ФХП: Суд у Стразбуру одбацио представку логораша из Шљивовице

Одлуку да се представка одбаци Европски суд је донео 27. октобра, наводи се у саопштењу.

Фонд, који је у том поступку заступао бивше логораше, оценио је да се таквом одлуком Европског суда хиљаде жртава још непроцесуираних злочина остављају без заштите, а правосуђу Србије нуди изговор за досадашњи и будући нерад на пољу процесуирања ратних злочина.

ФХП је 2011. Тужилаштву за ратне злочине поднео кривичну пријаву против 14 идентификованих и више десетина неидентификованих припадника ВЈ, МУП-а и Државне безбедности Србије због злочина у логорима Шљивовица и Митрово Поље.

Тужилаштво је у марту 2013. године одлучило да "нема места кривичном гоњењу пријављених", наводи се у саопштењу и додаје да је ФХП накнадним проверама установио да Тужилаштво није контактирало ниједног од предложених сведока, што указује да није "спровело свеобухватну, независну и ефикасну истрагу, на шта га обавезује Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода".

ФХП је априла 2013. Уставном суду поднео уставну жалбу, Уставни суд је 27. јуна 2014. одбацио жалбу, па је ФХП 24. децембра 2014. поднео представку Европском суду за људска права у Стразбуру против Републике Србије.

Фонд је навео да суд није одлучио о томе да ли је истрага коју је Тушилаштво спровело по кривичној пријави била ефикасна или не, већ је заузео став да су странке прекасно затражиле заштиту због повреде права из Конвенције.

"Иако је ФХП представку поднео у оквиру формалног шестомесечног рока од одлуке Уставног суда, Европски суд је ипак закључио да су подносиоци, како је од самих догађаја до подношења кривичне пријаве протекло 16 година, пропустили да благовремено покрену поступак за заштиту својих права", пише у саопштењу.

Фонд сматра да ће одлука по представци у вези са логорима Шљивовица и Митрово Поље додатно умањити могућност да правда за жртве злочина почињених у тим логорима буде достигнута пред правосуђем Србије.

Након пада Жепе, зоне под заштитом УН у БиХ, под контролу војске босанских Срба 27. јула 1995, један део локалних Бошњака, припадника Армије БиХ, међу којима је било и цивила и малолетника, на импровизованим сплавовима је прешао реку Дрину и ушао на територију Србије.

Око 800 Бошњака је од 31. јула до 10. августа 1995. у више група прешло на десну обалу Дрине и предало се војсци СРЈ. Граничари ВЈ су их заробили, а затим су их повели до карауле Јагоштица, где су евидентирани, а затим су их војници у камионима одвели до импровизованог логора у месту Шљивовица (општина Чајетина), саопштио је ФХП.

Током вожње, због недостатка ваздуха и због гужве у камиону, један Бошњак се угушио. Када су стигли до Шљивовице, Бошњаци су предати припадницима СУП-а Ужице. Након неколико дана око 450 Жепљана је из Шљивовице премештено у логор у Митровом Пољу, покрај Александровца.

Логораши су свакодневно пребијани и мучени. Ускраћивани су им храна и сан. У оба логора је постојала посебно издвојена група мушкараца који су држани у тзв. изолацији, а за које се веровало да припадају команди Армије БиХ.

Они су свакодневно пребијани и вођени на испитивање о њиховој улози у Армији БиХ. У логорима је неколико логораша преживело и сексуално насиље.

Током прве половине 1996. године, уз посредовање УНХЦР-а обављена је репатријација логораша у БиХ или њихово упућивање у треће земље, након чега су оба логора затворена, пише у саопштењу.