Према информацијама које је објавио "Радар", према јавним тужиоцима наводно су примењиване мере тајног надзора комуникација, укључујући електронску пошту, као и тајно праћење и снимање.

Из Тужилаштва поручују да информације о прислушкивању јавних тужилаца за организовани криминал представљају директан напад на самосталност јавног тужилаштва, независност у доношењу одлука и владавину права.

У саопштењу се истиче да је на тај начин компромитована законом предвиђена тајност предистражног поступка, као и стратешки и оперативни планови активности у већ покренутим поступцима.

Тужилаштво упозорава да је тиме озбиљно угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.

Одлуком председника Републике Србије КПРС број 163 од 27.09.2026. године, Небојша Ђокић ослобођен је од кривичног гоњења за кривично дело прање новца из члана 245 Кривичног законика, и то у предмету КПо1 број 151/21, који се води пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење за организовани криминал.

Истом одлуком је Дијана Хркаловић ослобођена од кривичног гоњења за кривично дело трговина утицајем из члана 366 Кривичног законика, и то у предмету КПо1 број 214/21, који се води пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење за организовани криминал.

Одлуком председника Републике Србије ослобођен је и Марко Павловић од кривичног гоњења за кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114 став 1 тачка 11 у вези члана 30 Кривичног законика, и то у предмету К број 105/25, који се води пред Вишим судом у Београду.

Истом одлуком ослобођена је и Драгана Живадиновић од кривичног гоњења за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика у стицају са кривичним делом фалсификовање службене исправе из члана 357 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, и то у предмету КПо1 број 234/23, који се води пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење за организовани криминал.

Одлуком председника усвојена је молба за помиловање Милоша Дугалића, поднета 20.08.2026. године, па је исти ослобођен од даљег издржавања казне затвора, на коју је осуђен пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 број 1323/24 од 20.03.2025. године, у поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду.

Како се наводи, све наведене одлуке председника Републике Србије о помиловању ступају на снагу даном њиховог доношења.

"Виши суд у Београду ће у предметима на које се достављене одлуке односе надаље поступати у складу са законом и релевантним подзаконским актима", наводи се у саопштењу Вишег суда у Београду.

Горски Матовић за кривично дело насилничко понашање на спортској припредби или јавном скупу;

Игор Елез за кривично дело примање мита;

Стевица Киш и Александар Коцић за кривично дело насилничко понашање на спортској припредби или јавном скупу;

Огњен Станковић за кривична дела насилничко понашање на спортској припредби или јавном скупу и тешка телесна повреда;

Немања Нарачи за кривична дела насилничко понашање на спортској припредби или јавном скупу, тешка телесна повреда и изазивање опште опасности.

Ања Питулић, Јован Дражић, Дејан Багарић, Доротеја Антић, Бранислав Ђорђевић, Мила Пајић, Давор Стефановић, Срђан Ђурић, Младен Цвијетић, Ладо Јововић, Марија Васић и Лазар Динић за кривично дело припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије у саизвршилаштву у вези са кривичним делом напад на уставно уређење и кривично дело позивање на насилну промену уставног уређења;

Виши суд у Новом Саду доставио је, како је наведено, 6. октобра Врховном суду списе, који су заведени и додељени у рад судији известиоцу. Поред тога, Врховном суду су 16. октобра достављени списи и Апелационог суда у Новом Саду, те су здружени са претходним списима.

"Предмет се налази код судије известиоца и очекује се да након проучавања списа предмета у најскоријем року буде изнет на већање. Врховни суд ће након експедовања одлуке из суда, по поднетим захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљених, благовремено обавестити јавност", наведено је у саопштењу.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је у случају "Надстрешница" подигло оптужницу против 13 особа, међу којима су и бивши министри Горан Весић и Јелена Танасковић, након чега је Виши суд у Новом Саду у односу седам оптужених одбио, а у односу на остале потврдио оптужницу.

Апелациони суд у Новом Саду је затим ово решење преиначио и потврдио оптужницу за свих 13 особа.

