Косовски Њу дил

Развој телекомуникација, изградња путева, термоелектране и налазишта руда "вратили" су на Косово читаву плејаду бивших међународних званичника, који су свој утицај на власти у Приштини ставили на располагање великим компанијама.

Последња у низу звучних имена у процесу решавања косовске кризе која је показала пословне аспирације јесте бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт, чија компанија учествује на тендеру за продају косовске поште која има 1,2 милиона корисника мобилне и скоро 100.000 корисника фиксне телефоније.

Ипак, са косовским телекомуникацијама први је успоставио везу Бернар Кушнер, још у време када је био шеф УНМИК-а, пошто је игноришући понуду немачког "Сименса", прихватио пројекат "Алкатела" и "Монако Телекома" и у наредних седам година "подарио" Косову најлошији систем мобилне телефоније у Европи.

Косовска мобилна мрежа имала је позивни број Монака, а УНМИК је, штитећи тај уговор, 2002. године писано замолио Међународну унију за телекомуникације да се позивни број не мења.

Генерал Весли Кларк је, такође, добио прилику да уновчи своју популарност на Косову, па је, у име фирме "Ендивити", затражио дозволу за истраживање лежишта угља, од којег би се производила вештачка нафта.

Кларков највећи противник и човек који је делимично кумовао краху његове војничке каријере, британски генерал сер Мајкл Џексон, први командант Кфора, такође се вратио на Косово, овог пута у улози представника "Кор менаџмент групације", која улаже у некретнине, технологију и телекомуникације.

Кларк и Џексон сукобили су се у јуну 1999. године, када је Американац наредио Британцу да, по цену оружаног сукоба, од Руса одузме аеродром у Приштини. Џексон је то наређење одбио не желећи, како је рекао, да изазове Трећи светски рат.

Ни некадашњи шеф Посматрачке мисије ОЕБС-а, Вилијем Вокер, није одустао од Косова, па се у неколико наврата појављивао у преговорима о изградњи нове термоелектране у Обилићу, као представник америчке компаније АЕС. Осим пословних, Вокер је развио и политичке везе, као саветник покрета за самоопредељење "Ветевендосје" Аљбина Куртија.

Бивши заменик шефа УНМИК-а Џок Кови, једна од особа која се у последње време често спомиње као кључни човек у заустављању истрага против лидера Ослободилачке војске Косова због злочина током 1999. и 2000. године, један је од шефова компаније "Бехтел", која гради ауто-путеве на Косову и у Албанији.

У градњу путева, наводно, укључен је и бивши амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел.

Још један бивши заменик шефа УНМИК-а, Стивен Шук, тихо је уклоњен са тог места када су Уједињене нације покренуле истрагу о његовом утицају на мноштво пословних акција на Косову, укљујући и тендер за изградњу нове термоелектране.

Резултати те истраге, покренуте још 2007. године, никада нису обелодањени, а документација која је стигла до Ист Ривера садржи и читаво поглавље о његовим пријатељским и пословним везама са бившим косовским министром енергетике Етхемом Чекуом, као и пријатељским везама са певачицом Нором Истрефи.

Око Косова се и данас врти некадашњи шеф правног одсека УНМИК-а, Малтежанин Александер Борг Оливије, који је из мисије УН прешао право на посао у косовској влади. Косовски медији су у више наврата писали о његовој нејасној улози у неколико мутних приватизација.