Вучић је на састанку београдских напредњака у спортском центру "Шумице, рекао да ће то можда донети глас мање, али је важно да се покаже заједништво и колико су сви спремни да се боре за Србију. 

"Заборавите разлике и ко ће да има одборника више или мање, прекините са расправама и покушајте да се уједините у један заједнички фронт за победу у Београду и у Србији", поручио је Вучић. 

Он је истакао да ће бити све лошија ситуација свуда, а нама је потребно да штитимо и бранимо земљу и чувамо КИМ и српски народ, а да земља напредује. 

"То нису лаки задаци, зато треба да радимо више него икада, и ићи ћемо у формриање покрета да окупимо и оне који нису део странке", поручио је Вучић.

Рекао је како опозиција зна да претходни избори нису покрадени, јер се код њих не види еуфорија што су добили нове изборе.

Како је рекао, СНС се у кампањи борила својим пројектима, новим научно-технолошким парковима, Био4 кампусу, већим платама и пензијама.

Вучић је рекао да су целе прошле године трпели притиске због неразумне политике режима Аљбина Куртија, а да се опозиција правила да то не види, и да је опозиција, за све то време, у Београду и Србији рачунала да је тренутак да то искористе за додатни притисак на своју земљу, за додатни напад на своју земљу.

Брнабић: Циљ опозиције да Вучић не учествује на изборима

Потпредседница СНС-а и повереница за Београд Ана Брнабић рекла је да је у предстојећој кампањи циљ опозиције да се име председника Србије Александра Вучића не нађе на листи СНС, пошто онда, како је рекла, не могу да победе. 

''Њима је циљ да у овој кампањи избаце Александра Вучића из трке, да не сме да позајми своје име и свој лик листи којој жели, јер су потписали капитулацију док год листа носи његово име, они не могу да победе. Е, то неће моћи. Једноставно - неће моћи'', рекла је Брнабићева.

Додала је да је једини начин за опозицију да дође на власт да ''странци дођу, лупе шаком о сто и доведу их на власт''.

Председник СНС-а Милош Вучевић рекао је да је победа на изборима 17. децембра била чиста и убедљива и поручио да ће на предстојећим изборима у Београду гласати грађани Србије и да неће "странци одлучивати ко ће бити градоначелник, ни министри". 

"Неће странци одлучивати ни ко може да гласа а ко не, јер је то записано у Уставу наше Србије", рекао је Вучевић у обраћању.

Нагласио је да ће вечерас питати председника Србије Александра Вучића да са СНС иде на изборе.

Шапић: Нови београдски избори превазилазе локалне теме

Председник Привременог органа града Београда Александар Шапић рекао је да су предстојећи нови београдски избори најважнији од увођења вишестраначја, што се локала тиче, јер, како је рекао, превазилазе локалне теме и биће вредносни избори којима ће се бранити и држава.

"Ово су први избори који се понављају на овај начин. Ови избори се не тичу комуналних питања, ово ће бити вредносни избори, где ће се бирати између два погледа на државу, народ, српску нацију, економију", рекао је Шапић.

Он је рекао да је тренутак у свету веома специфичан.

"Уколико будемо дозволили да изгубимо Београд, питање је шта ће сутра бити са Србијом. Ми, са друге стране, имамо људе који уопште немају дилему како би решили проблеме које нас тиште деценијама, од Косова, преко наше браће у Републици Српској", напоменуо је Шапић.

Састанку су присуствовали и потпредседници странке Владимир Орлић, Синиша Мали, као и други страначки функционери међу којима Никола Селаковић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић, Петар Петковић, Томислав Момировић, Александар Мартиновић, Арно Гујон...

На јучерашњој седници Председништва СНС-а донета је одлука да се иде на нове београдске изборе, а Шапић је најавио да напредњаци већ од данас крећу у кампању. 

Угледни математичар био је посланик и у одлазећем сазиву.

Захваљујући броју научних радова у најпрестижнијим часописима и високој цитираности, професор Стојан Раденовић сврстан је међу 100 најутицајнијих у области математике.

Каже да сада мора да "набуба" и научи неке нове ствари, али и да има малу трему.

"Ићи ће по својој процедури, протоколарно, нисам ја ту уопште значајан нити заслужан, заслужни су моји родитељи који су мало пожурили", каже проф. Раденовић са листе "Александар Вучић – Србија не сме да стане", алудирајући на то да је тек неколико месеци старији од др Наде Мацуре која ће бити посланица у овом сазиву.

Председавајућем у раду помаже по један, најмлађи, посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

Најмлађи посланик у новом сазиву са листе "Србија против насиља" долази из странке Ново лице Србије.

Настасја Баковић каже да је она пре свега "представник младих, некомпромитованих људи који се боре за своје вршњаке".

"Верујем да ниједна држава не може да функционише уколико нема стручни кадар, који ће радити и својим радом допринети бољем стању у држави", рекла је Настасја Баковић.

Десет листа у парламенту

У нови скупштински сазив улази десет парламентарних листа од којих је пет мањинских.

