"Остварени услови за делимично повећање плата и пензија"

Душан Вујовић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да ће се више о повећању плата и пензија знати када се заврше разговори са делегацијом ММФ-а.

"Програм који смо прошле године договорили у октобру, а објавили у новембру, фактички је направљен због тога да би се створио основ за повећање – више него што су плате и пензије износиле пре смањења. Треба да су се створили услови да можемо делимично да извршимо корекцију. На крају мисије ММФ-а ћемо то знати прецизније", рекао је Вујовић.

Додао је да смо успели да остваримо знатне уштеде и да сада "имамо фантастичне резултате" на основу којих се грађани морају наградити због учешћа.

"Моћи ћемо делимично да извршимо корекцију, али сигурно не враћање одмах на онај ниво који је био пре. Али светло на крају тунела је врло важно у овом тренутку", рекао је Вујовић.

Министар је рекао да је остало доста ствари које треба урадити у оквиру економских реформи које спроводи Влада Србије. Додаје да је у припреми друга ревизија договора са ММФ-ом и да се добар део решава кроз законе о којима се расправља у Скупштини.

"Уводимо и регистар запослених да бисмо могли да знамо где се налазимо у јавном сектору –са запосленима, са трошковима, употребом финансијских средстава. Такође, потребно је да имамо увид у то колики нам је јавни сектор, а нарочито како користимо јавне ресурсе", објаснио је министар.

Вујовић каже да држава више неће давати гаранције јавним предузећима за узимање краткорочних позајмица.

"Остају гаранције за дугорочне зајмове који су основ рада и реконструисања. Тако да, ако се ЕПС или Железнице обрате Влади за помоћ, ту сигурно постоји гаранција, али то су дугорочна средства која се улажу у објекте, реконструкцију, обнову", каже Вујовић.

Објашњава да нема места за гаранције за текућу ликвидност – позајмице, "које су красиле буџет".

"Кад дође предузеће и каже 'мени не плаћају, имам проблем, узимам кредит' – тај се кредит не врати, онда се покрене гаранција. Тога више нема", нагласио је министар.

Коментаришући закон о продаји државних некретнина, Вујовић је рекао да су претходна два закона, 1999. и 2000, понудила повољне услове (фиксну цену и употребу старе девизне штедње да се добије непокретност која је у власништву државе), али да није било великог одзива.

"Ми мислимо да постоји интерес и желели смо да изједначимо све грађане. Уводимо новину да то буде процењено по тржишној вредности, а имамо и неке амандмане да то може да ради више институција", рекао је Вујовић.

Према његовим речима, ради се на томе да се све некретнине које више нису потребне уступе становништву.

"Ти објекти се претежно налазе на територији Београда, где држава има само трошкове, а одржавање није рађено 20 година... Очекујемо и да попишемо имовину и да њоме управљамо на рационалан и транспарентан начин", рекао је министар.