Услов је да имају пребивалиште на територији Републике и важећу личну карту.

Примаоцима новчане социјалне помоћи и лицима у заводима за извршење кривичних санкција новчана помоћ се уплаћује без подношења пријаве. 

Пријава за 100 евра помоћи могућа је још данас, и то на адреси idp.trezor.gov.rs. Исплата почиње у уторак, 1. фебруара.

До сада се за помоћ пријавило више од милион младих, објавио је у суботу министар финансија Синиша Мали на Инстаграму. 

"Ми имамо 70 одсто више саобраћаја него што је то било у 2020. години, али смо и даље на нешто више од 50 посто када је у питању поређење са 2019. годином", каже Сенка Јеленковић, извршна дикреторка београдског аеродрома "Никола Тесла".

"Када говоримо о броју путника, он је негде за сада на нивоу око 135.000, али очекујемо да се до краја године то повећа будући да је пик пред новогодишње и божићне празнике", додаје Михајло Здравковић, директор ЈП "Аеродроми Србије".

Београдски аеродром један је од најбрже растућих аеродрома у региону, кажу у тој компанији, пре свега захваљујући "Ер Србији" која је повећала удео летова на 50 одсто у овој години.

"Mи имамо податке до почетка децембра, то је да је 1.500.000 превезених путника за 11 месеци и што је ако поредимо са претходном годином, раст од 76 процената", истиче Бошко Рупић из "Ер Србије".

Док су се гасили неки од најпознатијих светских авио-превозника због огромних губитака, многи су опстали захваљујући државној помоћи.

"Када погледате улагања Србије она верујемо да ће бити довољна да се омогући функционисање компаније док се не стекну тржишни услови за, условно речено, потпуно самостално функционисање", наглашава Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

"'Ер Србија' је ове године заједно са Владом Републике Србије завршила докапитализацију, чиме је Влада постала власник 82 одсто компаније и свакако да је та докапитализација допринела бољем положају и стању компаније", истиче Рупић.

Концесионар београдског аеродрома, компанија "Венси", само ове године уложила је 80 милиона евра. У току су радови на реконструкцији и модернизацији аеродрома, надоградњи и побољшању система приступних саобраћајница, проширењу терминала, изградњи нове писте и еколошких постројења.

"Видимо да има радова и проширења терминала из простог разлога да је могуће прихватити што већи број путника, јер ако погледате, Аеродром 'Никола Тесла' је имао континурани раст путника закључно са 2019. годином", додаје Станић.

"Отприлике су предвиђања да ћемо негде у 2024. тек достићи ниво из 2019. године", поручује извршна директорка београдског аеродрома "Никола Тесла".

У Министарству саобраћаја кажу да ће држава уложити више од 20 милиона евра у изградњу торња и обнову Аеродрома "Константин Велики".

Од јануара са Аеродрома "Константин Велики" очекује се проширење листе дестинације, где се најављују летови за Атину, Келн, Истанбул, Тиват и друге дестинације.

Јуче је новац уплаћен пензионерима, примаоцима социјалне помоћи и затвореницима.

Министар финансија Синиша Мали је раније рекао да ће 5,8 милиона грађана Србије добити новчану помоћ за ублажавање последица пандемије.

Досадашња три пакета подршке привреди и грађанима била су укупне вредности од око осам милијарди евра, односно око 17 одсто БДП-а. 

Досадашња три пакета подршке привреди и грађанима била су укупне вредности од око осам милијарди евра, односно око 17 одсто БДП-а.

Затим ће у среду, 8. децембра новац бити исплаћен за 2.328.123 грађанина, а у четвртак, 9. децембра, новац ће добити још 1.729.707 грађана Србије.

"За ову меру подршке укупно је опредељено 13,6 милијарди динара, а исплатом тог новца завршавамо исплате у оквиру трећег пакета подршке у овој години", рекао је у понедељак Мали.

"Укупно ће око 5,8 милиона грађана Србије добити по 20 евра новчане помоћи државе, које исплаћујемо у оквиру трећег пакета подршке привреди и грађанима у циљу ублажавања последица пандемије корона вируса. Новац ће сутра бити исплаћен за 1.743.929 пензионера, прималаца социјалне помоћи и лица у Заводу за извршење кривичних санкција", рекао је Синиша Мали.

Затим ће у среду, 8. децембра, прецизирао је министар, новац бити исплаћен за 2.328.123 грађанина, а у четвртак, 9. децембра, новац ће добити још 1.729.707 грађана Србије.

"За ову меру подршке укупно је опредељено 13,6 милијарди динара, а исплатом тог новца завршавамо исплате у оквиру трећег пакета подршке у овој години", рекао је министар Мали и подсетио да су до сада успешно реализована три пакета подршке привреди и грађанима Србије, која су укупно вредна око осам милијарди евра, односно око 17 одсто БДП.

Министар Мали је подсетио да је у мају и новембру 5,7 милиона грађана добило 30+30 евра, да су вакцинисани у јуну добили по 3.000 динара, a незапослени по 60 евра.

"Подсећам вас и да су пензионери у септембру добили по 50 евра новчане подршке, а наши најстарији суграђани могу да очекују још по 20.000 динара у фебруару, као што смо предвидели буџетом за 2022. годину", навео је министар финансија.

Синиша Мали је додао да све ове мере показују да је подршка државе континуирана, те да се показало да држава брине о својим грађанима, њиховом животном стандарду и квалитету живота.

"Стабилне јавне финансије и јака економија омогућиле су нам да све што смо обећали исплатимо без дана кашњења. Мерама које смо спровели задржали смо оптимизам грађана, који нису смањили потрошњу због пандемије корона вируса. Показали смо да је Србија јака и стабилна и да је ту за своју привреду и грађане, као и да одлични економски резултати које постижемо нису случајни", додао је Синиша Мали.

Он је подсетио да је Србија у трећем кварталу остварила стопу привредног рата од 7,7 одсто, а да ће у овој години имати стопу раста од преко седам одсто.

"Ако се томе дода прошлогодишњи резултат од тек минус 0,9 одсто, јасно је да ћемо имати један од најбољих резултата у Европи када је кумулативни раст БДП-а у питању. Такође, наш јавни дуг је под контролом и остаће на нивоу испод 60 одсто, а незапосленост је на силазној путањи, упркос пандемији. Све су то одличне вести за наше грађане и сјајан показатељ економске снаге наше земље", закључио је министар Синиша Мали.  

У међувремену, кажу продавци карата, скачу и цене за преостала места а ни тур-операторима из Уније није баш најјасније како ће спровести своје планове. Граница може да се пређе са тестом, али ако нисте вакцинисани неком од признатих вакцина у тој држави, очекује вас или карантин од 10 до 15 дана или немогућност уласка у ресторане, музеје, биоскопе, позоришта, скијалишта, па се онда поствља питање зашто путовати.

"Европска унија тренутно није баш популарна дестинација за путовања, заправо путовања која нису есенцијлана су прилично ограничена и заправо у овом тренутку нико туристички не путује", каже Игор Врањешевић, агент за авио-карте.

Међутим, расте број путника који иду туристички на далека места као што су то Малдиви, иако су цене порасле неколико пута од прошле године. Скупље и луксузније карте иду боље него оне у економској класи. Ипак, у међувремну, порезници су тражили од агенција да им доставе спискове оних који највише троше.

"Цене карата варирају, ми смо у неком тренутку продали карту од 15.000 евра, а другом случају продали смо карту од девет евра", наводи Врањешевић.

Путовање аутобусом на дочек Нове године у Европи ретко ко организује јер су мале шансе да може да га спроведе. Већи део популације окренуће се домаћем туризму, нарочито планинама, где је већ све распродато до марта.

"Што се западне Европе, тиче тренутно је веома неизвесна ситуација тако да ћемо Рим, Париз и Берлин оставити за нека друга времена, за мај-април. Саме границе су захтевне, морате испуњавти г2 или г3 или сте прележали крону. Многи хотели и ресторани не дозвољавају улаз без провере, а и тржни центри, па онда туризам нема сврху", наводи туристички агент Љубиша Неговановић.

Места има још у српским бањама. Они који желе да иду колима у неку од земаља у окружењу, морају добро да се распитају јер су границе - осим са Босном, Мађарском и Црном Гором - затворене.

Исплату од 20 евра ће 7. децембра најпре добити пензионери, а затим 8. и 9. децембра и остали пунолетни грађани.

Синиша Мали је на свом Инстаграм налогу написао да ће исплату 7. децембра добити најпре пензионери, а затим 8. и 9. децембра и остали пунолетни грађани Србије који су се пријавили.

Објавио је да се од 15. новембра до данас за додатну новчану помоћ од 20 евра пријавило укупно 87.511 грађана.

