Крајишник сведочио о бомбардовању Сарајева

Сведок одбране Момчило Крајишник изјавио је, на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, да политичко вођство босанских Срба није подржавало бомбардовање Сарајева.

Оптужница Караџића (68), који је био председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, терети, између осталог, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.

Трибунал је Крајишника (68), који је био председник Скупштине РС, правоснажно осудио на 20 година затвора због присилног премештања, депортације и, делимично, прогона Муслимана и Хрвата током рата у БиХ.

После издржане две трећине казне, односно 13 година, Крајишник је, одлуком председника Трибунала, 31. августа пуштен на слободу из затвора у Великој Британији.

У унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер доказивао је да је "политичко вођство босанских Срба позивало на одмазду против муслиманских снага и становништва у Сарајеву".

"Никада нико није подржавао бомбардовање Сарајева. Напротив, била је одлука Председништва РС, у јуну 1992, да се прекине бомбардовање", одговорио је Крајишник.

Сведок је рекао да је сада "сигуран да је ВРС узвраћала на ватру из града", иако током рата "није био сигуран" у ту тврдњу војске.

Заступник оптужбе је, као доказ о сведоковој умешаности у нападе на Сарајево, цитирао прислушкивани разговор у којем Крајишник, у пролеће 1995. године, каже официру ВРС да би "нека врста одмазде морала уследити" и прихвата сугестију саговорника да би то требало бити "у граду".

У разговору су помињали модификоване авио-бомбе и ракете "огањ", које је, према оптужници, ВРС испаљивала на циљеве у Сарајеву.

Објашњавајући да је разговор вођен после "страшног напада из Високог на Илијаш" и захтева тамошњег српског становништва да се нешто учини, Крајишник је рекао: "Зато сам звао да питам да ли има нешто јаче".

Крајишник је остао и при исказу да, у пролеће и лето 1992. године, није ништа знао о злочинима над Муслиманима и Хрватима, укључујући незаконито притварање хиљада цивила у логоре код Приједора, злостављање, убиства и присилно премештање.

"Сигурно ја нисам знао, а није сигурно ни Караџић...Да је знао, сигурно би нас обавестио", рекао је Крајишник, додајући да је можда чуо само "гласине".

За масовно убиство 200 Муслимана на превоју Корићанске стијене на планини Влашић, 21. августа 1992. године, Крајишник је тврдио да је сазнао тек на суђењу пред Трибуналом. Рекао је да му је у то време, 22. августа 1992. године на Палама, у експлозији гранате, погинула супруга и да га је то преокупирало.

Караџић је оптужен за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида.

О заробљавању "плавих шлемова"

Крајишник је поновио да је заробљавање војника Унпрофора с пролећа 1995. године било "очајнички покушај ВРС да спречи НАТО бомбардовање", одбацујући тврдњу тужиоца да су иза те акције стајали политички лидери РС.

Према оптужници против Караџића, ВРС је, у мају и јуну 1992. године, узела више од 200 "плавих шлемова" УН за таоце и користила их као "живи штит" у покушају да заустави ваздушне ударе НАТО.

Као доказ, тужилац је цитирао више прислушкиваних телефонских разговора у којима је Крајишник, поред осталог, уверава саговорнике из српске дијаспоре да "плави шлемови" неће бити пуштени док за њих не буде "плаћена највиша цена".

Један од саговорника, претходно му је рекао да су "таоци најјефтинија противавионска одбрана".

Сугеришући да је само "релаксирао" "радикалне" саговорнике из дијаспоре, Крајишник је тврдио да припадници Унпрофора нису били таоци, већ "ратни заробљеници".

Поновио да је то "хапшење војника и приказивање на телевизији било очајнички покушај да се спречи бомбардовање".

"Ја мислим да је то ВРС спровела, а ако има неки документ да Караџић то каже, ја ћу то повући...Ако има доказа да је Караџић наредио да се хапсе таоце, а ја то не знам, могао бих рећи да је то акт одвраћања", изјавио је сведок.

Крајишник је рекао и да "не верује да би (командант ВРС Ратко) Младић то спровео да је била Караџићева иницијатива", подсећајући да је то било "време раскола између Караџића и Младића".

За документ "Варијанта А и Б" којим је Српска демократска странка, у децембру 1991. године, наложила стварање српских општина у местима где су Срби већина, али и тамо где су мањина, Крајишник, како је тврдио, уопште није знао.

Тај документ - које тужилаштво сматра кључним у плану вођства босанских Срба за преузимање власти и успостављање заокружених српских територија - Крајишник је назвао "беспотребним" и "неважним". Тврдио је и да није био примењен у већини општина.

Крајишник ће, на крају вишедневног сведочења, сутра један сат одговарати на додатна питања Караџића, оптуженог и за геноцид у Сребреници.