ЕП усвојио Резолуцију о Србији

Европски парламент у Стразбуру дао је пуну подршку предстојећем покретању преговора Србије с Европском унијом о чланству и у Резолуцији коју је усвојио, оценио је да је то "историјски корак за процес европске интеграције Србије" и доказ да је ЕУ посвећена политици пријема нових чланица.

За Резолуцију је гласало 528 посланика ЕП, 43 су била против, а 51 уздржан.

Резолуција је политичка, необавезујућа препорука за Савет министара ЕУ и Европску комисију, али даје јасно виђење ставова главних политичких снага у ЕУ о европској интеграцији Србије.

У овом документу који је припремио известилац ЕП за Србију Јелко Кацин, поздравља се посвећеност српске владе процесу европске интеграције и подстиче Србија да настави системске и друштвено-економске реформе које ће омогућити ефикасну примену обавеза из будућег чланства у ЕУ.

У претходној расправи су сви посланици подржали преговоре Србије с Унијом о чланству, а у име Савета министара ЕУ заменик грчког министра иностраних послова Димитриос Куркулас изјавио је да то показује колико је Србија напредовала у сређивању односа с Приштином.

Куркулас је нагласио да је сад нужно да Србија темељно спроводи реформу правосуђа, сузбије корупцију, обезбеди слободу штампе.

Европски комесар Штефан Филе рекао је да је пре сто година на Балкану букнуо светски рат, а сада се граде мостови попут нормализације односа Београда и Приштине, што Србији и Косову даје право да наставе путем ка ЕУ.

У расправи су сви посланици поздравили напоре српских власти за спровођење реформи и сређивање односа с Приштином, а Кацин је нагласио да Србија има потцењен политички, друштвени и економски потенцијал и може постати предводник у проширењу на Западном Балкану.

Кацин је навео да је за дуги пут реформи потребна једногласност српских странака и друштва, и нагласио да се морају расветлити и сви злочини из времена режима Слободана Милошевића.

Кацин је у амандману на резолуцију затражио да све чланице ЕУ признају Србију као "безбедну државу" и тиме смање прилив лажних азиланата и лица која злоупотребљавају безвизни режим ЕУ за српске држављане.

Иступи хрватских и мађарских посланика

Један мађарски посланик у име политичке групације десно од центра изнео је и став да ће Србија морати да мења Устав јер у њему стоји да је Косово део њене територије, а посланица Ружа Томашић из Хрватске странке права др Анте Старчевић изнела је тврдњу да се, иако је у интересу Хрватске да Србија уђе у ЕУ, "српска политика није променила".

Хрватски посланик Тонино Пицула рекао је да српске власти морају обезбедити откривање судбине 1.665 несталих, решавање проблема у сукцесији некадашње СФРЈ, спровести договор о подели архива, решавању граничних питања.

Један мађарски посланик је изнео тврдњу о угрожености Мађара у Војводини, на шта му је други посланик узвратио да ће управо уласком Србије у ЕУ бити успостављена "заједница права" чиме ће и војвођански Мађари уживати сва права као и Срби и остали у ЕУ.

Неколицина парламентараца је подржала став у резолуцији да пет чланица ЕУ које не признају независност Косова то треба да учине.

Али су неки словачки, румунски, шпански и грчки посланици подвукли да њихове земље неће признати једнострано проглашење независности у Приштини и због тога, како је наглашено, што би то потпирило сепаратизме свуда у Европи и што Косово није одрживо као држава.

Холандски посланик Бастијан Белдер рекао је да ЕУ ништа није учинила низ година да помогне Србији да се извуче из тешке економске кризе и сиромаштва изазваних европском и светском кризом, а комесар Филе је узвратио да је Европска комисија сада предвидела нове мере да се и економски помогне Западном Балкану.

Српске власти се у Нацрту резолуције ЕП позивају да убрзају реформе у области правосуђа, борби против корупције и да почну примену медијске стратегије и обезбеде независност медија.

Европосланици такође поздрављају Споразум о нормализацији односа Београд-Приштина, што је, како се наглашава, "отворило пут за даље кораке у европској интеграцији Србије и Косова".

Власти у Београду и Приштини позивају се да наставе спровођење тог споразума.

Додатни напори, како се наводи, потребни су и у реформи српског јавног сектора, остварењу цивилне контроле у секторима безбедности и одбране, заштити мањинских и рањивих група, енергетској политици, унапређењу услова за пословање и одрживом управљању природним ресурсима.

У Резолуцији ЕП поздравља се чињеница да су власти Србије усвојиле Стратегију за сузбијање корупције и акциони план за раздобље 2013-2018, и подвлачи да без потпуног спровођења битке против корупције, укључујући 24 спорне приватизације, није могуће да Србија постане пуноправна чланица ЕУ.

"Корупција и организовани криминал су општепроширени у региону и такође представљају препреку за демократски, друштвени и економски развитак Србије", наводи се у документу ЕП.

У Резолуцији се такође потврђује подршка процесу визне либерализације за земље Западног Балкана и позивају земље чланице ЕУ да не злоупотребљавају заштитни механизам за суспензију безвизног режима који је усвојен у септембру, већ да проблем лажних азиланата реше усаглашавањем сопствених закона.

ЕП наглашава нужност обезбеђења слободе медија, очувања снажног независног јавног сервиса и његовог постојаног финансирања.

Посланици ЕП "охрабрују" власти Србије да брзо спроведу медијску стратегију и примене зато припремљене законе, и "упозоравају да су дубоко забринути због даљих претњи новинарима", уз захтев властима да до краја истраже убиства новинара, као и да се "обезбеде услови да новинари раде делотворно, без самоцензуре".