Савић: Аркан ми је рекао да му је шеф Јовица Станишић

Боривоје Савић је прецизирао да му је Ражнатовић то рекао током сусрета у кафићу "Трозубац" у Београду.

Непосредно пре тога, Ражнатовић се вратио из Загреба где је, како је сведок рекао, "по договору Слободана Милошевића и Фрање Туђмана био у затвору".

Један од оснивача Српске демократске странке у Славонији, Савић је јуче посведочио да је да је, у пролеће 1991. године, СДБ Србије у источну Славонију послао Ражнатовићеву паравојску која је починила тешке злочине над несрпским цивилима.

"Чим су дошли на терен, све Хрвате и Мађаре су ликвидирали и побацали у бунаре... Арканова гарда била је и закон и суд", рекао је сведок.

Он је јуче нагласио да му је долазак Ражнатовићеве јединице најавио тадашњи министар унутрашњих послова Србије Радмило Богдановић.

Савић је и данас рекао да су Ражнатовићева и друге паравојске, током борбених дејстава ишле иза ЈНА и "чистиле" села.

"Наредба ЈНА је била да војска не сме ништа радити цивилима, али иза њих иде екипа која ради чишћење, а то су они јунаци који убијају старце, пале и пљачкају", каже Савић.

Током унакрсног испитивања, Станишићев бранилац Вејн Џордаш питао је сведока на којем је званичном положају Станишић био у мају 1991.

"Не знам", одговорио је Савић. Исти одговор он је дао и на браниочево питање коме је Станишић тада одговарао.

На сугестију адвоката Џордаша, сведок је потврдио да Станишића у то време није видео у САО Славонија, Барања и Западни Срем (СБЗС) и да није с њим контактирао.

Одбрана: Савић не прави разлику између СДБ-а и Ресора јавне безбедности

Осврћући се на јучерашњу тврдњу сведока да је Ражнатовића контролисао СДБ Србије, Станишићев бранилац сугерисао је да Савић не прави разлику између те службе и Ресора јавне безбедности МУП-а Србије, чији је челник Радован Стојчић Баџа деловао у источној Славонији и блиско сарађивао с Ражнатовићем.

"Стојичића су звали Милошевићев полицајац, био је помоћник министра унутрашњих послова Србије који је постављен за команданта Територијалне одбране Боровог Села...Њега је поставила Служба", одговорио је Савић.

Поновио је и тврдњу да је СДБ Србије "формирао целу владу САО СБЗС", иако је на питање браниоца како је тачно та влада формирана одговорио да "не зна".

Из Београда је, по Савићу, преко људи које је идентификовао као блиске СДБ-у Србије, Србима у Хрватској нуђена помоћ у остваривању "врло пробојне пароле - ми ћемо бити једна држава".

Као особе које су ту помоћ нудиле именовао је Илију Петровића и Илију Кончаревића.

Упитан ко се, осим њих, мешао из СДБ-а Србије, сведок је одговорио да "није водио евиденцију".

Станишићев бранилац питао је, затим, сведока зашто је на првом суђењу Станишићу и Симатовићу 2008. године изјавио да су Кончаревић и Петровић били припадници војне службе безбедности, а сада тврди да су били у СДБ-у Србије.

"Они су се једном представљали као војна служба, а једном као СДБ... То је био модел понашања", узвратио је сведок, тврдећи да су се "у систему" службе "преплитале".

Станишићев бранилац питао је сведока и какве су биле "специјалне легитимације" које су, како је раније изјавио, имали Кончаревић и Петровић.

"Легитимације Српске радикалне странке... Значи Служба прави СРС", одговорио је Савић.

"Значи, знак њихове припадности СДБ-у Србије је била легитимација СРС-а", сугерисао је адвокат Џордаш. "Кад неписменом човеку покажу легитимацију... То је за лаковерне", неодређено је узвратио сведок.

Савић је остао при јучерашњем исказу да је СДБ Србије наоружавала Србе у Славонији "под плаштом СДС-а".

На питање како зна да је оружје слао СДБ Србије, а да није, рецимо, шверцовано, сведок је одговорио: "А ко може обезбедити допремање оружја преко границе без полицијске и друге контроле? СДБ, ко ће други".

"Зашто СДБ, а не војна служба безбедности или МУП?", инсистирао је Станишићев бранилац. "Зато што је од тога профитирала, сви су били на профиту", узвратио је сведок.

"А зашто упирете прстом на СДБ Србије, ако су сви профитирали", гласило је следеће питање адвоката Џордаша. "То нико није могао организовати сем Службе", тврдио је Савић.

Поновио је и да му је у то време Илија Којић, који је касније потврдио да је радио за СДБ Србије, понудио оружје, рекавши да је "од Станишића".

Савић: Горан Хаџић волео да изиграва вођу

Станишићев бранилац предочио је сведоку његову ранију изјаву да је лидера САО СБЗС Горана Хаџића "Београд контролисао и манипулисао од краја 1991", на шта је Савић рекао да је Хаџић под утицајем Београда "био увек".

Упитан зашто је онда изјавио да је власт Слободана Милошевића контролисала Хаџића од краја 1991. године, сведок је рекао: "По мени, контрола није битна и орочена. Не знам шта би значило да је Милошевић имао контролу над њим".

За Хаџића је Савић рекао да се почетком маја 1991. преселио у Бачку Паланку, код кума Михаља Кертеса, кога је назвао Милошевићевим човеком од поверења задуженим за помоћ Србима у Хрватској.

Хаџић је "само повремено долазио по плен, није га занимао посао, али је волео да изиграва вођу", рекао је Савић.

Ратног председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића, Хашки трибунал је оптужио за ратне злочине, али је он умро прошле године, пре краја суђења.

Сведока Савића ће сутра унакрсно испитивати одбрана другооптуженог Симатовића.

Станишића (66), који је од 1992. био шеф СДБ-а Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95.

У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу злочиначког удружења био је, према тужиоцима, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић.

После првог суђења, које је након једног неуспелог покушаја почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво.

Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.