Теме српско-хрватског дијалога

Председник Републике Томислав Николић састаће се у среду у Београду са хрватским председником Ивом Јосиповићем. Са гостом из Загреба разговараће и премијер Ивица Дачић, председник парламента Небојша Стефановић, а планирано је да се он обрати и посланицима Скупштине Србије.

Током посете Београду, коју је започео одласком на 45. Бемус, председник Хрватске састаће се и са представницима избегличких удружења и хрватском националном мањином у Таванкуту крај Суботице.

Долазак хрватског председника у Србију је први званични сусрет од када је председник Николић изабран на ту функцију пре 16 месеци. У међувремену, ионако нагомилани проблеми у односима две државе, само су се повећавали.

Наслеђени проблеми су: граница на Дунаву, пензије за избегле Србе, права мањина, нестали, ратни злочини, тужбе за геноцид пред Међународним судом правде, док су се у последњих годину дана појавили и нови проблеми, као што је проблем ћирилице у Вуковару.

Један од тих проблема, судећи према најавама из Загреба, неће бити тема разговора. Повлачење тужбе за геноцид против Србије може доћи на дневни ред тек после решавања питања несталих, враћања уметничких дела и суђења за ратне злочине, саопштило је Министарство иностраних и европских послова Хрватске.

Саветница председника Србије Станислава Пак Станковић, међутим, каже да ће се то питање ипак наћи на дневном реду. Наши званичници кажу да су за Србију важни што бољи односи са Хрватском, баш да би се отворена питања решила што пре.

Саветник председника Србије Марко Ђурић каже да је потребно да искрено и без длаке на језику говоримо о проблемима из прошлости и да охрабримо све одговорне да много енергичније почну да се баве проблемима који се тичу стотина хиљада људи у региону.

И у Загребу имају сличне жеље, а очекивања су у границама реалног.

"Мислим да Томислав Николић и Иво Јосиповић неће бити у прилици да реше много проблема, али они ће направити каталог питања и видети у ком працу да усмере проблеме и како да их владе решавају", каже новинар Јутарњег листа Драго Хедл.

Но, док Јосиповић путује ка Београду, прати га - како је то примећено - звук удараца чекића о ћирилине табле у Вуковару. Хрватски председник је више пута инсистирао на поштовању закона, а уочи доласка је рекао да је проблем у Вуковару већи од проблема ћириличних плоча.

"Сигурно да сенку на долазак баца све ружно што се догађа у Вуковару, а посебно инциденти према Србима и мислим да ће се због тога Јосиповић нелагодно осећати, јер се пре свегао он залагао да се испоштује закон до краја. Он се суочава са наслагом прошлости", каже Александар Попов из Игманске иницијативе.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић каже да је јако важно да два председника направе односе подношљивим.

"Ми не можемо натерати једни друге да се волимо, али не воле се ни Французи ни Немци", каже Симић.

Ако се после дводневне посете бар једно од нагомиланих питања покрене, то ће бити довољно да се каже да је први званични сусрет два председника био успешан.