Расправа о изручењу Ганића

У Суду за екстрадиције у Лондону почела расправа поводом захтева Србије за изручење бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића. На почетку претреса, Ганић изјавио да "Србија манипулише британски правни систем како би постигла да он буде изручен Београду".

Бивши члан ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић појавио се данас пред већем Суда за екстрадиције у Лондону, где је почела главна расправа поводом захтева Србије за изручење Ганића. Он је осумњичен за напад на припаднике ЈНА који су се повлачили из Сарајева у мају 1992. године.

На почетку претреса Ејуп Ганић је изјавио да "Србија манипулише британски правни систем како би постигла да он буде изручен Београду".

Ганић је рекао новинарима окупљеним испред лондонског суда да власти у Србији "нису у стању да му суде поштено за дело за које га терете", пренео је Би-Би-Си.

Бивши члан тарног председништва БиХ и даље тврди да су оптужбе које су против њега подигле власти у Београду "политички мотивисане, како би се умањила одговорност Србије за рат у БиХ између 1992. и 1995.године".

Тужилац Џејмс Луис који представља Србију пред лондонским судом, рекао је на почетку рочишта, које би требало да траје до 16. јула, да се према доказима очигледно ради о "ратном злочину".

"Ми сматрамо да се, узимајући све то у обзир, очигледно ради о ратном злочину. То је био напад на амбулантна кола и на људе који су се предали", пренела је агенција АФП.

Процес за изручење Ганића почео је 13. априла. Србија је на том рочишту доставила захтев за његово изручење и документа на основу којих то тражи.

Предвиђено је да рочиште траје до 14. јула, рекао је јуче тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, додајући да очекује да ће лондонски суд позитивно решити захтев Србије.

Ганић је ухапшен 1. марта, на аеродрому Хитроу, у Лондону, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године.

Српски правосудни органи покренули су истрагу против Ганића, у децембру 2008. године, због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно споразуму о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву: војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи