Кертесу осам година затвора

Специјални суд у Београду осудио је некадашњег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса на јединствену казну од осам година затвора због продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја.

Суд је утврдио да је Кертес, искоришћавањем службеног положаја и изношењем девиза на Кипар, оштетио савезни буџет за 115 милиона марака, два милиона долара, 826 милиона динара, као и да је по налогу бившег председника Србије Слободана Милошевића изнео преко 3,7 милиона марака на Кипар.

Због изношења новца из земље и оштећења савезног буџета Кертес је осуђен на шест година и осам месеци затвора, али му је суд ту казну применом законских прописа спојио са казном од годину и шест месеци затвора, која му је изречена због злочина на Ибарској магистрали 1999. године и изрекао му јединствену пресуду од осам година затвора.

Кертес има право да уложи жалбу Апелационом суду у року од 15 дана од пријема пресуде.

Бивши директор царине налази се на одслужењу затворске казне на коју је осуђен због помагања извршиоцима злочина на Ибарској магистрали.

Суд је утврдио да нема доказа да је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић организовао криминалну групу, како је тврдило тужилаштво, а која је деловала од 1994. до 2000. године, и чији су чланови, поред Кертеса, били и тадашњи потпредседници Савезне Владе, Јован Зебић и Никола Шаиновић.

По налогу Милошевића, део новца са царине предаван је, мимо основа, разним правним и физичким лицима, политичким странкама и ДБ-у, наводи се у оптужници.

Шаиновић и Зебић спречавали су да Савезна буџетска инспекција контролише рад царине, наведено је у оптужници и прецизирано да је око 38 милиона немачких марака изнето са царине у кешу и положено на рачуне оф-шор компанија и банака на Кипру.

Поступак против Милошевића и Зебића је обустављен, јер су преминули, а против Шаиновића је раздвојен, јер му се суди у Хашком трибуналу.

Током овог суђења, које је почело пре готово три годне, сведочили су бивши највиши функционери СРЈ - од тадашњег председника Савезне Владе Радоја Контића, до ондашњег председника Црне Горе Момира Булатовића.