Почело суђење за убиство Ћурувије, осумњичени негирали кривицу

Суђење у случају убиства Славка Ћурувије води судија Снежана Јовановић, а чланови већа су Владимир Месаровић и Драган Милошевић.

Тројица оптужених за убиство новинара и власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије – Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић негирали су на суђењу учешће у том убиству.

Првооптужени Радомир Марковић рекао је да не признаје наводе оптужнице која га терети да је организовао убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године.

Према његовим речима, оптужница је заснована на претпоставкама и инсинуацијама и њом се не може доћи до истине.

"Није ми проблем да признам ово кривично дело јер сам већ осуђен на 40 година, ако ће то помоћи Србији, али морам да учествујем активно, јер је ова оптужница написана да би се дала историјска оцена једној власти", рекао је Марковић током детаљног излагања своје одбране на почетку суђења за убиство Ћурувије.

"Циљ је да буду осуђени бивши функционери ДБ-а. Та теза се протеже кроз више поступака. Жели се да се све лоше повеже са тадашњом власти и да се аболира све лоше што се дешавало Србији", рекао је Марковић.

Он је истакао да нема доказа да је он организовао убиство Ћурувије на начин како је то описано у оптужници, јер стотине сведока нема непосредна сазнања о убиству, већ само лични став о томе.

"Једини непосредни сведок, Бранка Прпа, децидно је рекла да лице које је пуцало на Ћурувију не одговара опису Мирослава Курака, који је оптужен као непосредни убица", рекао је Марковић.

Марковић сматра да не постоји ниједан доказ да је, како се то у оптужници наводи, поставио оптуженог Милана Радоњића за шефа београдског центра ДБ-а, да би реализовао план убиства. Такође је негирао да је претходно наложио команданту ЈСО Милораду Улемеку Легији да његова јединица изврши то убиство, а да га је Улемек одбио.

Детаљно је негирао наводе оптужнице, објашњавајући функционисање службе и тврдећи да никада није било састанка њега, Улемека и команданта Франка Симатовића, како се то у оптужници наводи.

Марковић, који у пожаревачком затвору издржава казну од 40 година због злочина на Ибарској магистрали, убиства Ивана Стамболића и покушаја убиства Вука Драшковића, такође је рекао да никада из затвора Улемеку није наручио убиство Курака, како се то такође помиње у оптужници.

Четврти оптужени Мирослав Курак је у бекству и суди му се у одсуству. За њим је расписана потерница.

Марковић сматра да "истину дугујемо породици Славка Ћурувије". Он је додао да му је жао што је Ћурувијина ћерка Јелена удаљена из суднице (јер треба да сведочи), јер њу не занима политика већ само истина.

Ћурувијина ћерка Јелена претходно је удаљена из суднице, јер ће бити саслушана као сведок у овом поступку, док је директор Б92 Веран Матић одлучио да остане у судници, односно да не сведочи у овом поступку.

Суђење је почело читањем оптужнице.

По оптужници, Ћурувију је убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је његову невенчану супругу Бранку Прпу, која је у том тренутку била са њим, дршком пиштоља ударио у главу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Након излагања одбране, суд ће почети извођење доказа тужилаштва за организовани криминал, које оптужене терети за тешко убиство за које им прети казна од 30 до 40 година затвора.

Међу доказима које је предложило Тужилаштво јесте саслушање око 90 сведока – бивших припадника ДБ-а, "земунског клана", Јединице за специјалне операције, политичара и других.

Кључни сведок тужилаштва у овом поступку, након чијег исказа је  у јануару прошле године покренута званична истрага, јесте некадашњи припадник ДБ-а, односно командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, који се налази на издржавању казне од 40 година затвора.

Улемек је на своју иницијативу, безусловно, 8. јануара 2014. године дао исказ тужилаштву у којем је детаљно испричао своја сазнања о тој ликвидацији.

Оптужница Тужилаштва за организовани криминал

Оптужницом Тужилаштва за организовани криминал оптужени се терете да су "из ниских побуда" убили новинара и власника листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувију 11. априла 1999. године, односно да су извршили кривично дело тешког убиства за које је запрећена казна од 30 до 40 година затвора.

Марковић се терети да је то дело извршио подстрекавањем, а остали су оптужени као саизвршиоци.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа.

Са Ћурувијом је у време убиства била његова невенчана супруга Бранка Прпа, која је том приликом задобила лаке телесне повреде, пошто су је нападачи онесвеститли ударцем у главу.

У време убиства Ћурувије, на власти у Србији била је коалиција СПС–ЈУЛ–СРС.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. године, осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО-а у атентату на лидера СПО-а Вука Драшковића на Ибарској магистрали 3. октобра 1999. године.

Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду и за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута и у току је поновљено суђење.