Вулкан знање је на овогодишњем такмичењу једини издавач из Србије чији су уџбеници за основну школу ушли у ужи избор – и то са два наслова: један за ниже разреде и један за више разреде.

Ове године конкуренција је била изузетна, а жири је истакао да је процес одабира био изазован и инспиративан. Ови уџбеници истакли су се по квалитету и иновативности, што је препознато самим уласком у финални избор.

Подсећамо да је 2021. године Вулкан знање освојило Златну награду за уџбеник Дигитални свет 1, аутора Гордане Рацков и Арпада Пастора, који је понео титулу Најбољи европски уџбеник за први разред основне школе.

Током претходних година у ужем избору за најбољи европски уџбеник нашли су се и други наслови овог издавача: Биологија за 5. разред, Буквар за 1. разред, Географија за 5. разред и Свет око нас за 2. разред.

„Овогодишње признање изнова потврђује висок квалитет Вулканових издања и даје нам снажан подстрек да као највећи домаћи издавач наставимо да стварамо савремене, подстицајне и иновативне уџбенике за генерације које долазе. Са радошћу и нестрпљењем ишчекујемо коначну одлуку жирија!“ – изјавила је Нада Осмајић, директорка Вулкан знања.

Осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога, установили су амерички стручњаци са Универзитета Минесоте.

Иначе здраве жене, које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима.

Многе студије су доводиле у везу депресију и повећану склоност срчаним обољењима, а неке су указале да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести.

Амерички тим, међутим, није желео да се бави депресивним женама (код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем) него само онима које током дужег времена осећају безнађе.

У њиховом истраживању је учествовало 559 жена, просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак. Евентуално безнађе испитаница мерено је упитником о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.

Утврђено је да су артерије дебље у просеку за 0,02 мм код оних жена које су изразиле безнађе у погледу будућности и реализације личних циљева. То представља медицински значајну разлику, чак и када се у обзир узму и други ризични фактори као што су године, раса, приходи и слично.

Руководилац студије Сузан Еверсон-Роуз истиче да су нужне додатне студије које би откриле до каквих психолошких промена долази код жена које осећају дуготрајно безнађе и како те промене делују на организам.

Додатна исптивања могла би да укључе и праћење нивоа кортизола, познатог као "хормон стреса".

"У сваком случају, жене које током дужег периода осећају безнађе, требало би да знају да то може лоше да делује и на њихово физичко здравље и да траже помоћ",  апелује Еверсон.

Руски научници су саопштили да имају доказе да зачинска етарска уља смањују ризик од онколошких болести и подмлађују организам.

Експерименти спроведени на Институту за биохемијску физику руске Академије наука су потврдили да етарско уље зачина чубар утиче на карактер оксидационог стреса, објављено је на Интернет сајту izvestia.ru.

Према једној од најраспрострањенијих хипотеза, која је пре двадесетак година изнета баш у том институту, превременом старењу организма доприносе активни атоми кисеоника који разбијају структуру ћелије.

Тим атомима се супростављају антиоксиданти како синтетичког, тако и природног порекла, а у те друге спадају управо и различити зачини.

Доказујући ту хипотезу, научници су лабораторијске мишеве појили водом с додатком етарског уља чубра и приморавали их да дишу ваздух засићем уљаним испарењима.

Показало се да се, као резултат тромесечних експеримената, у мозгу и јетри тих животиња знатно повећала концентрација полинезасићених масних киселина (чувених омега киселина) и побољшале структурне карактеристике еритроцита, што значи да ће мишеви ређе оболевати од рака и живети знатно дуже.

Готово је сигурно да ће се резултати тих огледа поновити и у експериментима на људима и због тога се већ сада може препоручити укључивање чубра у свакодневни јеловник, тим пре што ту лековиту биљку није потребно увозити из далеких крајева јер она расте и у нашим пределима.