Такође, постоје основи сумње да је М.О., у априлу и мају 2025. године, службена возила општине користио за вожње из Малог Зворника у Београд, ради боравка у Пионирском парку тзв. ћациленду, а које радње нису биле везане за службене послове, а да је Б.И. оверио налоге за коришћење службених возила иако у њима нису били попуњени подаци о опису посла и времену поласка и повратка.

На основу одобрења Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће у складу са законом бити приведени и саслушани у Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

По налогу ЈТОК, 31. октобра и 1. новембра, извршени су претреси у просторијама "Алта банке" и стамбеном простору осумњиченог Д. M.

Претресом просторија банке извршен је попис готовог новца у трезору.

Постоје основи сумње да је Д. M. извршио кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, док су остали осумњичени помогли у извршењу кривичног дела.

Сумња се да је осумњичени Д.М. периоду до 31. октобра извршио наведено кривично дело, тако што је прекорачио границе свог овлашћења, у чему су му стварањем услова за извршење кривичног дела помогли осумњичени Г. M и И. П., као лица задужена за непосредно руковање вредностима у трезору "Алта банке" а.д., тако што су му предавали картице за улазак у трезор или су му својим картицама и присуством омогућавали неовлашћене уласке у трезор "Депо".

Том приликом је, како се сумња, Д. M. из истог износио новац и на тај начин прибавио противправну имовинску корист у износу од око 45 милијарди динара.

Осумњиченима је одређена мера задржавања у трајању од 48 сати и они ће бити саслушани у Јавном тужилаштву за организовани криминал.

О свим предузетим мерама и активностима у овом предмету, Јавно тужилаштво за организовани криминал ће благовремено информисати јавност, наводи се у саопштењу.

Од мењачнице у Земуну до банке у стечају

Пре два дана, Извршни одбор Народне банке Србије одузео је дозволу за рад Алта банци, која је у стопостотном власништву Давора Мацуре, који је каријеру почео као власник једне мењачнице у Земуну, у насељу Алтина.

Медији су га годинама описивали као бизнисмена блиског Српској напредној странци, иако нема потврде да је њен члан.

Пошто је НБС покренула поступак стечаја, неправилности у пословању "Алта групе" пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори, док се отвара питање судбине новца депонената и одговорности за пропаст банке.

Алта банка је за седам година од мале наследнице југословенског ЈУБМЕС-а постала институција којој су највећа државна предузећа поверавала новац грађана.

Како се наводи, по налогу установе обављена је обдукција, коју је на патологији извршио специјалиста судске медицине.

Узети су и узорци ткива за патохистолошку анализу, а коначан узрок смрти биће саопштен након завршетка комплетне хистопатолошке и лабораторијске обраде.

Из болнице су најавили да ће руководство формирати посебну комисију за ванредни унутрашњи стручни надзор, чији ће задатак бити да детаљно реконструише пријем и ток збрињавања породиље, као и сам ток порођаја.

У оквиру надзора биће узете изјаве начелнице одељења, дежурних лекара, гинеколога и целокупног медицинског особља које је учествовало у пријему и праћењу породиље и порођају, наводи се у саопштењу.

Општа болница је истакла и да ће о свим чињеницама и предузетим корацима без одлагања обавестити надлежно правосуђе, како би оно предузело мере из своје надлежности.

У саопштењу се наводи да болница изражава најдубље жаљење и саосећање са породицом преминуле бебе.

Руководство установе истиче да је одлучно да предузме све законом предвиђене кораке како би околности овог догађаја биле објективно, непристрасно и транспарентно расветљене.

Уколико комисија или надлежни органи утврде пропусте или нестручно поступање, одговорни ће, како је наведено, бити санкционисани у складу са законом.

Пре два дана, Извршни одбор Народне банке Србије одузео је дозволу за рад Алта банци, која је у стопостотном власништву Давора Мацуре, који је каријеру почео као власник једне мењачнице у Земуну, у насељу Алтина.

Медији су га годинама описивали као бизнисмена блиског Српској напредној странци, иако нема потврде да је њен члан.

