Извештај Европске комисије - плусеви и минуси за Србију

Генерално позитиван, са адекватним примедбама - тако извештај читају домаћи званичници и стручњаци. Будући да стиже усред започетих реформи, министарку Јоксимовић не изненађује што је међу главним замеркама у извештају недовољна примена закона. За то је, каже, потребно време.

"Да је све идеално, ми бисмо већ били чланица ЕУ. Замерке су у доброј мери на месту, па сваки наш грађанин зна да правосудни систем не фукционише најбоље, да морамо много тога да урадимо да би правда била и бржа и доступнија и да се не би чекало на пресуде 15 година или пет година", изјавила је министарка Јоксимовићева, гостујући у емисији "Око" на РТС-у.

Примена се очекује и када је реч о медијима. Усвајање медијских закона јесте важно, не и довољно.

"Влада има обавезу да у свакој земљи да ствара оквир за слободно изражавање за информисану размену мишљења али с друге стране и независна регулаторна тела имају своју улогу и сама професија има обавезу да сама поштује стандарде новинарства", каже амбасадор Давенпорт.

Мешавине добрих оцена и замерки има и у економском сектору. Министарка верује да ће до следећег извештаја Србија решити проблем предузећа у реструктурирању и смањити буџетски дефицит.

Економисти саветују да треба обратити пажњу на најосетљивије области.

"Смањити улогу државе односно омогућити да оно што је суштина заједничког тржишта четири слободе, да се то развија да делује, а све четири слободе су у овом извештају оцењене као мали прогрес. Ја бих томе додао и проблем субвенција јер смо навикли на стари социјлни систем удри по државним јаслама", наводи економиста Црнобрња.

Иако се у извештају не помиње никаква конкретна препорука о отварању првих поглавља, министарка поручује да је Србија спремна да преговоре са Унијом започне отварањем поглавља 32, које се тиче контроле јавних финансија.