Индијска свемирска агенција саопштила је да је изгубила комуникацију с јединим индијским сателитом у Месечевој орбити и да научници више не контролишу ту летелицу, јављају агенције.

Агенција Синхуа пренела је да би Индија могла потпуно да одустане од своје месечеве мисије без људске посаде, пошто је нагло прекинут контакт с летелецом Чандрајан-1.

Индијска организација за истраживање свемира (ИСРО) саопштила је да је земаљска контрола у граду Бангалор изгубила контакт с летелицом Чандрајан-1 јутрос у 1.30 по локалном времену, јавио је АП.

Директор ИСРО рекао је да су покушаји да се поново успостави веза са сателитом били безуспешни и да је мисија практично изгубљена.

Радио контакти изгубљени су због "изненадног квара комуникационог система" летелице, пренела је Синхуа.

Чандрајан-1, лансиран октобра 2008, био је у Месечевој орбити 312 дана, а обишао је Земљин сателит више од 3.400 пута. 

Пре Индије, сличне лунарне мисије имали су САД, Русија, Јапан, Кина и Европска свемирска агенција.

Приликом ископавања недалеко од Ретимнона на северном делу Крита археолози су пронашли два метра високу гробницу у којој су се налазила три женска скелета и златан накит. 

"Ово је јединствено откриће, а међу пронађеним предметима је шест огрлица и медаљона са веома занимљивим симболима, изузетним украсима, античким боговима и главама лавова", рекао је вођа екипе за ископавања Никос Стаболидис. 

"То је стил који налазимо касније, у хеленистичкој епохи (од 3. до 1. века пре нове ере), нисмо знали да су такве креације постојале толико рано", додао је Стаболидис.

У гробници је пронађено и неколико земљаних ваза и скараби амајлије.

Због вредности накита и других предмета, археолози не искључују могућност да је реч о скелетима принцеза или свештеница.

Лансирање је два пута било одлагано, од уторка. Први пут због проблема са једним од вентила на резервоару за гориво а други пут због невремена које је погодило подручје Флориде на коме се налази лансирна рампа.

Шатл "Дискавери" треба да допреми следовања хране, резервне делове и лабораторијску опрему Међународној космичкој станици. Превиђено трајање мисије је 13 дана.

Међународна космичка станица је заједнички пројекат 16 земаља, вредан 100 милијарди долара.

У посади "Дискаверија" је седам астронаута. Шатл, који носи товар тежак више од седам тона, требало би на Међународну космичку станицу да стигне у недељу увече.

Мале промене у количини енергије коју емитује Сунце могу да имају огроман утицај на глобалне временске прилике, на пример на интензитет монсуна у Индији који се предвиђају годинама унапред, објавили су амерички научници.

Сунце пролази кроз 11-годишњи циклус базиран на броју пега на његовој површини, које производе ерупције енергије, а један од највећих изазова за метеорологе је утврђивање како разлика у енергији између соларног максимума и минимума од само 0,1 одсто утиче на климу у свету, пренео је Ројтерс.

Користећи сложене компјутерске моделе и податке о времену из последњих 100 година, интернационални тим научника, предвођен стручњацима америчког Националног центра за атмосферска истраживања, је дошао до закључка да чак и мало повећање сунчеве енергије може да интензивира појаву ветрова и кише.

Истраживање је показало да се током периода јаке соларне активности ваздух у горњим слојевима атмосфере, прецизније у стратосфери, загрева. То се догађа у тропима, где је сунце и иначе најинтензивније.

Додатно загревање мења трендове у активности ветра у горњим слојевима атмосфере, што повећава количину кише у тропским пределима.

Више сунчеве енергије такође доводи до благог загревања површине океана у суптропском Пацифику, где иначе има мало облака. Тиме долази до већег испаравања и стварања додатне влаге, коју ветрови носе до већ ионако кишних предела на западу тропског дела Пацифика, објаснили су научници.

После 20 година постојања, Музеј науке и технике се коначно уселио у своје просторије.

У делимично реконструисаној згради некадашње термоцентралне на Дорћолу из 1927. године, претвореној у Музеј, већ је постављена изложба из три целине.

Уз задовољство што је Музеј коначно добио свој простор и опаску да заслуге за највећи део створеног припадају запосленима, директорка Музеја Соња Зимоњић објаснила је да прву целину поставке чине предмети из фондова 17 музеја у Србији, који су од 1991. године окупљени у Заједницу научно-техничких музеја Србије.

Ту су, између осталог, изложени филмски пројектор из 1920. године и камера из 1926, хроноскоп с почетка 20. века, Едисонов фонограф, Теслина пумпа из 1910. "Ериксонов" телефонски апарат из 1900...

Другу и трећу целину чине предмети из депоа Музеја у коме се налази око 5.000 предмета класификованих у музејске збирке. Она коју чине машине великих габарита смештена је у дворишту Музеја, а посебну целину у унутрашњости зграде чине најразличитији предмети од оних који су били у употреби у домаћинству још с почетка 20. века, до индустријских машина из тог периода, каква је ретрокамера, или штампарска ротација из 1915. године.

Посебно су интересантни, као део амбијенталне целине, представљени примерци техничких справа којима је било опремљено домаћинство у Србији пре њене електрификације. Тако су "опремљени" радна соба, кухиња и купатило у коме је, на пример, уз каду, "ишао" стојећи бојлер на ложење из 1910. године, висок готово до таванице.

Ту је и преса за цеђење и равнање веша с краја 19. века, за коју би се могло рећи да је претеча данашњих машина за пеглање.

У оквиру те целине је око 50 фотоапарата, који "покривају" раздобље целог 20. века, а мали су део колекције од њих око 1000 које је музеју поклонио Владимир Арадски.

У Добрачиној број 51, музеј ће од 29. августа бити отворен свакодневно, осим понедељком, од 10 до 22 часа.

Астрономи су открили нову велику планету која је толико близу звездама у свом сазвежђу да откида делове плазме са оне којој је најближе.

Ужарена планета, названа, WАSP-18b тако прави ковитлац чији ће крајњи резултат бити њено лагано нестајање, што би могло да се деси за милон година.

Астрофизичари су због тога нову планету прозвали "самоубицом". Она се налази на око 325 светлосних година од Земље, у сазвежђу Феникс, наводи се у извештају објављеном у научном часопису "Природа".

Планета WАSP-18b налази се само три милиона километара далеко од звезде WАSP-18, што је само педесети део удаљености између Земље и Сунца. Због тако мале раздаљине температура на планети је око 2.100 степени.

WАSP-18b је 10 пута већи од Јупитера. Научници кажу да, да би се разумео утицај звезде која је тако близу неке планете треба погледати пример Месеца и Земље.

Месец због своје близине утиче на кретање воде у морима и океанима и стварање плиме и осеке на Земљи, а звезда која је у непосредној близини планете WАСП-18б има 1.000 пута јачи утицај на ту планету.

Као и већина планета ван Сунчевог система, ни WАSP-18b није могуће директно уочити помоћу телескопа. Астрономи су, међутим, успели да је лоцирају захваљући одсјају светлости од звезде сваки пут када би планета дошла у положај између своје звезде и Земље.

Астрономи су до сада открили више од 370 планета ван Сунчевог система.

Коришћење тог апарата сврстано је у прву категорију ризика од изазивања карцинома, као азбест или пушење. Ултраљубичасто зрачење кварцних лампи нарочито може да угрози здравље деце и младих до 30 година.

Стручњаци из Светске здравствене организације процењују да је соларијум штетан исто као кад би сте попили чашу арсена, који је јак хемијски елемент, а његове соли су изазивачи рака, или ако би сте удисали бојни гас који уништава кожу и ствара ране.

Према најновијим истраживањима, ако млади до 30 године користе кварцне лампе, повећавају шансе за читавих 75 одсто за добијање меланома-најсмртоноснијег облика рака коже.