Подсетио је да је уложено укупно осам милијарди евра кроз три пакета помоћи, да се помогне привреди и грађанима Србије.

"Уложили смо укупно осам милијарди евра кроз три пакета помоћи, да помогнемо нашој привреди и грађанима Србије. Свако обећање које смо дали исплатили смо у дан и у динар", написао је Мали.

"У интересу самих путника, а у циљу заштите актера туристичке привреде и опстанка бројних агенција и више хиљада радних места, ресорно Министарство за туризам предложило је доношење измене уредбе. Изменом је предвиђено да заменска путовања, дефинисана наведеном уредбом, путник може искористити најкасније до 31. децембра 2022. године", рекла је Матићева.

Матићева је додала да уколико се путник одлучи за повраћај износа који је уплатио за нереализовано путовање или је отказано заменско путовање, привредно друштво, друго правно лице или предузетник, који је као организатор путовања продао туристичко путовање из члана 2. те уредбе дужно је да изврши повраћај уплаћених средстава најкасније до 1. фебруара 2023. године.

Могућност издавања понуде на заменско путовање, под условима из ове уредбе односи се и на излете, наводи се у саопштењу.

Подсетио је да је за само три дана у новембру исплаћено више од 5,7 милиона грађана који су добили по 30 евра.

Он је нагласио да остали пунолетни држављани Србије са пребивалиштем на територији Србије и важећом личном картом, који се претходно нису пријавили, а желе да добију допунску новчану помоћ у износу од 20 евра у динарској противвредности, као и они који су у међувремену стекли право на помоћ, било да су постали пунолетни или добили држављанство, пребивалиште и личну карту, могу да се пријаве на порталу Управе за трезор у периоду од 15. до 30. новембра.

"Након уношења личних података биће им заведена пријава чији ће статус моћи да провере на наведеном порталу. Након обраде пријаве, пријављени грађани ће износ допунске новчане помоћи моћи да подигну са свог или наменског рачуна", објаснио је министар финансија.

Он је нагласио да је ова мера подршке наставак континуиране подршке грађанима у циљу смањења последица пандемије коронавируса, а која се додељује у оквиру трећег пакета подршке привреди и грађанима Србије.

"Држава је поново све своје обавезе испунила како је и обећано, без дана кашњења и још једном је показала да је српска економија стабилна, да имамо довољно новца и да грађани Србије могу да верују својој држави", навео је Мали.

Он је подсетио и да наши најстарији суграђани могу да очекују још по 20.000 динара у фебруару наредне године, што је предвиђено и буџетом за 2022. годину, који ће се ускоро наћи пред посланицима Скупштине Србије.

Та пријава ће трајати од 15. до 30. новембра на порталу Управе за трезор, на адреси idp.trezor.gov.rs.

Грађанима који су у априлу добили новац код једне банке, а у међувремену су рачун угасили, новац се уплаћује на наменски рачун који им се отвара у банци у којој су у међувремену угасили рачун.

Грађанима који су у периоду од априла до новембра мењали личне карте, та промена не утиче на исплату, јер су у регистру заведени са старом личном картом, али ако имају проблем, могу да га пријаве преко портала Управе за трезор.

Било је и питања грађана који нису узели прву рату помоћи, а које је интересовало да ли сада могу да је узму. Одговор је да се помоћ не може узети накнадно и да им преостаје да се од 15. до 30. новембра пријаве за додатних 20 евра.

Када је реч о временском ограничењу за подизање новца, одговор министра је да временског органичења нема.

Мајци чије дете је у септембру напунило 18 година и која је питала да ли оно има право на новчану помоћ, министар је одговорио да њено дете има право на помоћ од 20 евра за коју може да се пријави од 15. новембра на адреси idp.trezor.gov.rs.

Истакао је да ће Србија ове године имати најмање седам одсто раст БДП-а.

"Наша држава је показала колико је јака и стабилна, све своје обавезе исплатили смо у дан. Свима такав партнер треба", нагласио је министар Мали.

Што се тиче домаће модне индустрије, Милојевићева истиче да је она била на респиратору а да су "мере државе биле бај-пас".

Ипак, како каже, црта ће бити подвучена када се све заврши.

Цео разговор са Слађаном Милојевић можете погледати у видео-снимку на врху текста. 

