УНМИК о "жутој кући" (1)

Према извештају УНМИК-а из децембра 2003. године операција пребацивања отетих Срба на север Албаније почела је средином 1999. године, када је између 100 и 300 особа отето и камионима пребачено у притворе у околину Кукеша и Тропоје на северу Албаније.

"Ови људи су већином били Срби који су заточени између јуна и октобра 1999. године. У августу 1999. године, неки од ових заточеника (24-100) су са севера Албаније пребачени у секундарне притворе (приватне куће и индустријске комплексе) у средњој Албанији, углавном око Бурела, који се налази 110 километара југозападно од Кукеша. Такође, одвођени су и у притворе недалеко од Пишкопеје, 50 километара источно од Бурела", наводи се у извештају УНМИК-а.

Интернет портал Радио-телевизије Србије дошао је у посед документа из децембра 2003. године, којим УНМИК обавештава Хашки трибунал о налазима истраге о отмицама и убиствима Срба на Косову и северу Албаније током и непосредно после сукоба 1999. године.

Веродостојност овог документа су потврдила два извора у Хашком суду и мисији УН на Косову. Хашки трибунал никада није покренуо званичну истрагу о наводима из извештаја УНМИК-а.

Овај документ се помиње и у извештају генералног секретара УН Бан Кимуна, о којем ће вечерас расправљати Савет безбедности УН.

"УНМИК је још 2003. године Хашком трибуналу дао информације и своје налазе у вези са тим тврдњама и да је крајем 2008. и почетком 2009. УНМИК све поменуте досијее пренео на Еулекс, који је јавно изразио спремност да размотри сваку чињеницу коју би специјални известилац могао открити", наводи се у извештају шефа УН.

Пут до Бурела

УНМИК, даље, наводи да су заточеници који су одвожени у централну Албанију поново пребацивани, сада у мањим групама, до приватне куће, јужно од Бурела, где се налазила импровизована клиника. На том месту, заточеницима су одстрањивани органи, после чега су умирали. Њихови лешеви су закопавани у околини. Органи су транспортовани до аеродрома Ринас, недалеко од Тиране (око 75 километара југозападно од Бурела), и пребацивани у иностранство. Међу осталим заточеницима који су пребацивани до клинике у Бурелу налазио се и мањи број жена са Косова, из Албаније и источне Европе. Последња испорука заточеника до клинике у Бурелу је забележена с пролећа или почетком лета 2000. године.

"Уз заточенике, који су у Албанију довожени живи, неутврђен број лешева српских цивила убијених на Косову је транспортован у Албанију, где су закопани у забитима", наводи се у документу који је косовска мисија УН доставила Хашком суду.

Овај извештај је заснован на разговорима са најмање осам сведока, Албанаца из Црне Горе и са Косова, који су били припадници Ослободилачке војске Косова. Четворица су директно учествовали у транспорту најмање 90 Срба и осталих до притвора у северној и средњој Албанији. Од њих, тројица су испоручивали заточенике у клинику у Бурелу, двојица тврде да су учествовали у одношењу лешева недалеко од те куће и један тврди да је учествовао у транспорту делова тела и органа до аеродрома "Ринас" код Тиране. Ниједан није био директан сведок медицинских захвата.

Према њиховим изјавама, транспорт и медицински захвати извођени су уз знање или директно учешће високо и средње рангираних официра ОВК, као и доктора са Косова и из иностранства. Операцију су подржавале особе са везама са оперативцима албанске тајне полиције у време претходног мандата премијера Саљија Берише.

"Кућа, у којој су наводно одстрањивани органи, налази се 14,58 километара јужно од Бурела. Кућа се налази на узвишењу Куртеши, шест километара од главног пута који повезује Бурел и Клоси. Скретање на калдрму која води до Куртешија се налази на око 8,57 километара јужно од првог моста, јужно од Бурела... Наши извори су тражили да им се не објављује идентитет. Идентификовани су бројевима", наводи се у документу УНМИК-а.

Наставак следи...