"Желимо да видимо упозорења и старосна ограничења у салонима са соларијумима. Млађима од 18 година требало би да буде законом забрањено да их користе јер је млада кожа веома осетљива", рекла је Кејт Арни из Британског удружења за проучување малигних тумора.

Законске забране у 19 земаља

Чак 19 земаља забранило је малолетницима одлазак у соларијум. И Удружење дерматолога Србије предложиће надлежнима такво законско решење, до тада само могу да упозоравају.

"Зрацима у соларијумима се не треба излагати, нарочито не деца до 18 година, нарочито не особе са светлом пути, са већим бројем младежа, нарочите не особе које су имале, или је неко у њиховој фамилији имао рак коже. Све то важи, наравно, и за излагање сунцу. Треба имати на уму да ти зраци, посебно у турбо соларијумима, могу имати и до 12 пута јаче канцерогено зрачење од сунчевог", рекао је др Душан Шкиљевић из Института за дерматовенерологију КЦС.

Бронзани тен постао је модеран крајем прошлог века. Пре тога, преплануло лице сматрало се ружним, чак и непреклидним за једну даму. Но, времена су се променила.

Међутим, пре него што следећи пут кренете у соларијум, сетите се да годишње у свету од малигног меланома оболи више од 130.000 особа, док 66.000 умре. Не заборавите и да уколико се сунчате данас, последице могу да буду видљиве тек сутра, или за неколико година.

Виртуелна симулација укљањања тумора из мозга пацијента, први пут је извршена у Канади.

Реч је о операцији у компјутеризованом окружењу, при чему је скениран мозак пацијента и затим, на добијеном узорку извршена пробна операција.

Прву симулациону операцију те врсте извршио је неурохируг Дејвид Кларк у Научно-здравственом центру "Краљица Елизабета Друга" у атлантској луци Халифакс.

Користећи технологију развијену заједничким радом у неколико института највеће канадске научно-истраживачке установе "National research council" за креирање реалистичног окружења истраживачи прво предузимају серију сложених скенерских снимања пацијентовог мозга, укључујући анатомију и оболеле делове.

Потом се добијени снимци убацују у симулатор и ствара тродимензионална слика целог мозга и најзад врши виртуелно одстрањивање тумора при чему неурохирург има могућност да "додирује" ткиво и обавља друге радње баш као током стварне операције која се касније изводи по истом поступку.

Први симулатор можданих операција условно се може поредити са симулатором летења.

Као што летачки симулатор служи обуци пилота и бољој сигурности путника, тако ће и здравствени служити обуци неурохирурга, сигурности пацијената и успешности операција.

У најновијем извештају Америчког друштва за рак, упозорава се да ће због пушења наредне године шест милиона људи у свету умрети од рака, срчаних болести, емфизема и других обољења у вези са дуваном уз прогнозе да ће, ако се садашњи тренд настави, 2030. године број жртава достићи осам милиона.

У том документу износи се процена да конзумирање дувана глобалну економију годишње кошта 500 милијарди долара у директним медицинским трошковима, изгубљеној продуктивности и штети за околину, као и да укупни трошкови у вези са дуваном смањују бруто домаћи производ за чак 3,6 одсто, преноси Ројтерс.

Током последње четири деценије проценат пушача је смањен у богатим земљама као што су САД, Британија и Јапан, али је повећан у већини земаља у развоју.

Према најновијим проценама, број пушача у свету достиже милијарду међу мушкарцима - у богатим земљама 35 одсто, а у земљама у развоју 50 одсто мушке популације.

Међу женама је око 250 милиона пушача. Разлика у односу на мушкарце је то што у развијеним земљама ту нездраву навику има 22 одсто жена, а у земљама у развоју девет одсто.

Ризик умирања од рака плућа је преко 23 пута већи за мушкарце који пуше него за оне који не пуше и 13 пута већи за жене које пуше у односу на оне које нису пушачи.

