У четвртак о омбудсману и НБС

Седница Скупштине Србије на којој ће се расправљати о избору омбудсмана и изменама Закона о Народној банци биће одржана у четвртак, 2. августа, најавио је председник парламента Небојша Стефановић.

Стефановић је новинарима по завршетку скупштинског колегијума рекао да су пристигла три предлога да и у другом мандату омбудсман буде Саша Јанковић, а да су предлог упутили ЛДП, ДС и СПС.

Председник Скупштине прецизирао је да ће по завршетку те седнице парламент отићи на, како је рекао, "неформалну паузу до септембра" и да ће током августа радити одбори.

"Вероватно неће бити нове седнице до почетка септембра, када очекујем разматрање закона о јавним набавкама из другим законима из области финансија", рекао је Стефановић.  

Председник Скупштине је додао да ће на Одбору за уставна и законодавна бити утврђен предлог за омбудсмана, како би се испунили сви законски услови за избор заштитника грађана.

"Постоји могућност да закажемо наставак седнице за суботу, због законског рока који прописује да се амандмани могу разматрати 24 сата од завршетка начелне расправе", рекао је Стефановић. 

У Скупштини Србије на усвајање чекају само два закона, пошто је Влада Србије обавестила парламент да из процедуре повлачи 77 аката. 

У допису Владе прецизирано је да се повлаче акта и законски предлози које је у скупштинску процедуру упутила претходна Влада Србије.

По правилу, нова влада из скупштинске процедуре повлачи све законе из претходног сазива након чега утврђује приоритете и да ли ће их враћати у том или измењеном облику или их уопште неће враћати, што је учинила и влада премијера Ивице Дачића.

Једина два предлога закона који се тренутно налазе у скупштинској процедури јесу предлози закона о роковима плаћања обавеза корисника јавних средстава и државних и јавних предузећа и о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност. 

Оба законска предлога у скупштину је 14. јуна упутио посланик Демократске странке Србије Радојко Обрадовић. Доношење закона о роковима плаћања обавеза корисника јавних средстава и државних и јавних предузећа за циљ има повећање ликвидности привреде.

У закону се подвлачи обавеза државе "да ради оно што је њена уставна и законска обавеза, а то је да успостави јасна правила понашања, да се рокови плаћања поштују и да уз већу ефикасност привредних судова наплата потраживања буде ефикаснија".

"Неликвидност и неуредност плаћања представљају један од највећих проблема привреде Србије. Држава је кашњењем у измиривању обавеза у претходном периоду постала највећи генератор неликвидности привреде у Србији, већи и од саме економске кризе", наводи се у образложењу за доношење тог закона.

Додаје се да, према подацима надлежних институција, дуговање државе привреди износи око 110 милијарди динара, или око милијарду евра, од чега државне институције са нивоа централне власти дугују око 10 милијарди динара, јавна предузећа око 40 милијарди, градови и општине око 40 милијарди и локална комунална предузећа око 20 милијарди динара.

У међувремену, наглашено је, предузећа убрзано иду ка блокади рачуна и пословања, а предложеним законом показује се да држава даје осталима пример самодисциплиновања и поштовања правне сигурности.

Изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност предлаже се промена датума који се рачуна као датум настанка пореске обавезе, тако што се као датум настанка пореске обавезе сматра дан "плаћања извршеног промета добара и услуга", уместо постојећег решења према коме се за датум пореске обавезе узима "дан када је настао промет добара и услуга".