Паника у Еулексу

Лондонски Тајмс пише о паници која је завладала у Еулексу, после објављивања извештаја известиоца Савета Европе Дика Мартија о трговини органима отетих и убијених цивила, којом је, наводно, руководио Хашим Тачи.

Оптужбе које је изнео швајцарски посланик у Савету Европе могле би да доведу мисију Европске уније у ситуацију да води истрагу против шефа владе која јој је пружила гостопримство, пише лист.

Еулекс је, како наводи Тајмс, одмах ставио до знања да можда нема јурисдикцију над тим случајем - починиоци јесу са Косова, али су органи вађени на територији Албаније.

Уз то, ако се ради о чистом организованом криминалу, истрагу могу да воде и албанске власти. Ако има елемената ратног злочина, досије би могао да заврши на столу Еулекса, кажу званичници те мисије, који одбијају да се јавно изјасне о Мартијевим оптужбама на рачун Хашима Тачија, преноси Би-Би-Си.

Стручњак за међународно и хуманитарно право при Европском савету за међународне односе Антони Дворкин сматра да би се криминална дела наведена у Мартијевом извештају могла оквалификовати као ратни злочини.

"Да би се неки злочин третирао као ратни, он мора да се догоди у контексту оружаног сукоба, а то је, свакако, био случај на Косову 1999. године. Неке оптужбе изнете у Мартијевом извештају односе се на третман српских заробљеника, а свако малтретирање, а камоли убијање или узимање органа ратних заробљеника, јесте ратни злочин", рекао је он.

Ко је надлежан?

Према његовим речима, у Мартијевом извештају износе се и оптужбе за организовани криминал, што је обично у надлежности националних судова.

Пошто Хашки суд за злочине почињене на простору бивше Југославије више не подиже оптужнице, Дворкин сматра да су за истрагу и покретање евентуалног судског поступка надлежни Еулекс на Косову и власти у Тирани.

У случају да те две инстанце не поступе на одговарајући начин, Дворкин је истакао да постоји и трећа, мада мало вероватна могућност.

"Концепт универзалне јурисдикције дозвољава трећим земљама да покрећу истрагу и да суде особама осумњиченим за ратне злочине или злочине против човечности, који, иначе, не застаревају", објашњава Дворкин.

Дакле, такви процеси могући су у оним земљама које су усвојиле Закон о универзалној јурисдикцији, али последњих година то се све ређе догађа, због политички проблематичних и контроверзних случајева у Белгији, Шпанији и Британији, рекао је Дворкин.

Дик Марти у свом извештају каже и да су међународни званичници на Косову знали за илегалне активности ОВК, укључујући трговину људским органима, али да су, у интересу стабилности, о томе ћутали.

Антони Дворкин сумња да би због тога могли кривично да одговарају, пошто би требало доказати да су ти званичници могли да спрече злочине или да су на неки начин били саучесници.

Мартијев извештај, по мишљењу Дворкина, неће зауставити најављене преговоре Београда и Приштине, али свакако одражава забринутост не малог броја европских земаља, због природе државе која се рађа на Косову.

"Зато мислим да ћемо ускоро, упоредо са напорима у правцу решења коначног статуса Косова, видети већи нагласак на решавању проблема који постоје на самом Косову", оценио је Дворкин.