У извештају се истиче да дуван убија између трећине и половине оних који пуше и они у просеку умиру 15 година пре непушача. Излагање пасивном пушењу на послу сваке године убије 200.000 радника широм света.

У 20. веку је од дувана умрло 100 милиона људи, а уколико се не предузму ефикасне мере да се млади одврате од пушења и да садашњи пушачи оставе дуван, у 21. веку ће од дувана умрети милијарда људи.

Због невремена које је погодило подручје Флориде америчка свемирска агенција НАСА одложила је за један дан заказано лансирање спејс шатла "Дискавери".

"Дискавери" треба да допреми следовања хране, резервне делове и лабораторијску опрему Међународној свемирској станици. Предвиђено је да "Дискавери" буде на путу 13 дана.

НАСА је најавила да ће поново покушати да лансира "Дискавери" у среду у 5 и 10 по средњевропском времену.

Киша и грмљавина са севањем муња погодиле су касно синоћ подручје на коме се налази лансирна рампа.

Невреме се стишало нешто пре заказаног лансирања, али директор НАСА је астронаутима у "Дискаверију" ипак јавио да се полетање одлаже.

"Покушавали смо да се прилагодимо временским условима колико год смо могли, али ипак смо решили да не лансирамо шатл", рекао је директор, а преноси Ројтерс.

Међународна свемирска станица је заједнички пројекат 16 земаља, вредан 100 милијарди долара.

Светски фонд за истраживање рака упозорава да родитељи не би требало деци да спремају сендвиче са шунком за ужину.

Деца би требало да од најранијих дана стекну навику да избегавају месне прерађевине као што су шунка, салама, виршле и сланина.

Светски фонд за истарживање рака указује да постоје убедљиви докази да месне прерађевине повећавају ризик оболевања од рака црева. 

Досад није било истраживања утицаја конзумирања месних прерађевина на здравље деца, докази који постоје о штетности те хране за одрасле су довољно убедљиви, наглашавају у Светском фонду, а преноси британски "Индипендент".

Шунком се повремено "почастити" 

Марни Крејз, директор за едукацију деце Светског фонда за истраживање рака, истиче да је конзумирање месних прерађевина и само једном сваког дана исувише за децу и да би она морала да схвате да је то храна којом се могу само повремено "почастити", уколико је уопште једу.

Родитељима се такође саветују да избегавају да деци дају премасну или сувише калоричну храну, као и слатка пића јер она подстичу таложење килограма и гојазност у одраслом дому, која се доводи у везу са раком.

Наводи се негативан пример ланца британских супермаркета "Сејнзбери", који на свом вебсајту представља "пеперами" грицкалице на бази саламе у секцији "дечијих пакета за ужину", мада тај производ садржи 44 одсто масти. Само један комад "пеперамија", тежак 25 грама, има 126 калорија и 11 грама масноће.

Марни Крејз напомиње да су бар дечије ужине оброци које је лако контролисати чак и када родитељи немају превише времена да се тиме баве. На пример, стављањем неке салате у сендвич, ужина постаје један од оброка који задовољавају препоруку да дете свакодневно поједе пет порција воћа и поврћа.

Још једну порцију ових намирница могло би да представља и мало паковање воћног сока уместо неког нездравог газираног напитка.

У исхрани деце препоручује се и непрерађена пилетина, риба и нискокалоричан сир.

Стручњаци процењују да би у Британији могло да се спречи 3.700 случајева рака црева годишње кад би сви јели само 70 грама мање месних прерађевина недељно - што одговара трима режњевима сланине.

Светски фонд за истраживање рака поручује и ограничење уноса куваног црвеног меса на 500 грама недељно.

Истраживање новозеландског тима са Универзитета Отаго показало је да људи који старећи остају бар умерено активни имају изгледе да дуже поживе од оних који су "изашли из форме".

