Случај Ганић: Вукчевић оптимиста

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић најавио је да ће сутра пред већем Суда за екстрадиције у Лондону почети главна расправа поводом захтева Србије за изручење бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића.

На рочишту, које је предвиђено да траје наредне две седмице, од 5. до 14. јула, расправљаће се о захтеву за Ганићево изручење како би се у Србији окончао поступак против њега који је у фази истраге, изјавио је Вукчевић у интервјуу Танјугу.

Вукчевић је рекао да очекује да ће суд позитивно решити захтев Србије "у кратком року, ако не и одмах по завршетку расправе", истичући да су енглеском суду достављени сви списи и докуметација која је била затражена.

"Ми смо им понудили искључиво правну аргументацију, на основу које сматрамо да постоји одређена количина сумње да је Ганић извршилац кривичног дела ратног злочина у Добровољачкој улици, како смо навели у захтеву за екстррадицију", нагласио је Вукчевић.

Тужилац за ратне злочине је напоменуо да је босанска страна овом случају дала изузетно велики медијски публицитет.

"Колико сам ја обавештен, у босанским медиијима је дат огроман публицитет овом рочишту. Чујем да се спрема више телевизијских екипа у Лондон. Ми томе нисмо дали никакав публицитет. Нормално се понашамо и нормално поступамо. То је захтев за екстрадицију, а они од тога праве комплетну представу", рекао је тужилац.

Вукчевић је истакао да не жели да залази на политички терен у том случају као и да је супротној страни "још у Лондону рекао, да у недостатку правне аргументације прелазе на политичку".

Тужилац је оценио да су то "дисквалификације", помињући као пример навод "Срби су агресори, Милошевић је агресор".

Правна аргументација

"Ми смо прекинули са Милошевићем и мислим да је те приче доста", нагласио је Вукчевић и поновио да српска страна нуди правну аргументацију и доказе за своје тврдње у прилог захтеву за изручење Ганића Србији.

После одлуке лондонског суда о српском захтеву за изручење бившег члана ратног председништва БиХ предмет ће бити прослеђен министру унутрашњих послова Велике Британије, који доноси одлуку о екстрадицији, а потврђује је Парламент.

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији.

Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.