Дачић: Пратићемо ко гласа за Косово у Унеску

Дачић је прецизирао да ће у октобру бити одржана седница Извршног савета Унеска, а у новембру и Генерална конференција која ће, на основу предлога Извршног савета, донети одлуку о уласку Косова у ту организацију, преноси Танјуг.

Дачић је, одговарајући на питања новинара у Министарству спољних послова, рекао да ће Србија пратити како која земља чланица Савета гласа, истичући да је од 58 земаља чланица 33 признало Косово, али да тај број не мора ништа да значи, јер је реч о културној баштини.

"Пратићемо све земље као што смо пратили и за војну параду, па нека се те земље одреде. Члан Извршног одбора је и Црна Гора, па да видимо како ће они гласати, а ту су и земље које смо ми помагали у Унеску", рекао је Дачић и нагласио да су сад промотери Косова и неке земље које су гласале против пријема Палестине у Унеско.

Где је дошло до промене у принципима, очигледно да принципа нема, рекао је Дачић.

Он је навео да је то питање важно државно питање којим треба да се бави држава, цело друштво, СПЦ, САНУ.

Наводећи да је Косово директно поднело захтев Унеску, након што су Уједињене нације одбиле да тај захтев проследе својој организацији, Дачић је рекао да је сад на генералном директору Унеска Ирини Боковој да види како ће даље поступати.

"Ако Унеско буде затражио од УН мишљење, оно не може бити другачије од тог да Косово не испуњава ни формалне ни суштинске услове за пријем, односно да Косово није држава већ је под протекторатом УН", рекао је Дачић.

У мартовском погрому 2004. године 35 православних храмова на Косову и Метохији је уништено или оштећено. А од 1999. 140 храмова. 

Дачић подсећа да су четири бисера српске културне баштине – Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани и Богородица Љевишка под заштитом УН, као и да су у опасности од деловања "оних који би сад да буду чланице Унеска".

"То би био врхунац лицемерја. Не можете за ИСИЛ да говорите да су терористи када уништавају културно наслеђе ислама или других религија у свету, а овде да награђујете оне који пале цркве и ломе крстове чланством у Унеску", сматра Дачић, наводећи да је све могуће, јер политика није праведна, али да ће Србија урадити све да до тога не дође.

Упитан о претњама Самоопредељења на Косову и Метохији да ће протестовати уколико се Заједница српских општина добије извршна овлашћења, Дачић је рекао: "Озбиљни смо људи, као да се они питају да ли ће бити преговора, да ли ће бити основан Специјални суд. То је представа за јавност и ми у томе не учествујемо".

Иначе, да би једна тачка дошла на дневни ред Извршног савета Унеска, који заседа почетком октобра, потребно је да такав предлог проследи генерални директор.

Писмо Хашима Тачија које су власти у Приштини преко Унмика хтеле да пошаљу директорки Ирини Боковој није тим путем могло да стигне, јер Унмик због Резолуције 1244 није могао то да уради.

"УН нису желеле да било како уводе себе у то да буду поштар и преносе захтев, него су послале поруку да оне генерално са тиме нису сагласне и да је то нешто што ремети суштину њиховог мандата и не улази у неутралност, него опредељује за независност Косова. То је добра порука ако то разумеју чланице", рекао је Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова.

Отуда и непосредно обраћање Приштине - писмом директорки.

"Мислим да и то писмо врло тешко може да буде примљено јер је став у Секретаријату да не могу да имају службену комуникацију са представницима Приштине који према Резолуцији 1244 не представљају суверену државу. Постоји могућност да то нека друга држава предложи као тачку дневног реда и под претпоставком да дође на седницу Извршног савета, потребно је да се у прилог препоруке Генералне скупштине да то стави на дневни ред, изјасни проста већина од 58 чланица савета", каже Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску.

Приштински званичници поручују да 15 најутицајнијих земаља Европе и других континената лобира за учлањење Косова и Метохије, а да и они сами то чине већ осам месеци.