Нова фаза односа Србије и ЕУ

Европска комисија сутра ће представити овогодишњи извештај о напретку Србије у процесу евроинтеграција, којим се констатује историјски напредак, али и издвајају области у којима Владу у Београду у наредном периоду очекују озбиљни изазови.

У сажетку годишњег извештаја Европске комисије у који је Танјуг имао увид, истиче се да је као резултат напретка у низу области "Србија започела нову фазу у односима са Унијом".

У пет страница дугачком документу пише да је у односима са Косовом остварен "видљив и одржив напредак", те да примена Бриселског споразума већ даје "бројне неповратне ефекте на терену".

Истовремено, каже се да је веома значајно што су се обе стране договориле да не ометају једна другу на путу европских интеграција.

У складу са оствареним напретком, Комисија очекује да Европски савет што пре заврши израду преговарачке платформе и да је усвоји, како би прва међувладина конференција почела најкасније у јануару 2014, у складу са јунским закључцима Савета.

"У овој новој, захтевној фази односа са ЕУ, Србија ће морати да интензивира напоре и да у потпуности испуни критеријуме за чланство", каже се у извештају, уз напомену да је од кључне важности да сви грађани буду упознати са користима и приликама које им се отварају током целог процеса придруживања.

Као главне изазове који се пред Србију постављају у непосредној будућности, Комисија уочава владавину права (а нарочито реформу правосуђа), борбу против корупције и организованог криминала, реформу јавне управе, независност кључних институција, слободу медија, сузбијање дискриминације и заштиту мањина.

У извештају се каже да су усвојене свеобухватне стратегије у области правосуђа, сузбијања и организованог криминала, као и да је усвојен проактивни приступ истрагама о корупцији, које сада обухватају и случајеве на високом нивоу.

"Захваљујући регионалној сарадњи, покренуте су истраге о организованом криминалу, мада су правоснажне пресуде још ретке", уочава ЕК.

Такође се констатује да Србија у потпуности сарађује са Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији.

Унапредити заштиту мањина 

Када је реч о заштити мањина, ЕК сматра да законски оквир за то постоји, али да се још не примењује у потпуности на целој територији Србије. Сем тога, власти су забраном Параде поноса у Београду испољиле недостатак политичке подршке заштити права ЛГБТ популације, и тако су пропустиле прилику да покажу да се у Србији поштују темељна људска права, констатује Комисија.

Србија ће убудуће морати да посвети знатно више пажње независности институција, поготово правосудних.

"Постојећи уставни и законски оквири још остављају простора за неприхватљиве политичке утицаје, нарочито кад је реч о улози Скупштине у именовању и разрешењу носилаца правосудних функција", упозорава се у извештају ЕК.

"Даље реформе изискују свеобухватну анализу трошкова, ефикасности и доступности у правосуђу", пише у извештају, у коме се такође каже да се очекују конкретни резултати у процесуирању случајева корупције и организованог криминала и да је неопходно установити законски оквир за заштиту "узбуњивача".

Европска комисија тражи да се већа пажња посвети слободи медија.

"Србија сада треба да почне са применом Медијске стратегије, почевши од усвајања закона о јавном информисању и медијима, јавним сервисима и електронским комуникацијама", стоји у закључцима Комисије.

"Кључни проблеми су државно финансирање и контрола над медијима, као и финансијска одрживост јавних сервиса", наводи се у извештају, и додаје да је новинаре, борце за људска права и друге рањиве групе, укључујући ЛГБТ популацију, неопходно заштитити од напада "радикалних група".

"Известан напредак" у изградњи тржишта

Када је реч о економији, констатује се да је Србија остварила "известан напредак" у стварању функционалне тржишне привреде, али да је неопходно учинити знатне напоре како би се на средњи рок сачувала конкурентност са тржишним силама унутар ЕУ.

Комисија је уочила да се Србија у 2012. суочила са рецесијом и да се привреда сузила за 1,7 одсто, те да је у првој половини ове године раст извоза донекле ублажио последице опадања домаће потражње и довео до "благог и неравномерног опоравка".

Известан напредак је уочен и на пољу фискалне консолидације и структурних реформи државних предузећа, али Комисија констатује да се скромни раст и први знаци опоравка нису прелили на тржиште рада, па су буџетски дефицит и стопа незапосленост још изузетно високи.

"Државно учешће у привреди је значајно, а државна предузећа настављају да гомилају дугове", каже се у извештају.

"Србија треба да настави да побољшава пословно окружење и уложи знатан напор да креира конкурентан приватни сектор. Правна несигурност и корупција блокирају тржишне механизме, а један од важних проблема је неформални сектор", тврди Комисија.

Од Србије се даље захтева да убудуће удвостручи напоре како би ускладила своје законе са европским стандардима у низу области, од ревизорских служби јавних набавки, пољопривреде и екологије.

На самом крају овог документа стоји да током преговора о примени Споразума о стабилизацији и придруживању није узето у обзир приступање Хрватске ЕУ, па Комисија позива Србију да "хитно ревидира свој став како би се извршило прилагођавање засновано на традиционалном протоку добара".

Извори из ЕК рекли су Танјугу да се то односи на спор око тарифа на увоз цигарета из Хрватске, који је избио након што је Хрватска затражила да и након пријема у ЕУ сачува привилегије које је имала у оквиру ЦЕФТА, што је Србија оценила као неприхватљиво.