Листа "Александар Вучић Србија не сме да стане" имаће 129 посланика, Србија против насиља 65, коалиција СПС – Јединствена Србија 18, по 13 посланика имаће коалиције НАДА и МИ – Глас из народа.

Савез војвођанских Мађара имаће шест посланика, по два СДА Санџака и коалиција Странка правде и помирења и Демократски савез војвођанских Хрвата, а по једног посланика имаће албанска Партија за демократско деловање и Руска странка.

После полагања заклетве и потврђивања најмање две трећине од 250 посланичких мандата биће конституисан и 14 сазив Скупштине Србије од обнављања вишестраначја. Конституисањем скупштине почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове владе.

Након верификовања мандата следи избор председника Скупштине Србије.

Већину у градском парламенту чине 19 одборника Санџацке демократске партије и пет из коалиције Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке.

Опозицију ће чинити 12 одборника Странке правде и помирења, 10 Странке демократске акције Санџака и један Грађанског покрета Санџака.

Досадашње заседање обележиле су оптужбе да су "избори покрадени". Након верификације мандата седницу су напустили одобрници СПП и СДА.

Алексић: Наши посланици биће у парламенту

У четвртак су за истим столом, више сати, седели партнери коалиције Србија против насиља. Изостао је одговор о наступу на конститутивној седници. Два дана пред улазак у скупштину, један од лидера Мирослав Алексић, за РТС, нешто је прецизнији.

"Наравно да ћемо чинити све што је до нас, пре свега зато што је то наша обавеза према више од 900.000 грађана Србије који су нама дали подршку и борићемо се и у институцијама и на међународном плану и на улици. Наши посланици ће бити у парламенту и ми ћемо у парламенту сходно тактикама које смо договарали на нивоу коалиције 'Србије против насиља' и поступати. Било би најпаметније да се не појаве они који су покрали мандате – а то је власт", поручује Алексић.

Алексић се нада да ће сви партнери у коалицији "Србија против насиља", поштовати договоре и одлуке.

За ДС конститутивна седница тактичко питање, за Нови ДСС процедурална ствар

У међувремену, главни одбор ДС-а саопштава да конститутивна седница није стратешко него тактичко питање, бојкот не значи да ће та партија бојкотовати рад парламента.

Нови ДСС конститутивној седници не придаје много значаја. За њих је она процедурална ствар. Ништа епохално и не очекују да се деси у уторак, али виде логику да опозиција покаже незадовољство начином на који су спроведени избори. Како?

"Како ће тачно изгледати ја не могу да вам кажем сада. Има неколико идеја, има неколико сценарија. Ја разумем и ја сам део тога, поновљам, потпуно несхватљиво и било би нелогично да опозиција не покаже и не искаже незадовољство начином на који смо дошли до тих резултата, атмосфером у друштву, медијском сликом и што се нас тиче предајом Косова и Метохије", рекао је Милош Јовановић из ове странке. 

"Ми - глас из народа": Подржаћемо добре предлоге

Највеће изненађење децебраских избора – покрет "Ми - глас из народа" и два дана пред улазак у Скупштину заступа став – подржаће добре предлоге, било да долазе од власти или опозиције. Каква ће атмосфера бити, каже, од њих неће зависти. Нуде и новине.

"Код нас се из неког разлога сматра да када човек уважава саговорника, да је то израз његове слабости. Не. Мислим да морамо да уведемо ту једну врсту одмерености у употреби речи када говоримо и са онима са којима се не слажемо. И трећа ствар која ће бити доста занимљива људима – ми нећемо одговарати на нападе ако буду на личност неког од нас зато што нас то увлачи у једну спиралу, где ви у ствари причате о стварима које уопште не интересују оне који су вас бирали", наводи Бранко Павловић са листе "Ми - Глас из народа".

За СПС сарадња с СНС-ом неупитна

За социјалисте, ни током кампање, али ни у постизборном договору, сарадња са колиционим партнером је неупитна.

"Пре свега зато што мислим да су пред нама озбиљни изазови, који се тичу грађана Србије и Србије као такве. И морамо се понашати као одговорни људи, јер коначно чини ми се да смо на тој платформи добили поверење грађана, неко мање, неко више свакако. Али то ствара обавезу да наставимо сарадњу и наставимо да Србију водимо у том смеру који је зацртан много године пре", поручила је Снежана Пауновић из СПС-а.

Орлић: Најважније да испунимо задатак који су нам поверили грађани

Иако доскорашњи председник Скупштине Владимир Орлић (СНС) не открива да ли ће и наредне четири године председавати највишем законодавном телу, има очекивања од новог сазива. За почетак - да ће сви посланици верификовати мандате.

"Што се тиче плана за будућност, оно што је за Србију најважније јесте да онај задатак који су грађани дали на изборима и Народној скупштини, али и Влади коју ће скупштина да изабере у новом сазиву испунимо до краја. То је задатак за даљи развој и јачање државе као слободне, суверене и независне, оне која води рачуна о само својим интересима и која ће закључно са 2027. годином да има значајно веће плате, пензије, изграђену инфраструктуру, ауто-путеве, путеве, нове болнице и да као центар света угости све остале на Експоу у 2027", рекао је Орлић.

