Караџић затражио од Бан Кимуна истрагу о малигним обољењима у Трибуналу

У писму Бан Кимуну, које је Трибунал данас објавио, Караџић износи сумњу да је генерални секретар био обавештен о здравственим проблемима притвореника, уз уверење да би, да јесте, већ реаговао, преноси Бета. Караџић је претходно затражио истрагу током статусне конференције посвећене његовом здравственом стању.

"Биле су две изненадне смрти, два самоубиства, а 11 притвореника је оболело од болести опасних по живот, као што су рак и леукемија за време док су били у притворској јединици. Ја сам недавно подвргнут операцији на жучној кеси, имам и диабетички ниво шећера у крви, а 63 године пре доласка у притвор био сам савршеног здравља ", пише Караџић.

Таква учесталост малигних обољења међу отприлике 100 притвореника морала би, по Караџићу, већ довести до истрага УН и Светске здравствене организације.

"Породице оних који су преминули, као и они који су подвргнути скупом и компликованом лечењу заслужују пажњу и подршку свих нас, а нарочито УН", поручио је Караџић првом човеку Светске организације.

Бивши лидер босанских Срба искористио је прилику и да се Бан Киmуну пожали на друге "неправилности" у Хашком трибуналу, као што су "суђења по правосудном систему који је потпуно непознат и стран људима из бивше Југославије".

Караџић је приговорио и што су "суђења на страном језику", с обиљем грешака у преводу "увек на штету оптуженог", а издвојио је и "потпуно непознавање наших устава, закона и прописа од стране Тужилаштва".

"Суђења су веома дуга, што значи да дуг боравак у притворској јединици, а казне се служе у страним земљама, што оставља утисак правде победника", закључио је Караџић у писму генералном секретару УН, изражавајући наду да ће Бан Кимун покренути истрагу о "озбиљним питањима са којима се суочавамо ми, који смо ваши невољни гости у Хагу".

У притвору Трибунала, Караџић очекује првостепену пресуду по оптужници која га терети за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина попримио размере геноцида, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.године.

Процес Караџић (69) почео је уводном речју тужилаштва 26. маја 2009, али је, услед опирања оптуженог, први сведок оптужбе саслушан тек 13. априла 2010.

Последњег, 238. сведока одбране, Караџић, који се брани сам, извео је пред судије 20. фебруара прошле године, када је одустао од намере да сам сведочи у своју одбрану.

У завршној речи, прошлог септембра, тужиоци су тражили да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и осуђен на доживотни затвор. Насупрот томе, Караџић је тврдио да је доказао да није крив и затражио је да буде ослобођен.

Власти Србије ухапсиле су Караџића крајем јула 2008. године у Београду и он је од тада у притвору Трибунала у Схевенингену. У првом појављивању пред судом, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен.