Почело јесење заседање Скупштине

18.55 - Посланици завршили рад, наставак сутра у 10 сати.

17.35 - Поподневни део дебате о новом закону обележила полемика министра Велимира Илића и лидера УРС-а Млађана Динкића. 

15.20 - Скупштина наставила седницу о легализацији објеката. 

14.00 - У току пауза у Скупштини Србије.  

 12.10 - Почела расправа о Предлогу закона о легализацији објеката.

10.05 - Интонирањем државне химне "Боже правде" почело јесење заседање парламента. На почетку седнице, посланичка питања.

Почело је јесење заседање Скупштине Србије. На дневном реду прве седнице били су Предлог закона о легализацији објеката, као и избор председника Врховног касационог суда.

На почетку радног дана посланици су постављали питања, као и сваког уторка и четвртка, а потом прешли на расправу о новим законским решењима из области легализације, која предвиђају могућност плаћања легализације на рате до 20 година.

Образлажући Предлог закона о легализацији објеката, министар грађевинарства и урбанизма Србије Велимир Илић рекао је да је отац лидера једне странке узимао мито како не би рушио нелегално саграђене објекте.

Илић је рекао да постоје хиљаде кривичних пријава због нелегалне градње на које државни органи не реагују, а да су локалне власти и инспекторати дивљу градњу годинама толерисали.

"У Београду је грађено нелегалних објеката у вредности од 100 милиона евра. Кривична пријава је у фиоци, не дира се. Отац лидера једне партије је узимао мито преко сина да не би рушио објекте. Да ли је неко активирао ту кривичу пријаву, а МУП је има? Није", истакао је министар.

Илић је навео да постоји 3.000 објеката који су изграђени у забрањеној зони, али није навео где, и додао да му је, када је питао зашто је то дозвољено, речено: "Како инспектори да иду? Знате ко све тамо гради."

Илић је рекао да 60 одсто фабрика продатих у приватизацији није имало ни грађевинску ни употребну дозволу и навео да ће новим законом о планирању и изградњи грађевинске дозволе бити бесплатне. Навео је да се зна шта треба урадити да би се сузбила дивља градња, а то је да у решавање тог проблема треба да се укључе све институције, локалне власти, инспектори, тужилаштва, суд, полиција.

Према његовим речима, многи министри су покушавали да реше проблем дивље градње који траје 30 година, али није било јединства. Тај проблем, додао је, не може да реши само министар или министарство које има само 10 инспектора.

Поподневни део дебате о новом закону о легализацији обележила је полемика министра Велимира Илића и лидера УРС-а Млађана Динкића, који је рекао да у области грађевине постоји хаос, чији је легализација само један део.

Док је Динкић тврдио да се предуго чека на грађевинске дозволе, да је Македонија за разлику од Србије увела електронску грађевинску дозволу, Илић је нагласио да је кривац за такво стање лоша приватизација грађевинских предузећа.

Опозиција неће подржати закон

Динкић је рекао да УРС не може да подржи нова законска решења, јер без гиљотине прописа и системског законског решавања хаоса у грађевинарству, легализација не може да се реши, свакако не парцијално.

Подршку закону неће пружити ни демократе, јер, тврде, нуди непрецизна и контрадикторна решења која неће бити примењива, а у неким одредбама и даље је неуставан.

Његова контрадикторност, наводе, огледа се у томе што се у једној одредби прописује да је плаћање накнаде за уређење обавезно пре подношења захтева за легализацију, док се, додају, у другом члану каже да се накнада плаћа у тренутку када власник објекта добије позитивно мишљење надлежног органа да објекат може бити легализован.

Посланици ДС-а оцењују да је закон такође непрецизан и непотпун, јер не обавезује државну администрацију да поступа, односно не постоји ниједан рок у коме државна администарција мора да одговори на захтеве који су поднети.

У Савезу војвођанских Мађара истичу да се мора донети закон који ће прецизно формулисати шта треба да се ради, које су обавезе, рокови за институције које спроводе легализацију, као и начин плаћања и шта ће бити са нелегалним објектима за које захтеви нису предати.

Из Лиге социјалдемократа Војводине наводе да закон има низ мањкавости, а једна од њих је то што закон не предвиђа казнене одредбе за грађевинске инспекторе, који доносе решења, а управо су они, како сматрају, највећи кривци за бесправну градњу.

У клубу "Заједно за Србију" кажу да је боље да постоји неки закон по коме се може рашити проблем легализације објеката него да га нема, али и додају да није јасно зашто не може да се предвиди нови рок за подношење захтева за легализацију како би били обухваћени сви нелегални објекти у Србији.

Нови закон о легализацији односи се на бесправне објекте изграђене до 11. септембра 2009. године за које је захтев за легализацију поднет до 11. марта 2010.

У том року су поднети захтеви за легализацију око 700.000 објеката, а према подацима Републичког геодетског завода, у Србији има укупно око 1,3 милиона објеката неуписаних у катастар.

Предлогом новог закона је предвиђена обимнија пројектна документација и власници објеката ће имати веће трошкове.

Скупштина Србије није данас уврстила на дневни ред неколико закона које је Влада предложила по хитном поступку, међу којима и измене Закона о високом образовању, а председник Административног одбора Зоран Бабић објашњава да се тиме само скида ознака хитности и да ће се тај предлог вероватно наћи на следећој седници.

На дневном реду биће и предлози закона о посредовању у промету и закупу непокретности, и о извозу и увозу робе двоструке намене, измене закона о електронској трговини и о заштити конкуренције, као и потврђивање више међудржавних споразума.

Предложено је да Скупштина на тој седници размотри и предлоге одлука о избору председника Врховног касационог суда, Управног суда, Привредног апелационог суда, Вишег прекршајног суда, као и председнике апелационих судова у Београду, Нишу и Крагујевцу.

Посланици ће размотрити и Предлог одлуке о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, које је поднео Високи савет судства.

На седници ће бити размотрена и измена Одлуке о броју и избору потпредседника Скупштине и измена Одлуке о утврђивању састава сталних делегација у међународним парламентарним институцијама, које је поднео председник Скупштине Србије Небојша Стефановић.

Предложено је да се на седници расправља и о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова скупштинских одбора, који је поднела посланичка група Социјалистичке партије Србије.