На узорку од готово 4.400 одраслих особа, новозеландски стручњаци, на челу са др. Сандром Мандић, утврдили су да 20 одсто оних који су најмање физички спремни под двоструко већим ризиком од смрти у наредних девет година од истог процента испитаника који су у првој наредној групи по нивоу физичке спремности, преноси Ројтерс.

У овом истраживању су узети у обзир и фактори као што су гојазност, повишен притисак и дијабетес.

"Наши налази указују да седећи начин живота, пре него разлике у кардиоваскуларним ризичним факторима или годишту, представља објашњење за двоструко већу смртност међу физички најнеактивнијим појединцима у односу на оне који су само нешто више активнији од њих", констатује др Мандић.

Тридесет минута умерене активности 

Докторка наглашава да чак две трећине најмање активних испитаника није испуњавало ни препоручени минимум физичке активности од најмање 30 минута умерене активности (на пример брзог ходања) бар пет пута недељно.

У студији су учествовале 4.384 особе, средњих година или старије, чија је физичка спремност тестирана ходањем на покретној траци између 1986. и 2006. године. Сви они су потом праћени по девет година у просеку.

Када су ове особе подељене у пет група по нивоу физичке спремности, испоставило се да је четвртина њих из групе која је била најмање "фит", умрла током трајања истраживања, док је у групи одмах до њих по физичкој спремности у том периоду умрло 13 одсто испитаника.

Истовремено је међу физички најспремнијима током истраживања умрло само шест одсто испитаника.

Интересантно је да су међу испитаницима из свих група регистроване мале разлике у физичкој активности током већег дела њиховог одраслог живота.

Разлике су, међутим, биле веће у последњим годинама пре почетка истраживања.

"Будући да је скорашња физичка активност та која пружа заштиту, важно је одржавати је редовно, током читавог живота" наглашава др Мандић.

Докторка такође напомиње да је важно да физички активни буду сви - и они који пате од гојазности, високог притиска и холестерола, као и они који су витки и генерално у добром здравственом стању.

Резултати истраживања америчких научника показали су да комарци уз помоћ свог веома осетљивог чула мириса још пре убода знају ко има "слађу крв", односно која им крв највише одговара за убод.

Тако комарци из групе људи бирају само оне чија им је крв прија, док појединци могу остати без и једног убода.

Професор ентомологије на Универзитету Флорида Џери Батлер сматра да је разлог за селекцију коју праве комарци хемијски састав мириса које испушта људско тело.

Батлеров истраживачки тим је у оквиру бројних посматрања установио јасне разлике између тестираних група: док неки људи више одбијају комарце и пролазе са тек неколико убода, друге особе привлачне ове инсекте задобијајући неколико стотина убода.

Батлер каже да женке комараца већ са велике удаљености препознају и најмање количине мирисних материја које тело испушта у ваздух.

"Женке комарца нарочито привлаче супстанце које њихов организам није у стању да произведе, али су им потребне за производњу јајашаца, као на пример витамин Б или холестерин", истиче ентомолог.

Угљендиоксид које издише човек и молекули мириса делују као мамац у ваздуху, комарац следи траг у цик-цак курсу све до самог "извора", а онда користи вид и рецепторе за топлоту док не пронађе праву особу.

Од висине преферираних супстанци у крви зависи да ли ће комарац убости одређену особу.

Мотив за овај истраживачки пројекат је боља заштита човека од инфективних болести које преносе инсекти, као што су на пример жута грозница и маларија. Што човек у угроженим подручјима буде ређе убоден то је мања вероватноћа да ће се заразити.

У пракси ће међутим потрајати извесно време док се на основу истраживачких резултата не буде развило ефикасно средство против комараца.

Батлер каже да док се не развије потпуно ефикасно средство против комараца може помоћи редовно купање, јер "сазрео" зној има велику привлачну моћ за комарце.

Tакође, Батлер препоручује опрез при коришћењу велике количине средстава за негу коже и мириса. Многи дезодоранси који треба да сузбију за инсекте привлачан зној делују на њих још примамљивије.

