Тражи се решење за равноправно заступање мањина

Више од 20 портпарола националних мањина - колико их има у Србији, седело би заједно са посланицима, уколико би се прихватила идеја Јанка Веселиновића. Бирали би се на редовним парламентарним изборима - а предлог ће бити упућен у склопу измена изборног законодавства.

"Уколико би предлог био усвојен њихов глас би се чуо, они би били у Скупштини и могли би да предлажу закон и да се за њих боре, и да учествују у расправи", рекао је Јанко Веселиновић, бивши посланик СДС-а.

Могуће прелазно решење и занимљива идеја, али, за мањине ипак - тешко спроводива.

"Како бисмо ми по том моделу имали, рецимо, 27 портпарола националних мањина у Скупштини и шта би се дешавало ако би се у једном дану свих 27 јављало за реч", каже Мехо Омеровић из СДПС-а.

"Ми мислимо да је природни праг који је утврђен сада у Закону о изборима добар, с тим што би тај Закон требало мењати тако што би праг за први мандат требало да буде нижи", рекао је Мирко Бајић, председник Савеза бачких Буњеваца.

Већина припадника националних мањина, нарочито оних које годинама имају своје представнике у парламенту, не верује да би портпароли допринели да се њихов глас више чује и уважава.

Уместо портпарола - рецепта виђеног у Мађарској, мањине у Србији сматрају да има ефикаснијих решења.

"Да се мањинским представницима у парламенту, или у влади омогући право вета на оне законе и одлуке који се тичу националних мањина", каже Енис Имамовић из СДА Санџака.

Балинт Пастор из Савеза Војвођанских Мађара сматра да је, што се тиче бројчано мањих заједница, боље да имају загарантован мандат, јер ће тако моћи да се чује и њихов глас. 

"Да што више националних заједница, преко својих изборних листа улазе у парламент, јер то могу и Хрвати, могу и Словаци, можда могу и Румуни, али не учествују самостално на изборима", рекао је Пастор.

Дарко Шарић Лукендић, портпарол Демократског савеза Хрвата у Војводини каже да је механизам гарантованих мандата адекватно решење за отворено питање политичке заступљености националних мањина у државним телима.

Страхује се и да ће представника националних мањина у парламенту бити још мање.

"Ако се буде смањио број посланика са 250 на 150, тек онда мањине неће моћи да имају свој глас", каже Риза Халими из Партије за демократско деловање

Стручњаци предлажу да се при промени изборног система размотре два модела.

"Да остане природни праг за веће мањине, а да се размотри неколико гарантованих мањина и да се по систему ротације, као што се дешава у Хрватској, могле да имају такозваног гарантованог представника у Скупштини", сматра Небојша Ђурђевић из Форума за етничке односе.

Као Хрватска, и Румунија је покренуле иницијативу да се представницима националних мањина, који не могу директно да буду заступљени у републичком парламенту, гарантује место.