Линта: У Хрватској нема воље за процесуирање ратних злочина

Линта је лицемерном оценио изјаву помоћника хрватског министра правде Ивана Црнчеца да Србија није у позицији да процењује хрватско правосуђе.

"Ситуација управо обрнута, јер је Хрватска као члан Европске уније тобоже испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине. Низ чињеница показује да у Хрватској скоро две деценије од завршетка рата не постоји политичка воља да се процесуирају починиоци ратних злочина над Србима. Током 2013. и 2014. године није покренута ниједна истрага нити је оптужен неки припадник хрватске војске или полиције за кривичнио дело ратног злочина", навео је Линта у саопштењу.

Напротив, како додаје, судови су већину случајева ратних злочина почињених од стране хрватских јединица, а који су покренути за време приступних преговора, закључили ослобађајућом пресудом.

"У правоснажно завршеним предметима, као што су Сисак и Прукљан код Скрадина, тужилаштво се потрудило да оптужницом буде обухваћено што мање лица и да се број осуђених сведе на минимум. Обећања председника Јосиповића и премијера Милановића да ће Хрватска сама процесуирати ратне злочине без обзира на етничку припадност починиоца и жртве, после ослобађајуће хашке пресуде генералима Готовини и Маркачу новембра 2012. године, остала су мртво слово на папиру", истакао је Линта.

Линта је подсетио одговорне у Хрватској и хрватску јавност на неке познате, а непроцесуиране или некажњене, злочине попут убистава српских цивила за време и после операције "Олуја" у селима Голубић, Гошић, Вариводе и Мокро поље на книнском подручју, у селу Кијани код Грачаца, у селу Комић на кореничком подручју, неколико напада на избегличку колону на путу Глина - Двор и масовног убиства више од 500 српских избеглица код засеока Јануси, у близини Доњег Жировца.

Апеловао је на Европску унију и међународну јавност да јасно ставе до знања Хрватској да мора да обезбеди независност, непристрасност и професионалност у откривању и кажњавању ратних злочина, јер је то био један од главних услова за затварање преговора о Поглављу 23 "Правосуђе и људска права" 30. јуна 2011. године.