Пошто је НБС покренула поступак стечаја, неправилности у пословању "Алта групе" пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори, док се отвара питање судбине новца депонената и одговорности за пропаст банке.

Алта банка је за седам година од мале наследнице југословенског ЈУБМЕС-а постала институција којој су највећа државна предузећа поверавала новац грађана.

"Извукли смо из контејнера то што је бацио, позвали полицију и сада полиција ради увиђај", рекао је Милошевић.

Према његовим речима, у документацији коју су родитељи успели да виде налазили су се школски документи, фактуре са износима од 70.000 до 80.000 динара, спискови ученика са матичним бројевима и биографије особа које су се, како претпостављају, пријављивале за посао у Петој гимназији.

Милошевић је навео да се документација налазила и у гепеку аутомобила, али да родитељи нису могли да виде о чему је реч.

Додао је да родитељи нису желели да детаљније прегледају документацију пре доласка полиције, како не би дошло до контаминације евентуалних доказа, као и да су полицијски службеници фотографисали и прикупили документацију.

Према његовим речима, тужилаштво је наложило да директор буде доведен у полицијску станицу ради испитивања и прегледа целокупне документације.

Милошевић је рекао да се након саслушања очекује одлука о даљим корацима.

Повређеном мушкарцу су у суботичкој болници констатоване лаке телесне повреде.

Полиција је убрзо пронашла и ухапсила осумњиченог, којем је одређено задржавање до 48 сати.

Х. К ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

Девојчица стара месец дана, која је задобила повреду главе, транспортована је у Клинички центар у Београду, док су мајка, отац и дечак стар годину дана, након што су им констатоване лаке телесне повреде, пуштени на кућно лечење.

Како је саопштено из Министарства унутрашњих послова, полиција ће, по налогу Основног јавног тужилаштва у Чачку, поднети кривичну пријаву против Б. Л. (1992) из Земуна због сумње да је извршио кривично дело угрожавање јавног саобраћаја.

Он се сумњичи да је синоћ, на путу Пожега–Прељина, на обилазници око Чачка, управљајући "мерцедесом" са 1,54 промила алкохола у крви, прошао на црвено светло на семафору, на месту где се саобраћај одвија наизменично једном траком, и ударио у "фијат" који се кретао из супротног смера.

Против осумњиченог ће бити поднета кривична пријава, а потом ће бити приведен на саслушање у Основно јавно тужилаштво у Чачку.

Возачу "мерцедеса" одређено је задржавање до 12 часова, у складу са Законом о безбедности саобраћаја.

Стефановић је на конференцији за медије поновио да Више јавно тужилаштво у Београду и сви његови јавни тужиоци поступају искључиво у складу са Уставом и законима Републике Србије.        

"С тим у вези реализовано је и данашње хапшење, које нема никакве везе са изборним процесима и резултатима парламентарних избора.  Тужилаштво је своје предистражне радње у овом предмету почело да спроводи у мају ове године када је дошло до опструкције рада поступајућих јавних тужилаца, а након тога је крајем јула у предмет здружена кривична пријава поднета од стране адвоката оштећеног, што све је резултирало лишењем слободе двојице високих полицијских функционера", рекао је Стефановић.

Навео је да су с тим у вези по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду полицијски службеници Службе за борбу против корупције МУП РС ухапсили начелника Управе криминалистичке полиције М.К. и начелника Службе за сузбијање криминала Б.С.      

"М. К. и Б.С. су лишени слободе због постојања основа сумње да су од 12. маја до 3. јуна 2026. године као службена лица МУП РС прекорачењем и искоришћавањем свог службеног положаја, те невршењем своје службене дужности, нанели штету и теже повредили права оштећеног - бившег начелника ПУ за град Београд В.М, током свог поступања поводом извршења кривичног дела Тешко убиство на штету А.Н. 12. маја 2026. године у ресторану "27".      