У 14. сазиву парламента највише је правника и економиста. Међу посланицима и политиколози, лекари, спортисти, оперски певачи, виолинисти, глумци.

Ни у овом сазиву није постигнут циљ да 40 одсто места у парламенту заузму жене, у односну на претходни – три мање.

Лутовац је саопштио да би присуство опозиције у парламенту умногоме ослабило захтеве према грађанима, ЕУ и институцијама, и обесмислило борбу на та три фронта.

Ако се не иде на конститутивну седницу Скупштине Београда, онда не би требало ни на седницу републичког парламента, оцењује Лутовац.

Лутовац је напоменуо да неучествовање на конститутивној седници не значи бојкот парламента.

Бојан Клачар из Цесида указује да се у страначком животу после избора искорачило, иако не изашло, из једне јако велике фрагментираности.

Закорачило се, објашњава, у нешто што се у науци може звати неком врстом "двоипопартијског система", где две коалиције или странке воде кључну реч, Српска напредна странка и Србија против насиља.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић не би рекао да се нешто нарочито променио однос снага у односу на претходни период.

Оцењује да ће најјача опозициона групација бити "Србија против насиља", да је десница у том погледу у другом плану, док Српска напредна странка може да формира комфорну и функционалну већину.

Указује да је "Србија против насиља" један конгломерат партија, и да би били јачи када би функционисали као хомогена организација.

"Мени се чини да ће ту доћи до такозване оставинске постизборне расправе и да ће странке ићи ка томе да формирају своје самосталне посланичке клубове", сматра Дејан Вук Станковић.

Клачар: Треба да уследи одговор Владе на озбиљне оптужбе опозиције

Што се тиче опозиционих протеста и захтева за поништавање избора, Клачар сматра да у оваквом контексту треба да уследи превасходно одговор Владе Србије, да се одговори на озбиљне оптужбе опозиције.

Клачар истиче и да нема другог пута осим дијалога.

"Тај одговор треба да буде врло садржајан и кредибилан, а након тога колико год било тешко у овом моменту и колико год тај дијалог био лимитиран, чини ми се да другог пута нема. Влада Републике Србије на другој страни мора да сарађује са Одиром и Оебсом, али и некаква врста дијалога и власти и опозиције је неопходна, колико год да у том моменту личи да је немогуће", сматра Клачар.

Клачар објашњава да је изборни процес у Србији доминантно направљен тако да зависи од политичких странака.

"Наша читава изборна администрација, од врха, од Републичке изборне комисије до бирачких одбора, базирана је на страначком паритету. То не значи да нема професионалаца, али су изабрани на предлог странака. Такав систем у некој врсти баланса може да држи само базично поверење. То поверење мора да се врати, оно мора да се врати дијалогом", оцењује Клачар.

Вукадиновић: Институције нису радиле свој посао

Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли је истакао да добар део учесника избора оспорава резултате, и да о томе није било довољно речи у јавности.

"Да се не правимо да је све у реду, као да институције раде свој посао. Па не, нису радиле свој посао", сматра Вукадиновић и оцењује да су поједине листе биле апсолутно асиметрично заступљене у медијима, на телевизијама са националном фреквенцијом.

"Друга ствар је оспоравање, оно што се видело, што је постало евидентно, да сте имали десетак листа, најмање десетак листа које су учествовале на изборима практично без потписа, односно са поклоњеним потписима које им је обезбедио неко други, само да би се нарушила равнотежа или стекла доминација власти у изборним комисијама", каже Вукадиновић.

Трећа ствар, додаје Вукадиновић, јесте да тема "фантомских бирача" није мали инцидент, већ нешто што задире у саму регуларност и кредибилност изборног процеса.

"Поверење је изгубљено и неопходни су крупни резови да би се евентуално повратило", сматра Вукадиновић.

Вулетић: Да ли се на овим изборима догађало нешто што већ није од 2000.

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић сматра да размере оног што опозиција тврди да се догодило нису такве да би могло да се утиче на резултате.

"Прво је питање, да ли се на овим изборима догађало нешто што већ није раније на изборима који се фактички од 2000. године до данас овде спроводе. И друго питање, да ли су размере тога што се догодило, а опет кажем с обзиром на оно што сам имао прилике да читам у тим извештајима очигледно да је било неких ствари које траже разјашњење, које траже тумачење, јер су тумачења различита, да ли је то суштински могло да утиче на резултате избора, па чак и на резултате избора у Београду. И на основу онога што сам имао прилике да видим, да читам у тим извештајима, мој одговор на оба питања је негативан", истиче Вулетић.

Каже да такозвана миграција бирача није нешто што је новост и да је била присутна и у свим ранијим изборима, да их свако користио на свој начин.

"Питање с тим у вези је да ли је то нешто што је у складу са законом или не. И то је оно на што би требало, вероватно, да одговор суд", каже Вулетић.

Станковић: Дијалог је нуђен, опозиција га није желела

Станковић каже да не зна зашто би било неког специјалног дијалога.

