Посланици у септембру о правосудним законима

Селековић је у интервјуу агенцији Бета, рекао да се изменама тих закона уводи транспарентан и јасан систем одговорности чланова ВСС и ДВТ.

"Ви сте до сада имали ситуацију да на основну важећих закона готово никако није могао да буде смењен члан ВСС и ДВТ, сада се дешава нешто другачије, сада имамо предлоге закона који предвиђају јасан механизам за опозив чланова уколико база, односно они који су их изабрали, сматра да су се огрешили о интересе судијске или тужилачке струке, уколико су угрозили законитост или уставност неког поступка", истакао је Селаковић.

За неуспех реформе правосуђа из 2009. године, стручна јавност "окривила" је управо ВСС и ДВТ који су били носиоци реизбора судија и тужилаца на функције.

Од тада се истицало да је потребно изменити законе који регулишу рад тих тела и увести одредбе којима се омогућава смена њихових изборних чланова.

ВСС и ДВТ имају Савет од по 11 чланова, у којем су стални чланови министар правде, председник надлежног одбора Скупштине Србије и председник Врховног касационог суда, док осам чланова бирају и постављају посланици.

Селаковић је навео да су измене закона о ВСС и ДВТ важне, јер ће управо та два тела формирати и Комисије за вредновање рада судија тужилаца која ће оцењивати њихов рад на основу усвојених Правилника.

Он је подсетио да правилници о критеријумима и мерилима за рад судија и тужилаца нису мењани од 1993. године.

Упитан да прокоментарише чињеницу да ће носиоце правних функција оцењивати исти они, који се 2009. године нису показали као успешни, Селаковић је истакао да су струковна удружења учествовала у писању правилника и тиме им дала "додатни легитимитет".

"Правилници ће се у виду пилот пројеката примењивати до краја године, а од 15. јанура улазе у пуну примену у сва јавна тужилаштва и све судове у Србији, то значи да ће се од 15. јануара у сваком суду прати рад сваког појединачно судије, тужиоца, заменика тужиоца", истакао је министар.

Селаковић је најавио да ће посланици у августу расправљати и о изменама и допунама Закона о промету непокретности и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, чије "искључиво терминолошке промене" треба да омогуће рад јавних бележника од 1. септембра.