Зашто и да ли и даље верујемо обећањима политичара у предизборној кампањи?

Шта говоре осмеси после гласања, истраживачима јавног мњења питање је за милион долара - још један би дали да сазнају шта их је довело на биралишта. Деценијама се на дан избора суочавају са истом нелогичношћу: иако су грађани масовно неповерљиви према политичарима, партијама и државним институцијама, изборни листић у кутију ретко када убаци мање од три и по милиона њих.

"Кључно објашњење за такву врсту налаза које ми имамо, јесте одређена врста очекивања и поверење које бирачи имају у лидере странака и њихову перцепцију да овај лидер може да испуни своје обећање на бољи начин него што је то урадила нека странка која је била на власти", каже Бојан Клачар из Цесида.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже да грађани излазе на изборе зато што је неизлазак гора алтернатива јер се тада сигурно не може утицати ни на какве токове.

"Овде остаје уверење, поготово у ситуацији када је исход избора неизвестан, да својим гласом можете нешто да урадите", каже Стојиљковић.

Да ће живети боље жели да чује највише бирача. Истовремено, у такво обећање најмање верују, свесни да им га није донела ниједна влада. Шта их данас мобилише?

"Када говоримо о неким темама које могу да повећају излазност то никада нису теме које се тичу економског стандарда, већ људи воле да имају или неку врсту поларизације или неку врсту крупних политичких тема, попут ЕУ и Косова", каже Клачар.

У мору изневерених обећања тешко се сналазе и партије.

"Обећања много нема, неће их ни бити и нико не може да даје нереална обећања сем оног дела опозиције која никада неће ни доћи у позицију да дође на власт", каже професор Стојиљковић.

Не искључује се ни могућност да велика обећања дођу у тзв. климаксу кампање. Јер, оно што знају стручњаци, знају и партије - бирач памти само оно што чује у последњим данима кампање.