Маркотић: Споразум о мањинама мора да се поштује

Маркотић је у интервјуу Танјугу рекао да то питање у пракси није решено, иако је Споразум о заштити националних мањина, којим је оно обухваћено, на снази готово 10 година.

Поводом дебате подстакнуте тиме што је председник Србије недавно Буњевцима уручио књиге на ћирлици, Маркотић каже да питање уџбеника спада у основна права, јер је то право на образовање.

"Оно није решено свих ових десет година што се тиче хрватске националне мањине у Србији. Ако не осигуравате финансијска средства за школовање једне мањине значи да им ускраћујете права на образовање", истакао је Маркотић.

Према његовим речима, матична држава, Хрватска и Хрватско национано вијеће, ускакали су са својим средствима, мада нису то морали према постојећим уговорима који су на снази".

Иако о пореклу Буњеваца постоје различите теорије у Србији и Хрватској, због чега, како каже, то питање треба оставити научницима, хрватски амбасадор је додао да би требало једнако поступати према свим мањинама.

"Оног тренутка када једну мањину фаворизујете, дискриминишете остале", додао је Маркотић.

Према његовим речима, Република Србија је финансирала један уџбеник на хрватском језику, али постоје и други и они се покривају или средствима Хрватског националног вијећа или Републике Хрватске.

"Кључно је да се Споразум мора да се извршава, ако смо га потписали и ако је на снази 10 година", додао је Маркотић и навео да је Хрватска за уџбенике за српску мањину за 2014. годину издвојила око 100.000 евра, док је за хрватску мањину у Србији потребно издвојити знатно мањи износ.

Маркотић је најавио да ће се следећег месеца састати Мешовита комисије за спровођење Споразума о заштити националних мањина.

"Стабилини и коректни односи"

Говорећи о билатералним односима две државе хрватски дипломата је оценио да су они стабилни и коректни.

"И даље имамо нека отворена питања, не бих рекао да имамо проблеме у одосима", рекао је Маркотић.

Према његовим речима, отворена питања датирају од пре 20 година.

"Она се можда не решавају темпом који бисмо ми хтели - да то буде брже, да се одједном реши - али се ипак мало помало решавају", рекао је Маркотић, додавши да је кључ у чешћим сусретим Мешовитих комисија које већ постоје.

Маркотић је рекао да је Хрватска "главни адвокат" проширења ЕУ на цео регион, јер није нормално да у центру Европе постоји простор који није "покривен" Унијом, а који је, каже, одувек гравитирао ка ЕУ.

Маркотић је још једном одбацио као шпекулације тврдње да ће Хрватска да условљава Србију преко ЕУ како би издејствовала најбоља решења за нека билатерална питања.

"Више пута је поновљено да се билатерална питања неће износити као услов за пријем Србије у ЕУ, ако се, наравно, ради о чистим билатералним питањима", додао је хрватски амбасадор.

"Ако се, међутим, ради о билатералним питањима која су уједно и питања усклађивања са правним тековинама ЕУ у том случају се правна тековина у целини мора прихватити. То су прошле све земље, прошла је Хрватска која је седам година преговарала и то је нешто о чему се не расправља , нешто што се једноставно мора урадити", напоменуо је Маркотић.

Како је прецизирао, у односима Србије и Хрватске то су питања заштите националиних мањина, која су део основних права и Поглавља 23 у преговорима са ЕУ.

"Хрватска испуњава обавезе према повратницима"

На критике Коалиције удружења избеглица да Хрватска не чини довољно да реши проблеме избеглих Срба и Срба повратника, те да крши људска права и не суочава се са ратним злочинима почињеним над Србима током сукоба 90-их, Маркотић одговара да су та питања била део процеса придруживања Хрватске Унији и да је после строгог мониторинга земаља-чланица и ЕК донет закључак да Хрватска испуњава обавезе и стандарде.

Маркотић истиче да се у Хрватску вратило 133.000 представника мањина, углавном Срба.

"Обновљено је укупно 150.000 објеката и стамбених јединица (припадника свих мањина), које су биле потпуно или делимично уништене, а у процесу повратка збринуто је 32.000 породица, а 8.200 у програму стамбеног збрињавања", наводи Маркотић.

Маркотић је напоменуо да је у враћено 19.200 објеката углавном припадницима српске мањине и остало је за повраћај само 39.

Као што видите, ствари се ипак развијају у позитивном смеру", каже Маркотић.

Према његовим речима, Хрватска је само ове године за процес повратка избеглица и прогнаних издвојила 40 милона евра.

"Ствари се развијају, можда неко није задовљан темпом којим се ствари решавају, али се решавају", додао је Маркотић.

Када је реч о процесуирању ратних злочина, Маркотић подсећа да је до сада правоснажно завршено 580 поступака. Такође, покренуто је неколико хиљада поступака за крађе, разбојништва и друге преступе, који су у међувремену окончани и људи осуђени.

"Оно што се можда не зна јесте да је против више од 100 припадника оружаних снага Хрватске покренут поступак за ратне злочине", додао је амбасадор.

Пресуда у поцесу пред Међународним судом правде због тужбе Хрватске против Србије за геноцид и српске противтужбе, каква год била, неће, према његовим очекивањима, битније нарушити односе две државе.