"Када је требало да буде дијалог, а то је нуђено од стране председника Републике, у другој или трећој недељи протеста прошле године, опозиционе странке нису хтеле да иду на тај дијалог и тиме су ставили тачку на причу о изборним условима. Када су одлучили да траже изборе и прихвате изборе, ту су прихватили услове и било би у складу с политичким фер плејом да прихвате и исходе резултата“, каже Станковић, али напомиње да би изборни услови могли да буду бољи.

Што се тиче медија, сматра да неравнотежа у присуству странака постоји зато што један део странака бојкотује неке медијске куће.

Различита очекивања од избора у Београду

Што се тиче избора у Београду, Станковић и Клачар су оценили да је већа шанса да буде формирана већина него да дође до понављања избора, док Вулетић и Вукадиновић сматрају да је вероватније да ће београдски избори бити поновљени.

Станковић, ипак, истиче да је "лопта у дворишту листе доктора Несторовића"

Што се тиче актера, оцењује да имају различите шансе уколико се понови гласање. "Ако се понови београдско гласање, очекујте да ће напредњаци имати ветар у леђа, зато што ови нису успели да им оборе резултате у Београду и да им оборе легитимитет процеса. Несторовић се излаже ризику да не добије и ово што је добио, јер он је био ван радара главних такмаца на изборима", сматра Станковић.

Вукадиновић не очекује да буде формирана градска власт.

"Али не због одлуке ове листе о којој говоримо, већ можда због ствари што ће господин Вучић, делом због овог спољног притиска, а делом из овога о чему је Дејан говорио и што није без основа да може да се нада добром или поправку резултата на поновљеним изборима, с овим ветром у леђа", објаснио је Вукадиновић.

Клачар је рекао да је више разлога који иду у прилог тези да може доћи до формирања већине у граду.

"Подсетићу на једну важну ствар из закона, из процедура која може да утиче на ту одлуку, а то значи да је за разлику од Народне скупштине, за конституисање Скупштине града, неопходно да се изабере председник Скупштине града", рекао је Клачар.

Објаснио је да то значи да се за избор председника Скупштине града мора имати одређена већина, ако се уопште жели да се Скупштина града конституише 19. фебруара, како је то најавила Српска напредна странка. "То сугерише да постоје бар неке индиције да та већина постоји", истакао је Клачар.

Додао је притисци изнутра, преко протеста, нису велики и да је то по његовом мишљењу додатни разлог због ког верује да се Српска напредна странка може одлучити да формира већину у граду.

Сматра и да нису велики притисци споља, да они јесу велики у институцији Европског парламента и код појединих европарламентараца, што не треба ни на који начин потценити, али да је чињеница да нема притисака са оних адреса које су суштински најутицајније, а то значи шефови држава, председници влада и извршна тела у најутицајним, пре свега западним партнерима.

"Кључно питање заправо овде јесте да ли се може доћи до већине, ја бих рекао да СНС не одговара тесна већина од 56 одборника, имајући у виду важност Београда у контексту пројекта Експо 27", рекао је Клачар.

Вулетић сматра да је ипак већа могућност да се понове београдски избори, али да, како је рекао, то није добро за Србију и Београд.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика чиме почиње и нови сазив Скупштине Србије.

На дневном реду су и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова радних тела, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Републичка изборна комисија (РИК) усвојила је раније данас извештај о спроведеним изборима за народне посланике Скупштине Србије, чиме је омогућено да се закаже конститутивна седница републичког парламента.

РИК је 12. јануара прогласила изборне резултате, а 22. јануара донела решење о додели мандата народним посланицима новог сазива. Од укупно 250 мандата, листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане" освојила је 129 мандата, "Србија против насиља" 65, "Ивица Дачић - премијер Србије" 18, "Нада за Србију" 13, "Ми - глас из народа" 13, СВМ 6, "Уједињени за правду - Усаме Зукорлић, Томислав Жигманов" 2 мандата, "СДА Санџака - Сулејман Угљанин - Политичка борба Албанаца се наставља - Шаип Камбери" 1, "Руска странка - Слободан Николић" 1 мандат.

Према Уставу и закону о избору народних посланик, парламент треба да се конституише у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.

Председава најстарији посланик

Народна скупштина на првој седници, коју сазива председник парламента из претходног сазива, а којој председава најстарији посланик, потврђује посланичке мандате. Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

Народни посланик стиче права и дужности у Народној скупштини од тренутка потврђивања мандата, а на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа о спроведеним изборима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.

Избор председника Парламента

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика. Народни посланик учествује у предлагању само једног кандидата за председника Народне скупштине, а председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника парламента.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, након чега председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена.    

Пре него што ће се бирати председник парламента, доноси се одлука да ли ће се гласати тајно или јавно. Уколико Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком. За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.

Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља. Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

Уколико ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, поступак избора се понавља. Када је реч о формирању Владе Србије, рок за то је 90 дана од дана конституисања Скупштине, а кандидата за председника владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

Избор владе

Када кандидат за председника владе представи свој програм и предложи састав  на седници Народне скупштине, о кандидату за председника владе, изнетом програму и кандидатима за чланове владе отвара се претрес.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује дан за гласање о програму владе и избору председника и чланова владе.  Гласање је тајно, с тим да Народна скупштина може да одлучи и да се гласа јавно, тачније прозивком.

Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика. Уколико Народна скупштина у року од 90 дана не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној престао мандат, председник Републике је у обавези да распусти Народну скупштину.

Навео је да је Републичкој изборној комисији поднето 20 изборних листа од којих је она прогласила 18.

"На проглашеним листама било је 2.817 кандидата за народне посланике, међу којима је било 1.611 мушкараца и 1.206 жена", рекао је Димитријевић.

Према његовим речима на дан 15. децембра у Србији је било 6.500.666 бирача а избори су одржани на 8.273 бирачка места. Истакао је да је Републичка изборна комисија усвојила велики број одлука и решења у вези са изборима, међу којима је и решење од 22. јанаура о додели мандата народних посланика.

Данас усвојени извештај о изборима биће упућен Скупштини Србије.

Зато је, сматрају, више него логично да се са постизборним радњама, међу којима је и конституисање новог скупштинског сазива, крене тек када се чује и њихов званичан став, односно када Европски парламент усвоји резолуцију о одржаним изборима.

"Заказивањем прве скупштинске седнице пре 8. фебруара би владајући режим показао да се плаши оцене европарламентараца, јер су његови челници свесни великог броја малверзација које су спровели и тиме променили изборну вољу грађана Србије", саопштила је "Србија против насиља".

Коалиција додаје да ће одржавање прве седнице и након изјашњавања Европског парламента бити у складу са законским роковима за конституисање Скупштине.

„Ми смо део правне битке привели крају и сада остаје борба, вероватно пред међународним институцијама“, изјавио је пред Уставним судом правник Владица Илић, додавши да остаје и политички део борбе, о чему он не може да говори.

Ваше присуство овде, као и моје, говори да грађани треба да истрају до краја и да тражимо да ко год сутра буде власт зна да не може без отпора да прођу покушаји да се избори покраду, навео је Илић.

Професорка уставног права Јелена Јеринић рекла је да је од почетка изборног процеса поднето скоро 20 поднесака Уставном суду.

„То су учинили народни посланици, грађани, коалиције и политичке странке, то су предлози за оцену уставности, уставне жалбе и захтеви за поништавање избора. Шта је учинио Уставни суд? Ни о једном од тих поднесака се Уставни суд није огласио“, рекла је Јелена Јеринић.

Након обраћања испред Уставног суда, учесници протеста отишли су до зграде Радио-телевизије Србије са захтевом да РТС извештава о, како наводе, „доказаној изборној крађи и прекрајању народне воље“.

Функционер Демократске странке Срђан Миливојевић је, позивајући грађане у шетњу до РТС-а, рекао да слике протеста нема на јавном сервису, који сви плаћају.

Претходни протест коалиција „Србија против насиља“ је организовала 16. јануара испред седишта РИК-а.

Једна могућа опција је да се договоре СНС, СПС и "Ми, глас из народа", и да формирају владајућу већину која би имала 60 одборника. За већину је потребно 56.

Математички могућа опција је и да се одборници "Србије против насиља", коалиције НАДА и "Ми, глас из народа" договоре и формирају већину од 56 одборника.

То је мање могуће, јер је доктор Бранимир Несторовић више пута децидирано поновио да не жели да формира коалицију са "Србијом против насиља".

Слађана Коматина из Цесида рекла је у Београдској хроници да постоје још две могућности.

Једна је формирање мањинске власти у Београду, коју би чиниле Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије уз подршку покрета "Ми глас из народа".

Друга и извеснија опција је, додаје Коматина, прелазак одборника у другу политичку опцију, тако да би СНС и СПС могли да формирају власт.

"Оно што може бити негде извеснија опција, и то је нешто о чему смо сведочили у претходним годинама, имајући у виду да Социјалистичкој партији Србије и Српској напредној странци фале само два мандата за формирање власти у Београду, а ми смо видели да су раније одређени одборници који су у београдску скупштину улазили са једне политичке опције, прелазили у неку другу политичку опцију, то је свакако могућност и после ових избора", објашњава Коматина.

О новим изборимa: Највеће питање је разлог због којег би до њих дошло

Једна од опција је и да не дође до политичког договора о формирању већине, што Београд води у нове градске изборе.

Коматина каже да је о томе врло тешко дати оцену у овом моменту и подсећа на став представника покрета "Ми – глас из народа" да су они најближи управо новим изборима у Београду.

"То би за њих можда било најбоље решење имајући у виду да би они у ове изборе ушли као парламентарна странка, али опет кажем, с обзиром на чињеницу да недостају само два одборника у Београду, свакако не треба одбацити могућност да ће београдска власт у наредном периоду бити формирана", каже Коматина.

Када је реч о томе коме би највише одговарали нови избори, Коматина истиче да је највеће питање разлог због којег би до њих дошло.

