Лубура: Нисмо Сарајеву ускраћивали струју

Ратка Младића, тадашњег команданта Војске Републике Српске, оптужница терети и за терорисање цивила у Сарајеву дуготрајним артиљеријским и снајперским нападима. По оптужници, Војска Републике Српске је ускраћивала струју, гас и воду становништву у граду, користећи то као средство рата и притиска на муслиманско вођство.

Сведок Лубура који је у то време био директор предузећа Електропренос на Илиджи, изјавио је да му никада нико из политичког и војног руководстава Републике Српске није наредио да искључи снабдевање Сарајева струјом, преноси Бета.

Сведок је тврдио да је "чинио све да и српска и муслиманска страна имају довољно струје" и да су настојали да поправе далеководе који су већим делом били на муслиманској територији, али су то Муслимани спречавали.

Навео је да су Муслимани спречавали поправку трафо-станице у Вогошћи да војна фабрика Претис која је на српској територији, не би имала струје, те су зато и цивили у Сарајеву били без струје.

По сведоку, паравојска Јусуфа-Јуке Празине 1992. је гранатирала трафо-станицу у насељу Блажују, због чега насеља на северозападу Сарајева нису имала струју до јануара наредне године.

Јула 1993. електродистрибуција РС је успоставила далековод до Црне Горе и понудила струју до центра Сарајева, али "Муслимани нису показали никакво интересовање" за то, нити за оправку својих далековода, изјавио је сведок.

Заступник оптужбе је, током унакрсног испитивања, сведоку предочио документа по којима је српска страна спречавала поправке електро-мреже, али је сведок остао при свом исказу. Рекао је и да не зна да је Војска Републике Србије тражила "војне уступке" од АБиХ у замену за испоруке струје.

"Одговорно тврдим да никада није била искључена струја Сарајеву, осим кад је био квар... Сарајево је имало струју", нагласио је Лубура, пошто му је заступник оптужбе цитирао документ по којем градско језгро није имало струју 140 дана током 1993. године.

Следећи сведок Младићеве одбране исказ ће дати сутра.

Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.