Одговарајући на питања новинара, након обиласка компаније "Есенса" где је најавио почетак другог циклуса програма "Моја прва плата", Мали је рекао да они који су се пријавли за 30+30 евра није потребно да се додатно пријвљују за тих 20 евра.

"За оне који се нису пријавили или који су у међувремену постали пунолетни моћи ће да се пријаве од 15. новембра до краја новембра", рекао је Мали.

Додао је да је то део трећег пакета помоћи за грађане и привреду.

Говорио је и о зарадама у земљи и о недавно одржаном састанку Социјално-економског савета.

"Јуче смо имали састанак Социоекономског савета и бројке показују да идемо напред. Изашли смо са предлогом да минимална зарада од јануара буде 35.012 динара. Минимална зарада расте три пута брже него што расте БДП", рекао је Мали и истакао да убрзано расте минимална цена рада и покривеност потрошачке корпе.

Он је изразио уверење да би до краја 2023. године минимална потрошачка корпа и минимална зарада требало да буду изједначене.

"Ми ћемо са овим повећањем минималне зараде, повећањем плата и пензија 2022. године имати просечну плату од 670 евра минимум", рекао је министар и додао да је са оваквом економском политиком у оквиру плана Србија 2025. реална могућност да просечна зарада буде и 900 евра.

"Тренутно се у Србији гради седам ауто-путева, болнице, пруге, никада се више није градило, никада веће нису биле плате и пензије", рекао је Мали и најавио да ће стопа раста БДП ове године бити минимум 6,5 одсто.

"Осим што идемо са повећањем минималне зараде, идемо и са растерећењем оптерећења на зараде. Повећаћемо неопорезиви део зарада на 19.300 динара, уместо досадашњих 18.300 динара", најавио је министар финансија и објаснио да је минимална зарада главни покретач и утиче на висину просечне зараде у Србији.

Навала на намештај продужила се и након што је стање полако почело да се нормализује. Из ланца "Икеа" за немачки јавни сервис АРД кажу да, због велике потражње, у многим њиховим продавницама многих производа има мање на складишту или их уопште нема. Притом они ту практично ништа не могу, јер је и њих тешко погодио проблем у сектору логистике и испорука.

И други произвођачи намештаја се жале: "Код готово половине немачких произвођача намештаја смањена је производња због потешкоћа у испоруци. Често је и комплетна производња морала да буде обустављена", каже Јан Курт, шеф немачког Удружења произвођача намештаја.

Мало је наде да ће у догледно доба бити боље: 70 одсто упитаних произвођача жали се да је овог маја постало још горе него што је било у априлу.

Менаџери из четири од пет упитаних фабрика жале се да им недостаје оков, метални и стаклени делови и функционални елементи – а често су све то делови који стижу с Далеког истока.

Све је постало скупље

Није много боље ни са деловима који се бар делимично производе негде у Европи: 70 одсто предузећа жали се да им недостају панел-плоче, плоче од вештачких материјала, сунђер, електронски делови… Недостају чак и средстава за паковање. Уједно се пази да се залихе текстила и коже не потроше пребрзо.

Произвођачи намештаја размазили су купце све нижим ценама – али је сада томе крај. "Велико и брзо поскупљење многих саставних делова намештаја довело нас је под огроман притисак и значајно је промењена основа за израчунавање коначне цене", каже Курт у изјави за немачку агенцију ДПА.

Пуно дрво, ако није од егзотичних сорти, углавном долази из европских земаља – али и у том случају се шездесетак одсто немачких произвођача жали да им испоручиоци не шаљу робу на време и да цене упорно расту.

То се односи практично на сву врсту дрвене грађе, од храста и букве, па до јеловине. И ту немачки произвођачи најчешће чују да је проблем логистика, али и делови за механизацију обраде сировог дрва.

Кад ће бити боље – то се нико не усуђује да каже. А гужве по продавницама намештаја се настављају…

Остали пунолетни грађани ће у новембру добити 30 евра за које су се пријављивали у мају, а потом и 20 евра у децембру.

"Захваљујући одговорној економској политици и постигнутим резултатима у претходном периоду, када је Србија остварила један од најбољих резултата у Европи када је реч о стопи привредног раста, имамо довољно средстава за ову нову врсту подршке грађанима", истакао је Мали у објави на Инстаграму.

"Јавне финансије Републике Србије су потпуно стабилне, имамо довољно новца и спремни смо да помогнемо и подржимо грађане Србије. Грађани Србије знају да је њихова држава ту за њих и да брине о њима", закључио је Мали.

