ДС и ЛДП различито о међусобним односима

Демократе и данас кажу да су отворени за сваки договор и заједничке активности са демократским и проевропским странкама у парламенту и ван њега, укључујући и ЛДП, док либерали поручују да је са садашњим руководством демократа "завршена прича", јер је до разлаза дошло на темама које су за њих биле суштинске.

У паралелним разговорима за Танјуг после "заоштравања односа", шеф посланичког клуба ДС-а Борислав Стефановић и посланик ЛДП-а Бојан Ђурић изнели су ставове својих партија о томе да ли ипак постоји могућност за евентуалну будућу сарадњу и окупљање опозиције или су се две странке дефинитивно политички разишле.

"Ми смо увек спремни на разговор о томе на који би начин евентуално могли да имамо заједничке активности у скупштини и ван ње и те разговоре нисмо прекинули", рекао је Стефановић.

Према његовим речима, питање разилажења ДС-а и ЛДП-а није питање на које треба да одговарају демократе, јер су се они увек држали онога што је иницијално било договорено, а то је да се сарадња креће у тим оквирима.

"То је питање за ЛДП, који је чини ми се покушао, свесно и намерно подижући лествицу на ниво који ми не можемо прихватити, да има алиби за све отворенију сарадњу са СНС-ом. То је легитимно и оно што они треба да објасне својим бирачима и то је оно што очигледно јесте њихов пут", нагласио је Стефановић.

Међутим, Ђурић, иначе потпредседник ЛДП-а, каже да је "та врста приче и покушаја сарадње са људима који воде ДС завршена, због тога што би свако даље инсистрање био узалудан посао или губљење времена".

"Разишли смо се на темама које су за ЛДП биле суштинске и на којима смо покушали да направимо политички договор. ДС за тако нешто није показала спремност, а за нас је било важно да пробамо да се договоримо да формирамо заједничку, снажну политичку организацију која би могла да се профилише као алтернатива садашњем поретку, направимо што је могуће сличнији економски и социјални програм као одговор на сва кључна питања", рекао је Ђурић.

Према Ђурићевој оцени, ДС је показала "једну врсту озбиљне себичности, није била спремна да о томе уопште разговара и то због тога што, како се чини, у овом моменту има потпуно другачије планове".

Ко је опозиција у Србији?

Ипак, обојица сматрају да дефиниција термина опозиције у Србији није потпуно прецизна - за Стефановића то је "термин који је, с једне стране, доста 'израубован', јер се не зна тачно ко је у ствари опозиција", а са друге стране се под опозицијом подразумевају и они који то одавно нису, већ су "параопозиција која служи као Потемкиново село СНС-а".

"Суштински, једина права, консолидована и снажна опозиција у Србији је ДС, једина потпуно јасна опозиција Александру Вучићу и СНС-у је ДС и то ће тако и остати, што је и све видљивије с обзиром на то да снага и утицај ДС-а расте сваким даном и све је већа подршка грађана који су схватили и све више схватају шта је то напредњачка економска, безбедносна и свака друга бајка у којој живе", уверен је Стефановић.

Ђурић је нагласио да у Србији не постоји двопартијска политичка сцена, на којој је могуће повући такву разлику између блока власти и блока опозиције, па да онда опозиција буде на тај начин уједињена, додајући да је ДС у економском популизму, често најближа политици ПУПС-а или лидеру Јединствене Србије Драгану Марковићу.

Каже да је ЛДП пробао да нађе тачке у којима би сарадња са ДС-ом била могућа, а да би онда, уколико би се испоставило да је то довољно јако, ишло на уједињење у политичком и организацијом смислу. Међутим, ДС није показала спремност на тако нешто, додао је Ђурић.

Према његовој оцени, демократе су превише ослоњене на површне одговоре из истраживања јавног мњења и готово свака њихова реакција на покушај предлагања реформског потеза за који се ЛДП залагао био је - "народ то воли" или "народ то не воли".

"Ми нисмо навикли да функционишемо на тај начин. Све што смо говорили протеклих осам година данас је постало опште место политичког мејнстрима у Србији, то прихватају готово сви политички чиниоци и ЛДП нема разлога да одустаје од оних тачка свог програма које су можда раније биле непопуларне, али су се показале као нужне-од евроинтеграција, Косова, унутрашњих реформи", истакао је Ђурић.

Програмске разлике одлучујуће?

На питање да ли вара утисак да су ДС и ЛДП данас најудаљеније, Ђурић је одговорио да њихови односи нису лични, већ да се ради о политичким ставовима и разликама, а да се њему чини да се ДС удаљила од онога што би морала да буде програмска оријентација такве странке.

"Да ли ће се они другачије понашати у будућности, ја то не знам, али свакако би било добро да се врате на тај пут", рекао је Ђурић.

Према Стефановићевом виђењу, "камен спотицања" није био став ЛДП-а да се направни нова политичка организација две странке, јер је то руководство његове странке на почетку састанка у седишту либерала у Симиној улици у Београду - одбацило.

"Рекли смо да нам не пада на памет. Све остало је суштински тражење алибија за кораке које од тада ЛДП предузима у вези са очигледно одличном комуникацијом са СНС-ом и Вучићем. Прва Јовановићева реченица је била да они сматрају да је најбоље да се направи нова политичка организација, која ће ући у владу и која ће кроз владу моћи да изврши утицај и спроведе свој програм", пренео је Стефановић део тог разговора.

Подсетио је да је ДС рекла да се са тим не слаже, јер не може да сарађује са СНС-ом и да не може са напредњацима да прави владу, као и да то сви знају.

ДС се није суштински померила са свог курса више од 20 година, бори се за социјално одговорну, праведну, проевропску Србију отворену ка свету, у којој ће се много више водити рачуна о социјално угроженим групама и онима који остају без посла, указао је Стефановић.

"Са друге стране, ЛДП је изразито либерална, хипертржишно оријентисана странка и у том строго идеолошком смислу, знајући да је у Србији идеологија сва мање битна, јер очигледно свако може са сваким сем ДС-а, мислим да је то питање за њих", закључио је Стефановић.

Његов скупштински колега другачије види евентуално учешње ЛДП-а у будућој влади.

"Мислимо да је крајње време да политика коју симболизујемо постане део власти, јер не можете ефикасно да спроводите политику ако је само са стране коментаришете. Верујем да је свима јасно да смо све време били у праву, најлогичније је да, када су неке од тих ствари постале општеприхваћене, после следећих избора учествујемо у спровођењу те политике и да би то помогло да државна политика и држава буду ефикасније", рекао је Ђурић.

Међутим, Ђурић каже и да ЛДП неће улазити у власт која би наставила истим путем или путем којим је Србија ишла до 2012. године, која би одлагала реформе и поново правила губитке.

"ЛДП неће бити украс никоме и због тога је за нас кључно питање до које подршке ћемо доћи на тим изборима. У владу ћемо ући само уколико на изборима добијемо толико снажну подршку да у њој можемо нешто и да радимо, а кредибилитет који смо изградили у оштрој опозицији нас обавезује на тако нешто и тако ћемо и поступити", рекао је Ђурић.