посета значајна јер ће бити речи о плановима за председавање Естоније ЕУ, које та држава преузима од друге половине 2017. године.

Дачић каже да ће на позив словеначког шефа дипломатије боравити у званичној посети Љубљани 22. фебруара.

Најавио је да ће генерални директор за суседску политику и проширење Европске комисије Кристијан Данијелс посетити Србију 23. и 24. фебруара

Даћич каже да ће редовна седница Савета безбедности УН о Косову и Метохији, одосно представљање редовног извештаја генералног секретара, бити одржана 27. фебруара у Њујорку.