Партијски прелетачи, ко је "очерупан"?

Промена политичког дреса одавно је манир у Србији. То, међутим, у последње време поприма веће размере. Нису прелетачи више само појединци, већ из партије у партију, често потпуно различитих програма, прелазе читави одбори.

Аналитичари то виде као логичну последицу велике политичке промене која се догодила после избора. Проблем је, кажу, у томе што странке не инсистирају довољно на идеолошким разликама и начелима, већ су више групе у које се улази из интереса.

Плус-минус сто-двеста чланова, или и веће осцилације - на то се своди пребројавање чланства у многим странкама. Лавину су, после изборног неуспеха, покренули радикали који су групно пришли бившим колегама у СНС.

Корак даље отишла је Народна партија Маје Гојковић када се колективно учланила у победничку странку. Групе из ЛДП-а сливају се у УРС и у таборе бивших функционера Демократске странке чији се салдо, због цепања на нове партије драстично мења. Групе прелетача разоткривају, кажу аналитичари, кризу партијског система у Србији.

Професор Владимир Гоати каже да то није зато што нека партија неки од циљева није спровела у живот па ћете се прикључити сличној партији сличне партијске породице.

"То је заправо ова сурова борба за егзистенцију, дарвинистичка борба за хлеб, за радно место, за живот у ствари", каже Гоати.

Аналитичар Милан Милошевић сматра да то показује суштинску слабост партија, изостанак начела и идеологије у партијској организацији.

"Партије губе сврху, нису то огранизације које заступају левицу и десницу, него ту имате интересног груписања, прелазака, само зарад власти и масти", каже Милошевић.

Круни се и Лига социјалдемократа Војводине чије чланство осим у СНС и ДС одлази и у ДСС, потпуно другачијих начела. Поједини аналитичари верују да би постизборно прелетање у победнички табор могло да се сведе на пристојнију меру, ако би се увео такозвани променљиви изборни цензус.

"У таквој ситуацији би добро било да цензус за једну партију буде једна вредност, рецимо садашњих пет одсто, ако се прикључује друга партија са циљем да заобиђе то онда је то 6-7 одсто, трећа партија још", објашњава Гоати. 

Према његовим речима, тако би се брзо охладиле жеље да се привлачењем што више људи учини бесмисленим тај праг или цензус који треба да смањи број партија.

У том случају, мање партије које саме не могу да уђу у парламент, можда би се и пре избора утопиле у веће. Ипак, феномен такозваних "прелетача" тешко ће се, кажу, искоренити у Србији.

Милошевић сматра да ће се то догодити можда кад се смањи број места које партије расподељују после избора.

"То значи, кад се смањи број јавних предузећа под државном или партијском контролом, кад се број државних места која се деле после избора смањи, кад се професионализује државна управа да она не буде оаза за запошљавање партијских кадрова, али то је један процес који ће верованто дуже трајати", каже Милошевић.

Групног прелетања било је и раније. Осипање добро памте Социјалисти после пада Милошевићевог режима. И из Српског покрета обнове, издвојила се фракција Верољуба Стевановића која је на последње изборе ушла под окриљем УРС-а. Расадником рекордером сматра се ДС. А од распада радикала, осим што је нова странка надјачала централу, увећањем чланства овајдила се и Нова Србија.