"Уколико би до избора дошло због одређеног притиска који постоје од стране јавности и протеста који се дешавају или међународног притиска, свакако да би опозиција била у значајно бољем положају. Уколико би до избора поново дошло због одлуке Српске напредне странке или чињенице да се скупштинска већина не може формирати, претпостављам да великих разлика у резултатима избора не би било", објашњава Коматина.

Да ли ће жалба опозиције Уставном суду утицати на процес

Опозиција оспорава резултате избора и поднела је жалбу Уставном суду.

Коматина напомиње да процес формирања власти у Београду ни на који начин неће бити заустављен чекањем одлуке Уставног суда.

"Овај процес ће се наставити невезано за одлуку Уставног суда, до њеног доношења. Уставни суд као такав може у потпуности поништити ове изборе или вратити ове изборе у одређени момент дешавања, на пример предаје изборних листа", наводи Коматина.

Такође, додаје да је важно да Уставни суд нема некакво временско ограничење или некакав рок за доношење своје одлуке, мада се очекује, имајући у виду хитност ситуације, да ће одлука бити донета брже него генерално.

Рокови другачији него на републичким изборима, када би могао бити изабран градоначелник

Што се тиче рокова за формирање градске власти, Коматина напомиње да су они нешто другачији у односу на републичке изборе.

"Очекује се да ће председник београдске скупштине из претходног сазива у наредних 10 дана заказати конститутивну седницу београдске скупштине. Ова конститутивна седница мора да се одржи у року од 30 дана од момента објављивања решења о расподели мандата за одборнике", наводи Коматина.

За разлику од републичке скупштине, која се сматра конституисаном у моменту верификације две трећине мандата, код градске власти, објашњава Коматина, скупштина је верификована у моменту када се изаберу председник и секретар Скупштине, што јасно указује да мора да се говори о одређеној скупштинској већини.

"Закон о локалној самоуправи даје рок од два месеца од резултата избора за конституисање локалних парламената, тако да имајући то у виду, негде до почетка марта можемо говорити о року за конституисање београдске скупштине. Након тога постоји рок од још месец дана да се изабере градоначелник Београда, што нам даје рок до почетка априла", закључује Коматина.

Градска изборна комисија Београда је усвојила Решење о додели одборничких мандата кандидатима за одборнике са изборних листа које су освојиле одборничке мандате.

Дуња Симоновић Братић, посланица у Скупштини Србије је одржавање дебате критиковала, јер још увек није објављен извештај посматрачке мисије ОДРИХ-а.

Симоновић Братић: Не могу да чекају ОДИХР због Приштине

Симоновић Братић је, током дебате у Стразбуру, рекла да посматрачи ПС СЕ не могу да чекају на извештај ОДИХР-а, јер им се жури пошто имају рокове за своју агенду за "лажну државу Косово".

"О наводним нерегуларностима на изборима у Србији говоре исти они који су јаки заговорници независности такозваног Косова и његовог чланства у Савету Европе", нагласила је Симоновић Братић.

Симоновић Братић је указала је на кршење људских права на КиМ и поручила да "ако постоји место у Европи где су људска права умрла и дубоко закопана, то је територија лажне државе Косово".

Скоро 6.000 посматрача учествовало је на изборима у Србији, али не и на Косову и Метохији, где режим у Приштини није дозволио организовање избора због чега су Срби морали да гласају у другим градовима, истакла је Симоновић Братић.

"То није био проблем, и изгледа да нико није заокупљен том чињеницом", навела је Симоновић Братић.

Оценила је да је одржавање овакве дебате само пример скретања пажње са теме наоружавања Приштине америчким пројектилима, одлуке о укидању платног промета, присвајању православних цркава и хапшења људи под лажним оптужбама.

"Када ће почети да поштују српска права?", упитала је Симоновић Братић поручујући да очекује од колега у Савету Европе да питају Гљаука Коњуфцу о одржавању избора на КиМ, о кршењу међународног права, Повеље УН, Резолуције УН 1244 и Бриселских споразума председника скупштине привремених приштинских институција, јер ће Коњуфцу угостити без претходно успостављеног дневног реда политичког одбора.

Симоновић Братић каже да су посматрачке мисије ОЕБС-а, Европског парламента и Парламентарне скупштине Савета Европе имале мандат за посматрање избора на републичком, али не и локалном нивоу.

Они који су покренули ову дебату немају мандат за своје тврдње и нису се ни жалили на записнике посматрача са бирачких места које су потписали, истиче посланица.

"Дали су свој потпис. Након неколико сати, када су схватили да за њихове другове из опозиције у Београду нема победе, почели су да се жале", навела је Симоновић Братић.

Говори се о наводним нерегуларностима током избора у Србији, пре објављивања коначног извештаја ОДИХР-а, констатовала је посланица.

"Где је извештај? Још није завршен. Посматрачи из ПС СЕ су само мали део мисије међународног посматрача. Али не можете да чекате. Зашто? Зато што имате рокове за своју агенду за лажну државу Косово. Зато се толико журите", закључила је Симоновић Братић.