Такође, постоје основи сумње да је начелник УКП М.К. 16. маја 2026. године са другим за сада НН полицијским службеницима у просторијама УКП злостављао и мучио оштећеног Н.Л", рекао је Стефановић. Он је навео да се кривичном пријавом начелнику УКП на терет стављају кривично дело Злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика и кривично дело Злостављање и мучење из члана 137 Кривичног законика, а начелнику ССК кривично дело Злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 Кривичног законика.       ,

"Ухапшеним лицима је по налогу поступајућег јавног тужиоца одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити приведени на саслушање ВЈТ у Београду", рекао је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.  

Детаљи кривичне пријаве, са описом радњи осумњичених биће објављени на интернет страници ВЈТ у Београду.

Радар преноси да су Кричак и Секуловић ухапшени по кривичној пријави коју је поднео адвокат Веселина Милића.

Марко Кричак је на функцији начелника УКП провео нешто више од годину дана, а пре тога је био начелник Јединице за заштиту лица и објеката.

Кричак је водио полицијску акцију после убиства Александра Нешовића Баје у ресторану "27" на Сењаку где је првобитно за тај злочин полицијском кривичном пријавом био обухваћен Веселин Милић, који је тада осим помоћника директора био и шеф београдске полиције.

Јавности је постао познат када га је студенткиња Николина Синђелић оптужила за претње силовањем и полицијску бруталност у згради гараже Владе Србије током протеста прошле године, и против њега поднела кривичну пријаву.

На функцију начелника УКП именован је 30. децембра 2025. године. Професионалну каријеру започео је у Безбедносно-информативној агенцији, где је радио у V управи.

Након тога, каријеру наставља у Министарству унутрашњих послова, у Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК), Одељење за борбу против дрога.

Из ПУ за град Београд, због потребе службе, одлази у Безбедносно-информативну агенцију, у VIII управу, на место помоћника начелника Управе. Заменик команданта Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) постаје 2022. године, а 2023. године распоређен је на место команданта ЈЗО.

"Имајући у виду наведено, као и остала прикупљена обавештења и доказе, за сада нису утврђени основи сумње да је извршено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности", наводи се у саопштењу.

Треће основно јавно тужилаштво у Београду наводи да је јавни тужилац, заједно са полицајцима ПС Земун, одмах по пријави изашао на лице места и предузео радње у циљу утврђивања свих околности догађаја и обезбеђивања доказа.

Како се наводи у саопштењу, том приликом извршен је увиђај, прегледано је свих 10 пронађених џакова, доступни снимци надзорних камера и обезбеђен релевантан доказни материјал.

Истиче се да су, по налогу јавног тужиоца одмах, обављени разговори са укупно 21 особом, међу којима су очевици догађаја, запослени који су учествовали у изношењу џакова, запослени у надлежним службама Градске општине Земун, начелница Одељења за јавне набавке, начелник Службе за заједничке послове, као и председник Градске општине Земун.

Разговори су, како кажу из Тужилаштва, обављени ради прикупљања обавештења о пореклу документације, разлозима њеног уништавања, начину и времену изношења, као и о лицима која су издала налоге за такво поступање.

Треће основно јавно тужилаштво у Београду додаје да ће наставити да прати све околности овог догађаја и, уколико се појаве нове чињенице или докази, предузеће одговарајуће радње из своје надлежности.

Истовремено, Треће основно јавно тужилаштво у Београду ће, како се наводи, у оквиру својих законских овлашћења, са посебном пажњом пратити сва сазнања и пријаве које се односе на евентуалне незаконитости у раду свих институција на територији своје надлежности, без изузетка.

"У том циљу, Тужилаштво ће налагати надлежним полицијским станицама предузимање одговарајућих мера и радњи, укључујући појачано присуство полицијских патрола у околини институција, када за то постоје законски услови, ради благовременог уочавања и спречавања евентуалног незаконитог изношења, уклањања, уништавања или прикривања службене документације и других доказа који могу бити од значаја за кривични поступак", наводи се у саопштењу.

Наглашава се да ће Треће основно јавно тужилаштво у Београду ће, као и до сада, благовремено обавештавати јавност о свим чињеницама које могу бити саопштене не угрожавајући интересе поступка.

