Локалне канцеларије крче пут до ЕУ

Отварање канцеларија најавиле су власти у Краљеву и Новом Пазару, раније су се такве најаве чуле и из Ваљева, а ускоро ће у европску престоницу свог представника послати и Стална конференција градова и општина.

"Један од најважнијих разлога је да се буде на извору информација да можете у припреми различитих еворпских докумената, фондова, пројеката, да учествујете у свим фазама како бисте на време сигнализирали својим локалним самоуправама да се припреме", каже генерални секретар СГО Ђорђе Станичић.

Први српски град са својим представништвом у Бриселу био је Крагујевац. Због финансијских проблема, то тело не ради скоро годину дана.

"Канцеларија ради у неком сатусу који је прилично замрзнут, али ипак ми послујемо на неки начин са каналима које имамо у Бриселу и на тај начин остварујем неке своје интересе у смислу да многи наши људи одлазе на програме едуковања и боравка тамо", рекао је Добрица Миловановић, члан градског већа за међународну сарадњу.

Нишлије су задовољне радом канцеларије, јер преко свог представника остварују контакте са европским инвеститорима.

"Јуна ћемо имати један озбиљан састанак покушавајући да направимо активност на аеродрому у Нишу, где ћемо још пре тога имати неколико састанака са представницима ипа фондова. Од aпликовања ове године добијена су већ два пројекта у вредности од 280.000 евра", рекао је градоначелник Ниша Зоран Перишић.

Посебан статус има војвођанска канцеларија. Она је смештена у згради мисије Србије у Бриселу и свој рад координира са Министарством спољних послова.

"Ако кажемо да је 87 одсто свих прекограничних пројеката, који се дешавају на територији Србије, на територији Војоводине, ако кажемо да је највећи научно-истраживачки пројекат који се дешава на територији Србије, у Војводини, онда вам је јасно да је та канцеларија за нас изузетно важна", рекао је Бранислав Бугарски, секретар за регионалну политику и локалну самоуправу Владе Војводине.

За локалне самоуправе постоји још један изазов. ЕУ ће увести као новину у наредном периоду и финансијску резерву, намењену земљама које успешно споводе реформе.

"Биће појачана одговорност за остваривање резултата тим средствима, дакле не учинака појединачних пројекта, већ онога што је на једном вишем нивоу остваривања циљева у сектору и реформама које се срповоде. Битно је на који начин се допринеси остваривању и какав помак ми правимо из годину у годину у спровођењу одређене секторске политике", каже Ана Илић из Канцеларије за европске интеграције.

ЕУ је одредила 2017. као годину пресека, када ће се оцењивати какав је напредак у реформама, а канцеларије би могле да допринесу позитивним оценама.