(Де)београдизација парламента

Више изборних јединица може обезбедити већу заступљеност градова и општина у српском парламенту, оцењују стручњаци, али додају да то отвара нове пробеме. Око 40 посто посланика у парламенту долази из Новог Сада и Београда.

Географска представљеност у Скупштини Србије могла би бити обезбеђена већим бројем изборних јединица. ЛСВ покреће иницијативу за промену изборних закона на свим нивоима. Предлаже да се новим изборним прописима омогући формирање пет изборних јединица. Лигаши су о свом предлогу разговарали са Демократском странком, али су најавили разговоре и са другим политичким партијама.

Основна мана пропорционалног изборног система са једном изборном јединицом, какав имамо, јесте изостанак представника читавих области у српском парламенту, слажу се готово сви.

Професор Факултета политичких наука Милан Јовановић каже да 40 посто посланика долази из Новог Сада и Београда.

"Сто посланика практично у Скупштини од када имамо такав изборни систем долази из та два града, а с друге стране имате сто општина из којих нема ниједног посланика", каже Јовановић.

Владимир Гоати, преседник Транспарентности Србије каже да је београдизација један врло озбиљан проблем, који је могуће решити изборним законом, где би се рекло да политичка странка или субјект који је предложио кандидатску листу, кад су избори завршени, у редолседу мора да има у првих десет или у првих двадесет представнике свих људи из свих округа Србије.

Може ли више изборних јединица обезбедити већу заступљеност градова и општина у српском парламенту?

Милан Јовановић каже да то може бити решење, али се отвара и низ других проблема, како ће се те изборне јединце искројити, колико ће се посланика бирати по тим изборним јединицама и да ли ће се отворити изборна листа, да бирачи мгу да дају преференције појединим кандидатима.

"Омогућило би одређеним регионалним странкама да са сигруношћу могу да очекују да уђу у парламент јер би концентрација гласача у тим изборним јединицама довела до тога да они лакше пређу изборни цензус", каже Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а.

Професор Гоати указује на то да би евентуалном формирању већег броја изборних јединица, морала претходити измена Устава, због исрцтавања изборних јединица на Косову. За њега је проблем и улазак великог броја малих странака, преко коалиција у парламент, зато предлаже решење.

Гоати каже да ако би хтели да мало рационализујемо изборни систем, било би довољно да се каже да кад улази једна партија у парламент довољно је пет одсто.

"Пољска је слично урадила, ако има две партије онда седам посто и девет посто тако се број пење, тако би људи били обесхрабрени да на овај начин зоабилазе закон", објашњава Гоати.

У суседној Хрватској на пример, територија је подељена на 10 изборних јединица, још две изборне јединице постоје за дијасапору и мањине.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи