Српско правосуђе упутило захтев Швајцарској за изручење Насера Орића

Уз захтев за изручење, Швајцарској је прослеђена и пратећа документација у вези са оптужбама за које га терети Тужилаштво за ратне злочине. Орић се налази у екстрадиционом притвору а швајцарске власти треба да одлуче да ли ће га испоручити Србији.

Насер Орић ухапшен је у Швајцарској 10. јуна на основу потернице коју су расписале српске власти због злочина почињених 1992. године код Сребренице.

Тужилаштво у Београду расписало је међународне потернице за ратним командантима Сребренице Насером Орићем и Хакијом Мехољићем у фебруару 2014. године због сумње да су починили ратни злочин над српским становништвом у Сребреници 1992. године у селу Залазје у Доњим Поточарима.

Орић је у притвору саслушао швајцарски тужилац, који му је предочио због чега је ухапшен и на основу којих оптужби.

Федерална правосудна канцеларија Швајцарске тада је саопштилa да ће се некадашњи командант муслиманске војске у Сребреници жалити на изручење Србији.

Начелник Сребренице Ћамил Дураковић који је посетио Орића у екстрадиционом притвору у Швајцарској рекао је после посете да му је Орић пренео да не жели да буде изручен Србији јер не верује српском правосуђу.

Премијер Србије Александар Вучић је рекао у петак да се Србија, за разлику од других земаља, не меша у рад правосудних органа у својој земљи. Истакао је и да Србија не сме да одустане од захтева за изручење Насера Орића.

Вучић је тада прочитао исказе сведока из истраге који су до детаља испричали како је Орић кренуо на село Забражје да "истера Србе и четнике" из њега.

"Да ли сматрате да држава Србија сме да одустане од захтева за изручење Орића...Тражите ли од Србије и од мене да вршим притисак на органе Србије да се ово не процесуира? Ко то тражи, ко је тај мајчин син који то тражи? Имамо сведоке, живе људе", указао је Вучић и прочитао како је Орићева група заробила осам особа међу којима је била и једна жена, које су потом убили.

Раније је тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић изјавио да кривични поступак против Насера Орића не може бити уступљен босанском тужилаштву јер породице жртава нису дале сагласност.

Орића је суд у Хагу ослободио правоснажно кривице за злочине над Србима у Сребреници 1992. и 1993. године. Веће је тиме преиначило првостепену пресуду којом је био проглашен и осуђен на две године затвора.

У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу тада је закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу". 

Тужилаштво Републике Србије водило је истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића у, како се наводи, нападима на више од 50 српских села у општинама Братунац и Сребреница.  

Ратни командант муслиманских снага је средином осамдесетих година прошлог века, пре распада Југославије, био припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану.

Потом је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски Венац у Београду као приправник током 1988. да би потом као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао обуку још две године.

Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а.

Каријеру у БиХ почиње у августу 1991. године у полицијској станици на Илидžи, на периферији Сарајева да би потом био прекомандован у полицијску станицу у Сребреници где је наредне године унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта шšтаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Орић са сарадницима је у јулу 1995, пре него šто је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике БИХ.