Бундесрат изгласао: Србија је сигурна земља

Одлука Бундесрата да је Србија земља сигурног порекла значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, премда се појединачно могу потврдити и да се поступак за повратак азиланата у домовину скраћује, преноси Танјуг.

Поред Србије, земљама сигурног порекла проглашене су и Македонија и Босна и Херцеговина.

Зеленим светлом Бундесрата, после сагласности Бундестага, нема више никаквих препрека на путу примене закона којим се и дефинитивно потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

Немачки демохришћани су желели да се на листу слободних земаља ставе и Албанија и Црна Гора, али су се социјалдеморкате томе противиле.

Организације за заштиту избеглица и људских права критикују, међутим, план за проширење листе такозваних сигурних земаља и указују на дискриминацију Рома у балканским земљама.

Према подацима савезне владе у Берлину, прошле године је од 22.000 захтева за азил грађана Србије, Босне и Македоније, свега 60 захтева одобрено, показује статистика.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је пре неколико месеци најавио да ће тим законским изменама три месеца после добијања статуса азиланта ти људи имати право на приступ тржишту рада, док су до сада морали да чекају годину дана, по стицању азилантског статуса.

Проблем лажних азиланата, који су у Немачку хрлили због социјалних привилегија и пара, претио је пре пар година да угрози безвизни режим Србије са ЕУ.

Када је, међутим, реч о азилантима из Србије, пре пар година су чак и министри зах тевали да се због повећаног броја лажних азиланата из Србије и Македоније преиспита безвизни режим тих земаља са државама чланицама ЕУ.

И док су немачки медији писали о "експлозији" броја српских и македонских азиланата у Немачкој, статистика је показивала јасне податке да је, рецимо, у јануару 2010. године било 68 захтева за азил из Србије, а у септембру две године касније чак 1.395 захтева за азил.

За Немачку су тиме настајали високи трошкови. Према немачким рачуницама, један одрасли подносилац захтева за азил, без деце, при просечном трајању поступка од два месеца, добија око 700 евра, плус трошкове за повратак у земљу.