Радоњић: Нисам издао налог за праћење Ћурувије

"У то време сам о Ћурувији знао само да је новинар и ништа друго", рекао је Радоњић у Специјалном суду у Београду, пренео је Танјуг.

На почетку излагања одбране рекао је да није издао ниједан налог за прислушкивање Ћурувије већ да је то радио његов заменик, док је током исказа потврдио да је дао налог да се Ћурувија прати два дана пред убиство, као и на сам дан убиства.

"Није истина да сам тражио да ме извештавају из секунде у секунду, али сам тражио да ми се јави свака промена кретања објекта", рекао је Радоњић.

Напоменуо je да се љутио на сараднике што му нису јавили да је Ћурувија напустио стан у којем је живео дан пред убиство.

Радоњић је потврдио да је непосредно пред убиство Ћурувије наредио да се прекине пратња и да је могуће да је тада употребио израз "над њим ће се користити друге мере".

"Под тим сам мислио да ће се обавити анализа података, па успоставити контакт и евентуално врбовати објекат", објаснио је некадашњи шег београдског ДБ-а.

Радоњић тврди да је од дежурног начелника центра ДБ-а сазнао да је Ћурувија убијен.

Такође је објаснио да су телефони у Ћурувијином стану прислушкивани и након убиства не би ли се евентуално открили починиоци, а потврдио је да су прислушкивали и тадашњи Ћурувијини сарадници.

У тим разговорима, како је навео, Ћурувијини сарадници говорили су о дуговањима, као и могућој љубомори као мотиву убиства.

Жао ми је што то морам да кажем, уз поштовање породице, говори се и о везама са другим женама, као и да је разлог убиства била љубомора", напомено је Радоњић.

Претходно се осврнуо на наводе оптужнице да га је на место шефа београдског центра Државне безбедности поставио првооптужени Радомир Марковић, тадашњи шеф ДБ-а како би организовао ликвидацију новинара.

Радоњић је поводом тога навео да је од тадашњег Марковићевог заменика Николе Ћурчића сазнао да је постављен на ту функцију 4. априла 1999. године.

"У сваком другом времену то би схватио као награду, али било је ратно време. Ћурчић ми је рекао да имам одрешене руке да поставим свој тим", рекао је Радоњић.

Он је тврдио да никада, од када се запослио у ДБ-у 1983. на најнижој функцији, па ни током деведесетих, није учинио ништа што би могло да се третира као кривично дело или нешто против службе.

Радоњић је нагласио да никада од надређених није ни добио наређење да уради нешто против закона, истичући да је "потпуна неистина" да је служба Државне безбедности била злочиначка.

На почетку данашњег рочишта, некадашњи шеф Ресора ДБ-а Радомир Марковић одговарао је на питања учесника у поступку.

На питања пуномоћника Ћурувијине деце адвоката Слободана Ружића и адвоката Николе Баровића који заступа Бранку Прпу, лакше повређену приликом убиства новинара, Марковић је углавном одговарао да се не сећа.

Њихова питања односила су се на тајно праћење Ћурувије, а Марковић је јуче током излагања одбране децидно рекао да се шеф службе није бавио оперативним радом и праћењем.

Одговарајући на питање Радоњића како је постављен на функцију шефа београдског центра ДБ-а, Марковић је тврдио да је то била препорука његових заменика.

Радомир Марковић је јуче рекао да не признаје наводе оптужнице која га терети да је организовао убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године и да је оптужница заснована на претпоставкама и инсинуацијама, те да се њом не може доћи до истине.

Поред Марковића и Радоњића на оптуженичкој клупи су некадашни и главни обавештајни инспектор у Другој управи Ресора Ратко Ромић, док се припаднику резервног састава тог ресора Милану Кураку суди у одсуству јер је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.

Према оптужници, Ћурувија је убијен по налогу Н. Н. лица из највиших структура власти.

Ћурувију је, како се наводи у оптужници, убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио његову невенчану супругу Бранку Прпу у главу која је била у том тренутку са њим.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, у дворишту испред улаза у зграду у којој је становао.

Са Ћурувијом је у време убиства била његова невенчана супруга Бранка Прпа, која је том приликом задобила лаке телесне повреде пошто су је нападачи онесвестили ударцем у главу.