У Клиничко болничком центру Бежанијска коса тренутно се на четири пацијента испитује њено дејство.

Вакцина се не даје у превентивне сврхе, већ се прима након залечења болести, а циљ је да се такво стање одржи што дуже.

"Само пацијенти који болују од неситског карцинома плућа и пацијенти који су већ лечени неком врстом хемијотерапије, али само првом линијом хемијотерапије, могу да приме ову вакцину", рекао је доктор Владимир Ковчин из КБЦ Бежанијска коса.

Доктор је додао да је услов и да је прва линија постигла неки циљ, односно да је дошло бар до стабилизације болести, или да је дошло до делимичног или потпуног повлачења болести.

Пореде се резултати две групе болесних, једне која прима вакцину против рака плућа и друге, која прима плацебо, лек који нема ефекта.

Вакцина не може да се примени код свих пацијената оболелих од рака плућа.

"На жалост, пацијенти који имају прогресију болести, после те прве линије терапије не могу бити укључени и програм тестирања вакцине", истакао је Ковчин.

Група британских истраживача на Филипинима открила je биљку месождера која може да хвата инсекте, па чак и пацове.

Tа, до сада непозната биљка, велика растом, има шупљину у којој се налази слаткаста течност која привлачи инсекте и кад ухвати плен, биљка почиње да лучи дигестивне ензиме и тако га свари.

Група британских ботаничара пронашла је биљку месождера на планини Викторија на Филипинима за коју је чула од католичких мисионара.

"Биљка је развила невероватну клопку у коју хвата инсекте али и глодаре. То је изузетан примерак породице биљака месождера. Невероватно је да је откривена тек у 21. веку", изјавио је биолог Стјуарт Мекфирсон.

Како преносе британски медији, ботаничари су биљки дали латински назив "nepenthes attenboroughii" у част сера Дејвида Атенбороа, славног британског природњака.

Област комуникација заувек је промењена појавом интернета и бројни стручњаци већ размишљају о могућим негативним појавама које је он са собом донео и како да те последице ублаже.

Експерти упозоравају да је једна од главних негативних појава повезаних са интернетом нова болест, коју називају "зависност од седења пред компјутерским екраном".

Здравствена служба у Кини сматра шест сати непрекидног коришћења компјутера за границу после које неко може да буде класификован као "зависник" и упућен на лечење. За то сада постоје и специјализовани центри, који ничу широм земље.

Психолози и психијатри су подељени - неки подржавају плиму установа за третман нове врсте "болести", али има и лекара који тврде да проблем није медицинске природе и да дуго седење пред компјутером не треба ни сматрати болешћу.

Јужна Кореја је међу првима масовно увела бежичне интернет везе - данас је у тој земљи 95 одсто домаћинства прикључено на широкопојасни интернет, и то врло јевтино.

"За зависност од интернета сте сигурно чули у вестима. Корисници интернета у центрима за видео игре понекад падну у несвест од исцрпљености и мањка воде у организму - умеју данима да играју игре на интернету, и притом недовољно једу и нередовно спавају. Овде такве клубове, тзв. играонице, зовемо и 'пушионице опијума 21. века'," изјавила је за Би-Би-Си доктор медијских наука на универзитету у Сеулу Хјун Јин Сио.

Влада у Сеулу је прихватила да је зависност од интернета озбиљан здравствени проблем у земљи - отворила је саветовалишта и покренула програме превенције, али резултати су ограничени, јер се култура интернета незадрживо шири пре свега међу младима.

На југу Кине забележен је и екстреман случај, када је један тинејџер подлегао повредама задобијеним након што га је претукао васпитач у центру за рехабилитацију зависника од интернета.

Дневник 'Чајна дејли' пише да је у Кини 10 милиона од укупно 100 милиона сталних корисника интернета развило неки облик зависности.