Коронавирус је пореметио прозводњу и транспорт, и то глобално, па су за годину дана житарице, јестиво уље, млечни производи, месо и шећер поскупели 39,7 одсто.

Раст цена је резултат обновљене потражње у појединим земљама и мање производње у претходном периоду услед увођења рестрикција на кретање људи. Ако се томе додају и "промене психологије тржишта" , како кажу стручњаци, до које је дошло услед ковид кризе, онда неминовно сви примећујемо нагли скок цене хране.

Да све буде интересантније, цена сирове нафте на светском тржишту расте још од октобра прошле године. Барел је са 40 долара скочио на 70 долара.

Само од марта, у зависности од врсте, деривати у Србији су поскупели од пет до девет динара по литру. И наравно - домино ефекат на остале производе био је неминован - инфлација је за првих шест месеци 3,5 одсто.

"Раст цена у Србији прати оно што се дешава на светском тржишту"

Главна уредница Магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић оцењује да раст цена у Србији прати оно што се дешава на светском тржишту, пошто је током пандемије дошло до скока цена нафте и хране.

Додаје да је неколико ствари указивало на то да ће цене хране скочити и да су упозорења била видљива већ у другој половини претходне године.

"Ишла су упозорења, најсиромашније земље ће бити највише погођене, јер кад скочи цена горива и скочи цена хране, то су виталне ствари које вас угрожавају", објашњава Николићева.

Додаје да је до поскупљења дошло и код нас и како каже, ситуација на светском тржишту прво се рефлектовала код нас у скоку цене уља.

"Пре неколико месеци, сви грађани су поскупљење осетили кроз раст цена уља - зејтина. Прво су скочиле цене зејтина пратећи глобалне трендова и раст цена сировина на светском тржишту и то се наравно прелило и код нас", објашњава Николићева.

На раст цена, каже гошћа Ока, утиче неколико околности.

"Једна је да до поскупљења долази тамо где је настао поремећај у понуди и тражњи - оно чега нема, а друго је да поскупљује и нешто пратеће, што трговци процене да може боље да иде са нешто већом ценом. Међутим, једна ствар је реалан ефекат и реални разлози за поскупљење јер су поскупели производни трошкови или сировине, а друга ствар је у очекивањима и зарадама трговаца који користе сваки моменат да наравно, узму више", објашњава Николићева.

Наша инфлација, која се кретала на до два посто, каже гошћа Ока, сада је најновијим поскупљењима дошла до три одсто. Када то погледате лаички, то делује минимално, међутим, кад погледате да је то за трећину више него што је било, дакле реч је о 30 одсто већој инфлацији, него што смо имали пре у структури инфлације, 30 одсто већи раст цена него што смо га имали раније.

"Ви ћете то видети у свакој потрошачкој корпи, у свим намирницама које купујете да су цене отишле од 10 до 30 посто", казала је Николићева.

Јањић: Не очекују се значајнији падови цене хране

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јањић наводи за РТС да је пандемија направила пометњу на робно-берзанском тржишту, како у свету, тако и код нас.

"Код нас су цене неких основних сировина као што су кукуруз или соја знатно веће него у свету и то су импути који учествују у производњи остале хране, пре свега меса. Цена кукуруза је у односу на исти период прошле године скочила чак 51 одсто, цена соје је скочила за чак 71 одсто у односу на исти период прошле године", наводи Јањић.

Како каже, ми смо зависни од светског тржишта и оно што се дешава на светском тржишту пресликава се код нас.

"Тако се и код нас на тржишту Србије у јуну и јулу смириле цене у односу на мај", објашњава Јањић.

Све ово се осетило и на продуктној берзи, каже Јањић, јер чим долази до већих осцилација у ценама онда свака берза бележи већи раст промета.

"Највећи добитници у свему овоме су они који су сачували своју робу, значи онај произвођач који је оставио своју робу код себе и који је касније могао да је прода по већим ценама. Међутим, мали број је таквих, јер овакаве скокове цена нико није очекивао", објашњава Јањић. 

Објашњава да сви параметри показују да се не очекују неки значајнији падови цене хране.

Нашим произвођачима саветује да буду добри трговци, да се добро информишу, али и да имају робу доброг квалитета.

Мићовић: Поскупљења последица раста цене нафте у свету 

Секретар Удружења нафтних компанија Томислав Мићовић навео је да су поскупљења последица раста цене нафте у свету.

