Усвојена жалба Апелационог суда у случају Оскомића

ФХП је у име Стјепана Оскомића 2006. године поднео тужбу за накнаду нематеријалне штете против Републике Србије, због одговорности државе за неспречавање аката насиља, али је Први основни суд пресудом из 2012. године одбио тужбени захтев због застарелости, пошто је применио опште рокове застарелости за потраживања накнаде штете - три године од сазнања за штету, односно пет година од њеног настанка.

Међутим, Апелациони суд у Београду је, одлучујући по жалби адвоката ФХП-а, утврдио да је првостепени суд погрешно применио одредбе Закона о обилигационим односима, преноси Танјуг.

У истој одлуци Апелациони суд је указао на став Уставног суда према којем "захтев за накнаду штете према сваком одговорном лицу, а не само штетнику, застарева када истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења само ако је правноснажном пресудом утврђено постојање кривичног дела и окривљени оглашен кривим за кривично дело".

У саопштењу Фонда је због убиства Оскомићевих родитеља, Окружни суд у Сремској Митровици 26. априла 1996. године осудио Горана Вуковића на казну затвора од 15 година за кривична дела убиства из ниских побуда и изазивања националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости, као и Павла Драшковића на 10 година за убиство једног другог лица словачке националности (Стевана Крошлака из Сота), као и за изазивање националне, расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости.

Поред њих осуђен је и Милан Николић звани "Ђенерал" на три године и шест месеци, због подстрекивања на националну, расну и верску мржњу, раздор и нетрпељивост.

Пресуду је потврдио и Врховни суд Србије 13. септембра 1999. године.