Ђурић: Зид није и не треба да буде услов за ЗСО

"Формирање ЗСО није било чиме условљено и оно је експлицитно дефинисано споразумима постигнутим на највишем нивоу између двеју страна и нема потребе да било ко измишља процедуре и начин за оснивање ЗСО нити да тражи посебне састанке са српским представницима на ту тему", рекао је Марко Ђурић у емисији "Седмица" за Радио Београд коментаришући најновија условљавања Приштине по питању формирања ЗСО.

Како је истакао, Србима на КиМ није потребно туторство са било које стране, већ им је потребна подршка и Београда и Приштине, али не да Приштина и Београд у њихово име одлучују.

Зато је, поручио је Ђурић, непримерено настојање политичара у Приштини да се покажу као покровитељи или некакви оци оснивачи ЗСО, јер им у томе по споразумима и по политичкој вољи Београда и Срба са КиМ није место.

"Ми не прихватамо да Београд буде противно интересима Срба на КиМ и читаве Србије искључен из оснивања ЗСО, а да одговорност за оснивање ЗСО преузму албански политичари. Они немају места да на тај начин у тој причи учествују. Они јесу индиректно део процеса кроз мешовити имплементациони одбор у Бриселу, али не могу узети на себе ексклузивно право да се баве тиме. Одговорност за оснивање ЗСО је превасходно на Србима са КиМ", објаснио је Ђурић.

Према његовим речима, приштински политичари су годинама уназад тражили изговоре да се одложи формирање ЗСО, а сваки пут када би нестао претходни изговор, био би измишљен неки наредни а такође ушли су у дуготрајну кампању застрашивање своје јавности и искривљења онога што је договорено, представљајући ЗСО као претњу за албански народ.

"“ЗСО је нужни предуслов за успешан процес нормализације односа Београда и Приштине, као и за успостављање поверења у дијалогу. Да би разговори имали дугорочни кредибилитет, а верујем да треба да разговарамо још јако много, јер имамо много отворених питања, ЗСО мора да буде формирана", рекао је Ђурић.

Дијалог се, међутим, како је објаснио, налази под великим притиском онога што се дешавало претходних недеља и принципијелна позиција Београда је да не жели да учествује у дијалогу у којем је насиље опција.

Према Ђурићевим речима, од тренутка када је премијер Александар Вучић поручио да са београдске стране постоји јасна решеност да се насилни сценарији против Срба на КиМ спрече и да не прихватамо да употреба силе постане улог у преговорима, међународна заједница је почела да врши притисак на Приштину и ситуација је донекле почела да се мења.

"Албанци на КиМ су таоци људи који се не баве решавањем питања будућности, економије и животних проблема грађана на КиМ, већ људи који сматрају КиМ својим пленом, који су га и географски између себе изделили на зоне утицаја, које се поклапају са зонама организованог криминала, и који у свему виде само профит, па и у гурања Албанаца у конфликт са Србима. Ми не размишљамо на тај начин", објаснио је Ђурић.

Осврћући се на питање уређења северног прилаза мосту у Косовској Митровици, Ђурић је објаснио да се не ради се о било каквом једностраном настојању Срба да сами себе ограде, јер Приштина је прихватила и потписала изглед те конструкције, да би касније почела да представља ствари у другачијем светлу.

Како је рекао Приштина све време покушава да представи Србе на северу КиМ као некога ко жели сегрегацију и да гради зидове, прећуткујући чињеницу да је реч о обострано договореном дизајну пешачке зоне који подразумева и каскадни амфитеатар.

Упитан шта очекује од нове америчке администрације, Ђурић је рекао да Србија жели да има неупоредиво већи степен разумевања по питању КиМ и да ће радити на томе са новом администрацијом у Вашингтону.