Мандић: Плавшић звала паравојне формације

Злочине над несрбима у БиХ, с пролећа 1992. године, чиниле су паравојне формације из Србије које је позвала Биљана Плавшић, изјавио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу сведок Момчило Мандић.

"Плавшићка је била заговорник да све паравојне формације дођу да помогну борбу српског народа. На Скупштини Републике Српске је сама рекла да је она позвала Жељка Ражнатовића-Аркана и његове 'тигрове', 'беле орлове', 'жуте осе' ", тврдио је Мандић, који је у то време био министар правде РС.

Мандић је изјавио да су он и министар полиције Мићо Станишић покушали да сузбију паравојне формације, а да је Биљана Плавшић уживала подршку тадашњег премијера РС Владимира Ђерића.

"Они су то схватили као лично и тражили изговоре да склоне мене и Станишића. Председник Караџић је на крају то прихватио, а то је била грешка. Требало је Плавшићку ухапсити када је рекла на Скупштини да је позвала паравојске да дођу и чине злочине", рекао је сведок.

Припадници паравојски били су "зликовци" који су "пљачкали прво несрбе, па онда и Србе", "силовали жене" и "убијали", рекао је Мандић, тврдећи да је министар Станишић "такве хапсио" и да се командант ВРС Ратко Младић "противио" паравојним формацијама.

"Плавшићева и Ђерић, као професори, нису били свесни шта значи пустити паравојску у села - да пљачкају и убијају жене и децу", рекао је Мандић, уз опаску да Биљана Плавшић "није била националиста, него зла особа".

Разговор са Аркановим посилним

Тужилац Алан Тигер пустио је у судници тајно снимљени разговор Биљане Плавшић са Ражнатовићевим "посилним" званим Рус, у којем се она, 25. априла 1992, распитује о могућности да "тигрови" "дођу овде".

Присуство "аркановаца" и "шешељеваца" у Сарајеву и околини, тужилац Тигер доказивао је и низом пресретнутих разговора других српских званичника, укључујући и министра полиције Станишића.

Мандић је одговарао да за присуство "аркановаца" није знао, а да су "шешељевци" заправо били припадници Територијалне одбране Новог Сарајева који су ту рођени, а "политички" су припадали Српској радикалној странци.

Пошто му је тужилац Тигер предочио више докумената о томе, сведок је потврдио и да су у пролеће 1992. несрпски цивили, укључујући жене и децу, били "противзаконито држани у притвору" и да су "локалне" српске власти кршиле њихова људска права и Женевске конвенције.

Мандић је, међутим, тврдио да су Влада и Председништво РС настојали да преузму "бригу о томе" управо зато што "локалне власти нису поступале са заробљеницима како треба и кршиле су им људска права".

Плавшић се не "разуме у правосуђе"

Изјаву Биљане Плавшић из тог времена, која му је предочена, да Омарска "није концентрациони логор, већ затвор" и да су хиљаде притворених несрба биле осуђене у регуларном правосудном поступку, Мандић је одбацио, уз опаску да се Биљана Плавшић не "разуме у правосуђе".

"Како може рећи да су хиљаде људи оптужене и осуђене за тако кратко време - то је немогуће", рекао је сведок. Мандић је потврдио да је и он био ангажован у размени заробљеника, пошто му је тужилац Тигер предочио пресретнуте разговоре у којима је учествовао.

Сведок је назвао "шалом" и "неозбиљним" разговор који је у пролеће 1992. водио са званичницима босанских Хрвата, а у којем је, између осталог, рекао: "Држимо Турке под опсадом, изгладњујемо их мало. Мењамо архитектуру џамија и синагога у Сарајеву".

Према речима Мандића, то су биле "шале и препуцавања на сарајевски начин, без обзира на нацију" зато што су саговорници знали да их прислушкује и снима бивши колега и тадашњи министар полиције у Сарајеву Мунир Алибабић.

Исказ Мандића на суђењу Караџићу биће настављен сутра. Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребеници и још осам босанских општина, артиљеријске нападе на цивиле у Сарајеву, етничко чишћење несрба широм БиХ и узимање међународних талаца 1992-95. године.