Терци: Нема нових услова за Србију

Министар спољних послова Италије Ђулио Терци први је страни званичник који борави у Београду након формирања нове владе. Шеф италијанске дипломатије у ексклузивном интервјуу за РТС говори о односима са Србијом, привредној сарадњи, али и недавној изјави Мартија Ахтисарија да приступање Србије Европској унији треба условити признавањем Косова. Разговор је водила Данијела Цветковић.

Ваш долазак у Београд, само неколико дана по формирању нове српске владе, снажан је сигнал подршке. Италија је кључни партнер Србије у Европској унији. Како видите даљу сарадну две земље?

Ова посета је уприличена на почетку мандата нове српске владе. Пошто је председник Николић преузео дужност, ја сам посебно задовољан, јер ово није само потреба Италије да успостави директне, пријатељске односе са новом српском владом. Такве односе смо имали и ранијих година. Ово је начин да кажемо вашој влади, парламенту и српском народу колико је тај однос значајан за све Италијане, посебно за италијанску владу.

Имамо много прилика за привредну сарадњу, сарадњу у трговини, развојној политици, а посебно на главном питању које је сада на столу, а то је однос између Србије и Европске уније.

Моји разговори са председником, премијером и шефом дипломатије потврдили су да постоји јасна воља Србије да настави пут ка ЕУ. Као шеф италијанске дипломатије могу само да кажем да сам био задовољан у марту када је Европски савет дао статус кандидата Србији.

Сада се отвара ново поглавље, а то је формално отварање преговора за чланство. То питање је у рукама Европске комисије, која ће представити извештај у октобру, који ће бити основа за даље односе Београда и Брисела о бројним питањима. Најважније питање које је на дневном реду јесте питање дијалога Београда и Приштине, а друга значајна питања у том процесу су питања о структурним реформама, којима је ова српска влада веома посвећена.

Недавно је Марти Ахтисари рекао да Београд треба условити признавањем Косова, ако Србија жели у Европску унију.

Не видим било какав начин да нови предуслов за улазак Србије у Европску унију буде признавање независности Косова. У Европи и Италији знамо колико је то питање политички и емотивно осетљиво. Свесни смо тешкоћа у вези са њим и одвајања Косова 1999. године. Не мислим да било ко жели да вам то постави као нови предуслов на сто.

С обзиром на дужничку кризу у Италији, можемо ли очекивати нове италијанске инвестиције у Србији?

Партнерство наше две земље јача. Трговинска размена достигла је 2,2 милијарде евра, а прошле године повећана је за 15 одсто. Током првих месеци ове године, када је наша економија била погођена кризом, размена је повећана десетак одсто. Динамика у нашој размени показује да је њена будућност светла.

Велике италијанске инвестиције у Србији су кључне, не само за српску економију, већ и италијанску. Важне су за размену технологија у индустрији аутомобила, у енергетском сектору, великим инфраструктурним пројектима, као што је саобраћај, метро. Могућ је долазак других великих италијанских компанија, и за мала и средња предузећа, како би допринели расту наших привреда.

Министре Терци, понекад се чини да дужничка криза у еврозони иде од лошег ка горем. Може ли евро да опстане и колико је Италија била успешна у антикризним мерама?

Мере које је предузела италијанска влада од новембра 2011. године већ су донеле мноштво позитивних ефеката. Први се тиче мера за ребаланс буџета. Следеће године, дефицит Италије биће мањи од три одсто. Стварамо ресурсе и за смањење дуга, не само дефицита.

Европски савет је дао Унији, а посебно еврозони, средства да реагује на велике флуктуације на тржиштима, које настају услед шпекулација. Имаћемо бољи надзор банкарских структура, чиме ће се смањити могућност флуктуација у земљама као што су Италија и Шпанија.

Важне су и мере за привредни раст. Више од 120 милијарди евра биће усмерено ка новим структурним реформама, кохезионим фондовима. Дакле, постоји широки спектар инструмената за одржање евра, његов опстанак и напредак. Нема сумњи да је конструкција на којој је грађен евро – веома солидна.