Слијепчевић: Мишковић оправдано преко реда

Председник Уставног суда Драгиша Слијепчевић тврди да је тај суд прекоредно решавао уставне жалбе власника компаније "Делта холдинг" Мирослава Мишковића и, раније, власника консултантске куће "Цес Мекон" Звонка Никезића, јер су у тренутку подношења жалбе били у притвору.

Слијепчевић је, у изјави Танјугу рекао да су на тај начин поштовани критеријуми Европског суда за људска права у Стразбуру.

Он је указао да велики број нерешених уставних жалби и огроман текући прилив предмета намећу потребу прекоредног решавања хитних предмета.

Према његовим речима, Уставни суд је још на почетку рада по уставним жалбама установио критеријуме за хитно поступање и у ред хитних предмета сврстане су уставне жалбе притворених лица, па су том основу узете у рад и уставне жалбе Мишковића и Никезића, јер су, наводи, њихове уставне жалбе изјављене док су се налазили у притвору.

"Поступајући на тај начин, Уставни суд је уважио критеријуме приоритетног решавања предмета које је установио Европски суд за људска права у Стразбуру и истовремено очувао статус делотворности својих одлука донетих поводом таквих уставних жалби", каже Слијепчевић.

У противном, како је рекао, отворила би се могућност њиховим подносиоцима за директно обраћање Европском суду за људска права и у том случају и држава Србија и њен Уставни суд изложили би се санкцијама тог Суда због неделотворности поступака заштите права притворених лица.

"Зато желим да нагласим да су једино и само то били разлози због којих је Уставни суд прекоредно решавао ове предмете", рекао је Слијепчевић.

За разлику од тих случајева, према речима председника Уставног суда, критеријуми за хитно решавање уставних жалби предмета Горана Кнежевића и Благоја Јакшића нису били испуњени, јер су њихове уставне жалбе поднете Уставном суду након што су они изашли из притвора.

Слијепчевић је напоменуо да је Мишковић поднео Уставном суду укупно шест уставних жалби и да је тај суд 18. јула донео одлуку по његовој првој уставној жалби, као и уставној жалби (његовог сина) Марка Мишковића, којом су те уставне жалбе одбијене као неосноване.

Након тога, донета је друга одлука од 3. октобра којом је утврђено да је решењима Апелационог суда у Београду из марта 2013. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора зајемчено чланом 31. Устава, навео је председник Уставног суда.

Истичући да Уставни суд не жели да се на било који начин укључује у ту врсту полемике, он је рекао да жели да укаже јавности да тај суд није ценио доказе на којима се заснива решење о одређивању или продужењу мере притвора, и да ли на основу тих доказа произлази и основана сумња да је кривично дело које се подносиоцу уставне жалбе ставља на терет и стварно извршено.

"Уставни суд је, уважавајући сопствену судску праксу и нарочито судску праксу Европског суда за људска права у Стразбуру, само констатовао да је у побијаним решењима изостала свестрана оцена чињеница и околности, које у конкретном случају указују на разумно оправдање за продужење мере притвора и с тим у вези ограничење личне слободе окривљеног по основу опасности од бекства", истакао је Слијепчевић.

Он је додао да је реч о недовољно образложеној одлуци Апелационог суда као разлогу за усвајање уставне жалбе, а не о оцени Уставног суда да ли је одлука о одређивању притвора и његово продужење било правно утемељено.

Мирослав Мишковић је у притвору провео нешто више од седам месеци.

Ухапшен је 12. децембра прошле године, због сумње да је са сином Марком И сарадницима оштетио путарска предузећа за око 30 милиона евра.

Из притвора је пуштен 23. јула пошто му Специјални суд притвор заменио мером јесмтва од 12 милиона евра у готовини, које је његова компанија положила у депозит суда, као гаранцију да неће побећи И да ће се одазивати на све судске позиве.

У петак је завршено припремно рочиште у процесу против њега, а почетак суђења је заказан за 14. новембар.