Објашњава да се цене нафте не смирују, да је јуче повећана опет и до сада је цена црног злата скочила за два одсто након извештаја Међународне агенције за енергију која је упозорила на потенцијално мању понуду нафте.

"Ово шо се дешава јуче и данас је занимљиво са обзиром на то да је пре неколико дана отказан састанак земаља ОПЕК-а на којем је требало да се потврди повећање производње сирове нафте за август и до краја године. Састанак није одржан, а образложења није било. Касније смо сви схватили да Уједињени Арапски Емирати заправо траже веће повећање за себе него за друге земље ОПЕК споразума. Међутим, данас је Ројтерс објавио вест да је ипак дошло до споразума, да ће он бити званично обелодањен наредних дана и тог момента је данас цена нафте пала за више од једног долара и негде око 1,5 проценат", објашњава Мићовић.

Објашњава да је тржиште нафте врло осетљиво на вести и очекивања.

"Када неко најави да ћемо из пандемије изаћи са врло брзим сценаријом и он се после не реализује, то је велика опасност за нафтне компаније, да затрпају тржиште заправо робом која не треба никоме", објашњава Мићовић.

Објашњава да у целом овом периоду је био већи раст потражње за сировом нафтом него што је била понуда.

"Земље ОПЕК-а су у старту смањиле  своју производњу за десет милиона барела на дан и онда су је сукцесивно враћали врло опрезно. Никад нису достизали реалну тражњу тржишта и због тога имамо овај раст", објашњава Мићовић.

И у време пандемије 7.800 незапослених поднело је такав захтев, а субвенцију да покрене посао добило је њих око 3.500.

"Оно што нас највише радује и што се најбоље бодује су неки програми призводног карактера и производних услуга. Оно што ми не финансирамо јесте трговина, тако да неки наши програми заиста омогућавају велики степен одрживости и неко дугорочније пословање", наводи Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Сваки почетак је тежак. Али они који одлуче да посао покрену у условима које нико не може да предвиди, као што је пандемија, имају далеко већи изазов да успеју и у послу опстану.

"Буквално сам отворила и после две недеље били смо приморани да затворимо салон и седимо код куће. Било је тешко јер неким људима не може да се објасни да морају да носе маске. Једни хоће, други неће. Било је тешко и због финансија јер нама су порези ишли", наводи Александара Хегедиш, власница фризерског салона.

Са повременим ублажавањима готово 15 месеци на снази су ограничења броја људи у затвореном простору, ограничења радног времена, па и забране рада за поједине делатности.

"Постојала је увек могућност индивидуалних онлајн часова од куће. То је с једне стране добро јер може да се одржи посао. С друге стране постоје људи који не воле да раде онлајн и у том периоду се смањио број часова, али ту су ми помогла средства која сам добила од Националне службе за запошљавање, јер сам могла да их користим за плаћање кирије, за плаћање пореза и доприноса", наводи Ана Руднички, власник школе страних језика "Либертас".

Светлана Поповић, власница радионице за израду торти и колача "Цецино слатко ћоше", наводи да током пандемије није могла да се придржава бизнис плана.

"Квалитет је кључ нашег успеха јер су посластице ручно рађене по рецепту наших бака, мајки, тетки... То су, наравно, муштерије препознале и ми смо период лоше епидемијске ситуације превазишли тако што смо укључили производе у расхладну витрину и радили по принципу 'за понети'", објашњава Поповићева.

У последњих 15 месеци новоосновано је 11.450 привредних друштава, а угашено 8.600 старих. У истом периоду основано је 38.400, а затворено 26.600 предузетничких радњи.

"Можемо да кажемо да је претходна година, иако изазовна, била успешна за нашу привреду. Ми смо констатовали и кроз билтене да је наша привреда повећала и профитабилност и број запослених и финансијске капацитете", наводи Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре.

Многи предузетници су у тренутку избијања пандемија пријавили прекид обављања делатности, што је аутоматски значило да престају све њихове обавезе према држави. По укидању ванредног стања део њих наставио је да ради.

До сада се за 3.000 динара пријавило око 1,39 милиона грађана Србије.

Незапослени, којима је држава у склопу трећег пакета помоћи за грађане и привреду уплатила по 60 евра у динарској противвредности, новац могу подићи у некој од експозитура Банке Поштанска штедионица, као и на шалтерима Поште Србије.