Посланици о казнама за "псе рата"

17.20 - Посланици Скупштине Србије завршили начелни претрес предложених допуна Кривичног законика. 

12.30 - Процењује се да десетине држављана Србије учествује у оружаним сукобима широм света, рекао је Мехо Омеровић образлажући допуне Кривичног законика. 

12.10 - Почела нова седница Скупштине Србије.

Допунама кривичног законика предложено је увођење кривичних дела учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави и организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави.

"Наши држављани учествују у ратовима у другим државама из материјалних и других разлога, али оно што је важно јесте да су у питању људски животи. Осим тога, ти људи који су сами жртве пропаганде и сами постају они који се баве пропагандом и Србија мора томе да се супротстави", рекао је предлагач допуна Мехо Омеровић.

Према његовим речима, први корак је законодавни, а допунама закона Србија унапређује свој кредибилитет.

Омеровић је навео да се предлог закона доноси по хитном поступку, јер је уочено да се одређени број држављана Србије придружује паравојним формацијама из материјалних или других разлога, а потом постају и носиоци пропагандног деловања.

Омеровић је нагласио да је недавно усвојена и Резолуција у СБ УН у којој се наглашава, поред осталог, да се тероризам не може повезати са било којом земљом, националношћу или цивилизацијом, подвлачи се потреба да државе чланице сарађују, осуђује се насиље и екстремизам и потврђује да ће се појачати граничка контрола...

Говорећи о тим допунама, Омеровић је прецизирао да, када је у питању кривично дело учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави, његов учинилац може бити држављанин Србије као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу.

Овде постоји један изузетак, а односи се на то да извршилац тог дела не може бити држављанин стране државе у којој је ратни сукоб, нити припадник званичне мисије међународне организације. За то кривично дело предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година.

Тежи облик тог кривичног дела је када је учињено у саставу групе и тада је прописана казна од једне до осам година.

Друго кривично дело је организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави. То се односи на врбовање или подстицање другог лица да учестовује у ратном или оружаном сукобу, организовање групе или обуку другог лица, опремање или стављање на располагање опреме, као и давање или прикупљању средства за извршење тог дела.

Извршилац овог дела може бити свако лице које тако нешто ради на територији Србије, без обзира да ли су лица које организује држављани Србије или не. Казна која је предвиђена за то кривично дело је од две до 10 година.

Подршка већине посланика

Већина посланика најавила је да ће подржати допуне Кривичног законика. Поједини посланици су, међутим, указали да постоји низ дилема и нејасноћа које морају да се отклоне из предлога закона.

У расправи, посланик СПО-а Мирко Чикириз рекао је да ће та странка у коалицији са ДХСС-ом подржати предложени закон, јер њим Србија шаље недвосмислену политичку поруку да је опредељена за мирно решавање спорова.

И председник СДА Санџака Сулејман Угљанин је рекао да закон садржи низ нејасних и недвосмислених информација и изразио скепсу поводом његове примене. Навео је да представници мањинских заједница нису адекватно заступљени у органима и институцијама које треба да примењују закон, због чега је затражио да се одложи примена "док се не усагласи структура представника мањинских заједница у тим органима".

Момир Стојановић из СНС-а је истакао да тај закон није усмерен ни против Бошњака ни против Албанаца, већ се односи на све грађане.

Посланик опозиционе Социјалдемократске странке (бивша Нова демократска странка) Марко Ђуришић оценио је да запрећене казне затвора нису довољне да одговоре неког ко жели да учествује у неком сукобу. Посланик је најавио подршку закону, али је такође имао низ питања у вези са његовом применом.

Шеф посланичке групе опозиционе Демократске странке Борислав Стефановић рекао је да ће ДС подржати предложени закон, јер држава мора да обезбеди адекватну казну за оне који врбују и опремају добровољце да буду припадници терористичких организација. У расправи, ипак, нису изостале политичке варнице.

Борислав Стефановић jе рекао да је "мудрошћу предлагача избегнута замка да се закон примењује ретроактивно". Јер да јесте, како каже, "пола скупштинске већине било би у затвору".

Зоран Бабић из СНС-а је рекао да не може да пређем преко тога да је преко половине сале стављен знак једнакости са екстремистима и кољачима иако ту седе и даме.

Скупштина Србије је раније данас усвојила Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме, који уводи јединствени Регистар за сва лица која се баве увозом и извозом наоружања и војне опреме.