Јавно тужилаштво за организовани криминал је поводом објава у медијима и на друштвеним мрежама, о одливима средстава са рачуна једне банке према иностранству, још 27. октобра, Народној банци Србије упутило захтев за прикупљање потребних обавештења и података, о свим извршеним трансакцијама према иностранству у периоду од 27. септембра, до дана достављања извештаја, наводи се у саопштењу тужилаштва.

По том захтеву Народна банка Србије је Јавном тужилаштву за организовани криминал 30. октобра доставила податке којима располаже у кварталним извештајима, до 20. септембра, док ће извештај за тражени период, како су навели из Народне банке Србије, бити могуће доставити после 4. новембра, наводи се.

Како се додаје, такође, 29. октобра, Народној банци Србије је упућен нови захтев за прикупљање података који се односио на конверзију и одливе новчаних средстава са рачуна Алта банке а. д. Београд, према иностранству.

Јавно тужилаштво за организовани криминал је 30. октобра Министарству унутрашњих послова, Служби за борбу против организованог криминала доставио захтев за проверу пословања Алта банке а. д. Београд тако и одговорних лица у Народној банци Србије, везано за евентуалне одливе са рачуна Алта банке а. д. Београд и трансфере новчаних средстава у иностранство.

Извршни одбор Народне банке Србије донео је на данашњој седници одлуку о одузимању дозволе за рад Алта банци.

Агенција за осигурање депозита биће решењем суда именована за стечајног управника, саопштила је раније Народна банка Србије.

"Надлежне полицијске јединице изашле су на лице места, а о случају је обавештен тужилац. Истрага је у току", наводи се у полицијском извештају.

За сада није саопштено коме припада складиште, нити о којој врсти оружја је реч.

Александар Радић осумњичен је за кривична дела припремање дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије из члана 320. Кривичног законика и одавање тајних података из члана 98. Закона о тајности података, наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Како су истакли, Радивоје Стојковић је тврдио да је поступао у складу са судским одлукама, због чега одбрана сматра да кривично дело за које се терети не постоји.

Адвокати су навели и да је неколицина запослених, како тврде, самовољно организовала наставу и тиме узурпирала рад гимназије и наставника који су држали часове. Истичу да је њихов брањеник све време поступао у складу са законом.

Основно јавно тужилаштво у Бачкој Паланци раније је предложило да се директору одреди притвор због опасности од понављања кривичног дела и могућег утицаја на сведоке.

Према наводима тужилаштва, Радивоје Стојковић се сумњичи да је, као одговорно лице, одбио да изврши правноснажне судске одлуке које се односе на четири професора Гимназије "Јован Јовановић Змај", чиме им је онемогућио да несметано обављају свој посао и држе наставу.

"Биће занимљиво видети да ли је обављено прикупљање података и да ли ВЈТ има снимке из гараже", навео је тада Ђурић.

ВЈТ тврди да су ти наводи нетачни и да у том предмету поступа надлежно основно јавно тужилаштво.

Од Министарства је затражено да без одлагања достави податке о томе да ли су покренути поступци помиловања по службеној дужности, односно без подношења молбе, у складу са Законом о помиловању.

Тужилаштво тражи и информације о томе на која се конкретна лица и кривичне поступке помиловања односе, као и да ли је реч о окривљенима у поступцима који су у току пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал и Посебним одељењем Вишег суда у Београду.

Од Министарства правде затражена је и целокупна документација, укључујући преписку са кабинетом тадашњег председника Републике у вези са припремом одлука о помиловању, акте министра правде о покретању поступака по службеној дужности и његова образложена мишљења.

Такође, Тужилаштво је затражило достављање документације и образложених мишљења надлежних судова и јавних тужилаштава о оправданости помиловања.

Уколико Министарство правде не поседује тражену документацију, од њега се захтева да објасни разлоге за то, као и начин на који су поступци помиловања покренути и спроведени.

Тужилаштво је затражило и да му Министарство правде достави саме одлуке о помиловању, уколико их поседује.