Јуратовић: Градити односе по угледу на Француску и Немачку

Јосип Јуратовић је у интервјуу Танјугу рекао да је већ свима познато да је на Западном Балкану лакше наћи саговорнике на тему подела, него за решавање проблема.

Коментаришући изјаву Маје Коцијанчич о томе да је приступање ЕУ базирано на помирењу, добросуседским односима и регионалној сарадњи, а што важи и за кандидате и за земље чланице, Јуратовић подсећа да политичари у региону то често занемарују, не марећи за будућност својих грађана.

Каже да се потпуно слаже с Коцијанчич да би требало градити суседске односе по угледу, истиче, на Француску и Немачку, чији су односи гарант мира и просперитета у Европи у последњих седамдесет година.

У том смилу коментарише да ће у региону бити боље "када љубав надјача мржњу", односно када људи буду схватили да је заједничка будућност могућа само ако траже пријатеље, а не непријатеље.

Јуратовић додаје да су националисти у региону јако сложни и већ деценијама иду један другоме на руку, поготово у изборним кампањама.

"Надам се да ће коначно већина људи у региону схватити да је та врста политиканства израз неспособности тих јефтиних политичара, који немају шта да понуде за будућност својих народа, која је само могућа на бази међусобног поверења и помирења, односно добросуседских односа", напомиње посланик немачког СДП-а.

Каже да му није познато да су поједине његове колеге изјављивале да Србија неће моћи да постане држава чланица ЕУ док се не расветли случај паљења немачке амбасаде у Београду 2008. године, те да, ако и постоје, он себе не убраја међу оне који на такав начин полемишу, нити постављају услове пре него што је процес уопште и започет.

"То је, према мом мишљењу, такође јефтино политиканство. Уверен сам у то да ће Србија у току процеса изградити сопствени правни систем тако да ће бити потпуно нормално да се на један примерен начин реше отворена питања, не само са Немачком, већ и са њеним најближим суседима, на пример са Републиком Хрватском", додао је Јуратовић.

Јуратовић је, иначе, изузетно задовољан што је процес отварања поглавља коначно започео, те се нада што бржем отварању нових поглавља.

Подсећа и на чињеницу да Србија може многе законе уводити и усклађивати и без отварања поглавља и подсећа да је Хрватска своје преводе поклонила Србији, што је, по његовом мишљењу, позитиван пример српско-хрватских односа.

Не може, међутим, да наведе која ће то нова поглавља бити следећа отворена, што, додаје, зависи од сагласности чланица ЕУ, али и од саме Србије, тачније од тога којом брзином и којом озбиљношћу ће радити на постојећим поглављима стварајући веродостојне предуслове за отварање нових поглавља.

Сматра, међутим, да је за Србију најбитније да поглавља не отвара и затвара због ЕУ, већ за себе како би као држава боље функционисла.

Анализирајући тренутно стање социјалдемократије у региону и најављено повећање минималне цене рада у Србији, Јуратовић тврди да социјалдемократија на Западном Балкану готово да не постоји, те да је део странака које себе називају социјалдемократским заправо националистички опредељен, а само се скривају иза тог предзнака.

Социјалдемократија и национализам или било који други облик тоталитаризма не иду никако заједно, констатује Јуратовић.

"Што се пак тиче минималне сатнице, мислим да је неопходна из више разлога. Она побољшава материјалну и социјалну сигурност радника и штити послодавца од прљаве конкуренције, односно јача оне који се поштено надмећу", закључује Јуратовић.