Пантић Пиља: Најригорозније посматрани избори, мисија позитивно оценила процес

Избори у Србији организовани су на захтев опозиционих партија, а реч је о најригорозније посматраним изборима у Србији, које је пратило 5.587 посматрача, навела је посланица из Србије Биљана Пантић Пиља.

Пантић Пиља наглашава да је међународна посматрачка мисија позитивно оценила процес гласања на 93 одсто од 1.220 посматраних бирачких места, а да су негативне оцене првенствено приписане пренасељености и неадекватним мерама да се обезбеди тајност гласања.

"Ова бројка представља мали део укупног броја бирачких места, што указује да ове озбиљне неправилности нису биле распрострањене", навела је Пантић Пиља.

"Шенах је посматрао изборе на два бирачка места – у Сремској Митровици и општини Врачар, и у записницима са оба места, које је потписао, нису документоване никакве неправилности или примедбе. Касније је дао изјаве за медије које се косе са потписаним запписницима", истакла је Пантић Пиља.

Посланица из БиХ, Сњежана Новаковић Бурсаћ одбацила је као нетачне наводе из извештаја који се односе на манипулацију гласањем, укључујући довођењем бирача, посебно из Републике Српске.

Новаковић Бурсаћ је истакла да је учешће грађана који живе у иностранству широко прихваћена пракса у многим европским земљама и на Балкану, осим, како је оценила, у Србији.

Навела је да су након избора организовани протести са циљем да се поништи изборни процес у Београду, али је поручила да "било чије преференције не би требало да буду основ за ширење лажи, па чак и мржње према грађанима који имају двојно држављанство и право гласа у складу са изборним законодавством".

Посланик ПС СЕ из Мађарске, Жолт Немет је сагласан да је било нерегуларности, али је да је реч о такозваним нормалним нерегуларностима и истакао да је важно пренети поруку да се избори сматрају легитимним.

Немет је изразио наду да ће престати преиспитивање избора у Србији само зато што су победници избора са супротне политичке стране.

Србија да "уради то боље"

Са друге стране, посланик социјалиста Франк Швабе рекао је да децембарски избори у Србији нису онакви какве би желели да виде и затражио од Србије да "то уради боље".

Посланик испред Европске народне партије, Анастатиос Хаџивасилију тврдио је да постоји консензус да су избори, иако су техничко добро изведени и иако је постојао плурализам партија, обележени неправилностима које су делимично засениле политички процес.

Хаџивасилију снажно верује у европску будућност Србије, те позвао српске власти да покажу снажну политичку вољу за реформама и услађивањем са европским демократским стандардима што је пре могуће.

Представник групе либерала и демократа (АЛДЕ), Јулијан Булаји оценио је да је ситуација у Србији веома опасна и навео да је та група позвала представнике опозиције у Србији на размену мишљења.

На почетку дебате, посланик Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ) Штефан Шенах представио је свој извештај о посматрању ванредниих парламентарних избора у Србији, у којем се наводи да су избори технички добро спроведени и да су понудили бирачима избор између политичких алтернатива, као и да су слобода изражавања и окупљања генерално поштоване.

У извештају се тврди да су изборе карактерисали неправедни услови и да су их обележиле процедуралне неправилности и честе оптужбе о организовању и превозу бирача како би подржали владајућу странку на локалним изборима, као и да је доминирало одлучно учешће председника, чиме су, даље се тврди, заједно са системским предностима владајуће странке, створени неправедни услови.

Комисија је усвојила и Извештај о спроведеним изборима за одборнике Скупштине града Београда, као и записник са 30. седнице Градске изборне комисије.

У Укупном извештају о резултатима избора за одборнике Скупштине града Београда наведено је да је листа "Александар Вучић - Београд не сме да стане" добила је 49 мандата, листа "Србија против насиља - Добрица Веселиновић - проф. др Владимир Обрадовић" 43 мандата, а изборна листа "Др Милош Јовановић - Нада за Београд" добила је седам мандата.

Изборна листа "Ми-глас из народа, Александар Јерковић” добила је шест мандата, изборна листа "Ивица Дачић – премијер Србије, Тома Фила - градоначелник Београда" је добила пет мандата.

Листа "Ивица Дачић - премијер Србије" има 18 мандата, листа коалиције НАДА 13, "Ми глас из народа" 13, Савез војвођанских Мађара шест, листа "Усаме Зукорлић - Уједињени за правду" два, "СДА Санџака - др Сулејман Угљанин" два, листа "Политичка борба Албанаца се наставља - Шаип Камбери" један и Руска странка један.

РИК решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје уверења о избору за народног посланика.

Председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић подсетио је да је РИК на седници одржаној 12. јануара, у складу са Законом о избору народних посланика, усвојиo укупан извештај о резултатима избора за народне посланике.

“Овај извештај је објављен у Службеном гласнику Републике Србије 12. јануара ове године, такође и на веб страници Републичке изборне комисије истог дана, чиме су се стекли услови да комисија додели мандате народним посланицима кандидатима са изборне листе који су освојили посланичке мандате”, рекао је Димитријевић.