"У стручној литератури је јасно описано кави су симптоми апстиненцијалне кризе, тј. кад зависницима ускратимо коришћење интернета. Међу наведеним симптомима су раздражљивост, гнев, поремећен циклус сна", изјавио је водећи амерички психолог доктор Џералд Блок.

"Погледајмо из даљине - шта људи добијају од компјутера? Према једној теорији о разлозима појаве компулсивне зависности - кад људи користе интернет играјући игре 30, 40 или 50 сати недељно - они га користе из три разлога: пре свега је реч о усмеравању пажње, начину да се проводи време, друго - корисници тиме празне своју агресију или сексуалне импулсе, и треће - улога компјутера је да прави кориснику друштво", каже он за Би-Би-Си.

Блок додаје да корисник формира са компјутером однос као са другом особом и да оног тренутка кад му родитељ или шеф искључи компјутер, корисник губи три ствари одједном, те стога препоручује да се лечењу ове болести зависности приђе изузетно опрезно.

Он наглашава да у свету већ постоје удружења за лечење зависности од интернета по узору на 'Анонимне алкохоличаре' - групе бивших зависника од алкохола које су половином 20. века направиле револуцију у психолошкој терапеутској пракси.

Широм света, остриге се већ вековима сматрају за деликатес. Пошто се брзо размножавају, ловци на шкољке вадили су их као да је извор неисцрпан. Временом, количина извађених шкољки превазишла је просту репродукцију.

Стручњаци препоручују низ мера, као што је стављање острига на списак угрожених врста, стављање њихових станишта под заштиту, коришћење њихових празних љуштура за обнављање спрудова и подстицање ловаца да одгајају остриге.

"Остриге су важне јер доприносе екосистемима у заливима и ушћима река. Пречишћавају воду и уклањају седименте. Делују као инжењери хидрологије, јер стварају станишта за друге организме," каже главни конзерватор у Одељењу за заштиту природе на обалама државе Вирџиније Бери Труит.

Залив Чесапик, на обали Атлантика, некада је био центар индустрије шкољки у Америци. Али претеран улов, загађења и болести побили су у последње две деценије 90 одсто острига. Крај градића Ојстера, Бери Труит и Бо Ласк, предводе пројекат обнове њихових станишта.

Конзрватор Труит истиче да је залив Чесапик некада био центар индустрије шкољки у Америци и додаје да на обновљеном спруду остриге расту једне преко других.

"Мале остриге расту преко великих," наглашава Труит.

"Остриге се ваде већ стотинама година, а љуштуре су коришћене за градњу путева и производњу калцијума за фарме пилића, уместо да су враћане у воду да би на њима расле нове шкољке," рекао је Труит.

Изградња "двораца за остриге"

Пре годину дана експериментално је започето коришћење специјалних бетонских блокова, такозваних "двораца за остриге".

Одељење за заштиту природе сада штити више од 160 квадратних километара приобаља, где обнавља основне карике ланца, мочварно растиње, алге и остриге.

Научници кажу да ће будућност зависити највише од вештачке изградње и адекватног чувања станишта, такозване аквакултуре.

Професор Марк Лакенбек, из Океанографског института државе Вирџиније, каже да је аквакултура сада одговорна за највећи део производње острига у свету.

"Реч је о томе да су остриге изложене разним врстама стреса: од квалитета воде, преко цветања алги до високог процента седимената, па су нека места већ потпуно изгубљена," наводи Лакенбек.

Између осталог, остриге филтрирају хранљиве материје које иначе доводе до цветања алги. Али Лакенбек каже да је та њихова способност ограничена, јер токсини помешани са хранљивим материјама изазивају болести и смрт острига.

"У аквакултури можемо да бирамо величину, облик и раст острига. Ове две шкољке припадају истој врсти," истиче Лакенбек.

Научници кажу да ће аквакултура на крају бити одговорна за све количине острига које се гаје за људску исхрану.

Вештачки спрудови, поред тога што ће обезбеђивати станишта за друге врсте живота, штитиће обале од олуја и ерозија.