Димитријевић је, одговарајући члану РИК-а Танасију Маринковићу који је тражио да се прекине поступак због жалбе листе “Србија против насиља, рекао да је јуче РИК добио пресуду Управног суда којом се жалба те коалиције, а која је поднета против укупног извештаја и резултата избора за народне посланике, одбија по свим разлозима који су наведени у жалби.

Конституисање Скупштине до 12. фебруара

Народна скупштина на првој седници, коју сазива председник парламента из претходног сазива, а којом председава најстарији посланик, потврђује посланичке мандате.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика чиме почиње и нови сазив Скупштине Србије.

Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

На првој седници Скупштине после потврђивања мандата предвиђен је и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара Народне скупштине, избор чланова радних тела парламента, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Народни посланик стиче права и дужности у Народној скупштини од тренутка потврђивања мандата, а на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа о спроведеним изборима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.

Избор председника Народне скупштине

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика.

Народни посланик учествује у предлагању само једног кандидата за председника Народне скупштине, а председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника парламента.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, након чега председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена.

Пре него што ће се бирати председник парламента, доноси се одлука да ли ће се гласати тајно или јавно.

Уколико Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком.

За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика. Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова. Уколико ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, поступак избора се понавља.

Рок за избор Владе 90 дана од конституисања Скупштине

Kада је реч о формирању Владе Србије, рок за то је 90 дана од дана конституисања Скупштине, а кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

Kада кандидат за председника владе представи свој програм и предложи састав  на седници Народне скупштине, о кандидату за председника Владе, изнетом програму и кандидатима за чланове Владе отвара се претрес.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује дан за гласање о програму владе и избору председника и чланова Владе.

Гласање је тајно, с тим да Народна скупштина може да одлучи и да се гласа јавно, тачније прозивком.

Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Уколико Народна скупштина у року од 90 дана не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној престао мандат, председник Републике је у обавези да распусти Народну скупштину.

Према његовим речима, Виши суд је одбацио приговор бирача Наталије Стојменовић на Укупни извештај о резултатима избора за одборнике Скупштине града Београда, чиме је тај извештај постао правоснажан, односно коначан.

"Што се тиче осталих навода из приговора, за различите недостатке записника, недостатак потписа чланова бирачких одбора, уписаног броја бирача, контролног листа и осталих, те евентуалне неправилности су могле и требале да буду предмет посебног правног средства, као што је захтев за поништавање гласања на бирачком месту", објаснио је Димитријевић.

Нагласио да се РИК руководи искључиво Законом о избору народних посланика и да се не бави наводима који се односе на извршење одређених кривичних дела против изборних права, што је, како је рекао, предмет посебног кривичног поступка пред надлежним државним органима.  

"Сматрам неоснованом тврдњу да РИК мора ценити наводе о злоупотребама државних ресурса, што је предмет Закона о спречавању корупције, за које је надлежна Агенција за спречавање корупције, или наводе о манипулацијама бирачким списком, с обзиром на то да је Законом о јединственом бирачком списку, за уређење бирачког списка одговорно Министарство за државну управу и локалну самоуправу", констатовао је Димитријевић.

Овог пута као подносиоца овог правног средства навели су исправно Коалицију Србија против насиља, подносиоца изборне листе број три, а не Веселиновића и Обрадовића.

Како је навео председник ГИК-а Зоран Лукић, тиме је Коалиција Србија против насиља признала да је решење ГИК-а о неовлашћеном лицу као подносиоцу приговора било исправно и у потпуности засновано на закону.

Лукић је додао да су овог пута направили још већу процесну грешку, у погледу рока за подношење жалбе, па им је Виши суд жалбу одбацио као неблаговремену.

Према подацима објављеним на сајту ПИК-а, листа Александар Вучић – Војводина не сме да стане освојила је апсолутну већину, односно 66 од 120 посланичких мандата.

Коалиција Србија против насиља освојила је 30, а Савез војвођанских Мађара девет мандата.

Социјалистичка партија Србије освојила је седам мандата, као и коалиција Нада. Један мандат освојила је Руска странка.

Цензус нису прешли Српска радикална странка, коалиција Демократски савез Хрвата у Војводини – Уједињени за правду –  Странка правде и помирења, Чедомир Јовановић – Војводина мора другачије, Народна странка, Коалиција Заветници – Двери, коалиција Доста је било – Социјалдемократска странка, коалиција Војовођани – Лига социјалдемократа Војводине - Војвођани. 

Број бирача уписаних у бирачки списак био је 1.669.791, а гласало се на 1.776 бирачких места.

Рок за приговоре

На изборе је изашло 985.829 бирача, а гласало је њих 984.963.

Неважећих листића било је 30.444.

Приговоре на укупан извештај о резултатима избора подносилац проглашене изборне листе и бирач могу поднети у року од 72 сата од објављивања укупног извештаја на веб-презентацији ПИК-а.

И Републичка изборна комисија усвојила је укупан извештај о резултатима избора одржаних 17. децембра према којима у Скупштину Србије улази 10 листа